Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57589
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6334512
Ko je na sajtu?
Imamo 34 gosta na mreži

СТУПИДНО ПОИГРАВАЊЕ СА РУСИЈОМ



Подношењем измењена резолуција Генералној Скупштини УН, наш естаблишмент је брутално демонстрирала да му је мало стало до Русије, и показао до које мере некоректно се односи према тој земљи која је најпоузданији заштитник наше државне целовитости. Без знања и мимо Русије, Борис Тадић је са америчким и европским „пријатељима“ изменио првобитну резолуцију, чиме је, највероватније, трајно проиграо поверење нашег моћног заштитника. Ово потврђују речи руског амбасадора Конузина. Да парафразирамо, Конузин је, помало резигнирано, рекао да је руска мисија у УН накнадно добила инструкције како да се понаша, што значи да српски потез није био у складу са оