Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 43154
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6217376
Ko je na sajtu?
Imamo 77 gosta na mreži

СУНЦЕ НАМ ДОЛАЗИ СА ИСТОKА


31.12.2018

Пише : Слободан М.Маричић

Ево прође још једна година, шеста од оне 2012, када је требало да сви нестанемо заједно са овом планетом или се бар добро сви протресемо, како је предвиђао календар народа Маја.

Изгледа да се тај неки Маја видовњак зезао или му је нестало мастила или је пак погрешио за неких десетак до сто година, пошто се ништа није догодило у свету, а ни код нас, што већ нисмо видели или доживели. Не верујем да постоји много оних који би могли рећи у чему се ова година код нас разликовала од претходне или оне раније. Међутим, ипак има неких помака довољних, да наслутимо да нећемо више бити европска парија и народ који је пример оних који још иде у “блатњавим” ципелама и кука лево и десно за помоћ или мољака “пријатеље” за неку услугу. Заиста мислим да нам је нешто “кренуло на боље”, пуј, пуј, што кажу бабе. Да смо постали паметнији као народ, не верујем. Наш народ иде за неким вођом, који има чврсту руку, у овом случају председником Вучићем. А разлог те наде у бољитак је првенствено што је овај председник например паметнији од претходних. Тако је народ пошао за њим , “очистио” ципеле, а надам се да ће и опрати руке и лице. Сад могу само да ме мрзе они који се не слажу да смо направили корак напред и то зато што смо коначно добили неког ко је паметнији и поштенији од својих претходника.

Можда се неко упита у чему је та памет код Вучића која је недостајала Николићу, Тадићу, Милошевићу, па не знам даље коме? После Милошевића мислио сам да Србија неће имати више никад бољег лидера. Зезнуо сам се. Вучић је бољи. Нећу да лицитирам са разликама позитивним и негативним, али неоспорно Вучић је прво образованији и паметнији, а онда доследнији и поштенији од свих. Не оправдава Милошевића што је како кажу, он лично био поштен, али му је жена била кварна и дрпала. Не би она то могла да јој он није дозволио. Што се тиче Тадића, он је био обичан кловн, недорастао тој функцији, онај коме су се светски лидери смејали иза леђа како води државу Србију и колико воли лову. Ех Николић, то је човек који је игром случаја залутао на функцију председника. По мени обична џуџа који је са својом госпођом имао лепљиве прсте пре свега, а државничког дара и умећа најмање од свих претходника на том месту, бар од 1804. године. Хвала Богу прође и он, као брука целе нације који још не схвата, да је у високу политику залутао. Дакле од свих поменутих свакоме је његов лични интерес био пречи од народног или државног. И ту је онда дошао Александар Вучић.

Не кажем да је човек без мане, воли понекад да кења превише, што можда и није лоше подсећати Србе на то у чему смо сада бољи него пре пет или десет година. Вучић очито држи реч, као политичар на унутрашњем и спољном плану и има кочоперан наступ, када се за своју реч и српски интерс залаже, па и буквално бори. Међутим, непотребно и неуспешно Вучић се бори да у то убеди све Србе, јер је познато да је бар трећина увек “антипротивна” власти у овом случају Вучићу и његовим ставовима о унутрашњој и спољној политици. Ево и мене неће никада убедити да имамо око нас суседе - пријатеље и непријатеље. Мој тврди став је поновићу по стоти пут, да Србија нема пријатеље међу суседима, већ непријатеље, као што су нам непријатељи и све водеће европске земље од Немачке, Енглеске,Француске, и даље да не набрајам свих осталих 29 из ЕУ који су нас бомбардовали 1999. године. Нити нас воле нити нам желе добро, иако их Вучић назива наши “европски пријатељи”. Па мислим да и слабоумни знају да и они који инвестирају у неке пројекте у Србији то не раде из љубави, већ из чистог интереса. Није на одмет да сви схватимо , да уместо Португалије и Шпаније например пре пет векова, други колонизују поред Африке и Јужне Америке сад бивше земље Источне Европе, другим методама а уместо злата траже и отимају природне ресурсе неразвијених земаља у овој Европи, која се надула од пара и гована и само је питање када ће експлодирати.

И мислим да сам у праву, да једино што Вучић лаже, то су његове изјаве да нам је циљ ЕУ макар 2050. године. Ту му лаж опраштам, јер сматрам да му је прави циљ искористити све могуће предности “дружења” са поквареном Европом и њиховим поквареним политичарима од маме Хангеле, Могеринијеве, Јункера и осталих, да не помињем енглеску багру. Ето све чекам да једном чујем да Вучић каже : Па ето сад смо довољно снажни економски, политички и војно да можемо рећи : Јеби се Европска унијо и сви други по реду, здраво браћо Срби у нашој Покрајини Српској и ви браћо Руси, наши једини “страни” пријатељи. Дакле, дођосмо коначно до наше праве пријатељске земље Велике Русије и православне браће Руса. И ту видимо да Вучић није мутав и да пажљиво балансира односе са Русијом и Америком ( знате ону песму: Проклета је Америка” ) са паролом : ми смо неутрални и несврстани и тако то. Да вам не бих причао зашто волим ону напред споменуту песму, зато о браћи Русима. Е сад шта стварно Вучић мисли о том “балансирању” то ће извесно да издискутује са Путином за две недеље у четири ока у Београду.

Наравно и по овом питању Срби су подељени, али позивам се на званична истраживања која кажу да је бар 60% Срба за братске односе са Русијом. Остатак народа није само за “братске” односе са Америком, већ су мишљење опет подељена. У оваквим приликама и аутор треба да се одреди према овом питању. Да ме још више неки замрзе, ја сам са православну Унију са Русијом. Гласам за то да Руси изграде војне базе у Србији где им одговара и да поставе ракете на кога год желе.

Само у пар речи објаснићу зашто тако мислим. Пре око 75 година када су се водиле борбе за ослобођење Београда од немачких нациста, моја мајка је са тачно 20 година била сама у Београду на Лекином Брду где сам се родио. Отац у партизанима. Без новца или било чега за шта би могла купити храну за себе и мене, моја мајка ме је данима хранила неком чорбом од пасуља, што је за бебе од пар месеци катастрофално. Ја сам се наравно, разболео са 4-5 месеци од запаљења плућа што је током рата било смртоносно и за одрасле. Посебно сам енормно ослабио од дијареје, тако да сам се малтене, према причању мајке , вратио на тежину коју сам имао на рођењу. Kада је мајка већ слутила најгоре, у Београд су се пробили партизани и Црвена армија те је мој отац уграбио прилику да сврати и обиђе нас. Kада је видео у каквом смо стању отац је отишао и Бог зна где и како, довео једног руског војног лекара, који ми је дао неки антибиотик или тако нешто и лекове за уређење столице. Долазио је још два пута и захваљујући том руском лекару који је поред стотина и хиљаду рањених руских војника, којима је требала његова помоћ, дошао и спасао од смрти једно српско дете, добровољно и верујем са љубављу. Ево и сада се ја у позним годинама захваљујем том незнаном руском официру, лекару кои ми је подарио живот други пут. То је први разлог зашто сам вечно захвалан Русији и Русима, Совјетском савезу и Црвеној Армији. Истовремено “пријатељи” из Америке су током 1944. бомбардовали Београд ( и друге српске градове) те сам буквално од рођења више времена провео на Централном гробљу, где су се у лето и на јесен по сунцу и киши скривале многе београдске породице са Пашиног брда и околине, од “американске помоћи” .

Много доцније око седамдесетих, на многим већим зградама у Београду могле су се још видети ознаке црвеном бојом “ МИН ЊЕТ “ што је значило да у тим кућама нема немачких мина, које су нацисти оставили да би повећали максимално жртве међу Србима и Црвеној армији. То ме је увек импресионирало јер како објаснити да су се совјетски војници одлучили да прегледају све сумњиве куће и државне институције да би онеспособили и уклонили смртоносну опасност за Београђане који су се требали вратити у своје полуразрушене домове и објекте. А то се дешавало у време када им је сваки дан био драгоцен, јер су сви журили даље на - Берлин. Зна ли ико, колико је совјетских војника на том послу дало свој живот заједно са онима који су погинули када су ослобађали Београд. А то нису морали да чине ! Зато им још два пута хвала. Други пут зато што и дан данас врше разминирање најопaснијих подручја од НАТО бомби.

И сада због чега сам захвалан Русији и СССР-у у протеклих рецимо сто година, могло би се писати дуго. Мука ми је да набрајам резолуције и вета у Уједињеним нацијама, војну помоћ кроз деценије, од оних чувених ескадрила авиона ЈАK3 у време кризе око Трста или 25о МИГ-21 које је Тито, али и Србија добила у време прве деценије оснивања НАТО-а и планова да се уништи СФРЈ и Србија.

Јели умесно да тек на крају споменем да је Цар Николај ИИ. у време почетка револуционарних врења у својој земљи одлучио, да пошаље ултиматум великим силама и коначно Русија уђе у рат а потом изгуби царство и живот са целом својом породицом, зарад Србије и српског народа ! И на крају шта рећи о педесетак до стотину хиљада руских емиграната,међу којима врхунских стручњака и научника који су избегли у Kраљевину Југославију где су нашли сигурно уточиште, али и допринели стварању једне нове елите у нашој земљи која је буквално остала после првог великог рата без учених и просвећених људи. Сви су они наравно допринели да Србија добије снажан замах и напредак на научном, економском, културном и многим другим областима. За све то време од стране западних “пријатеља” побијено је скоро два милиона Срба у два велика рата. И када се сетим НАТО интервенције у којој је учествовало 29 “пријатељских земаља на челу са Америком, Енглеском и Немачком, који су нам загадили земљу за наредних хиљаду година, о чему даље да причамо у овој дигресији од наслова на тему: Русија или Запад ?



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP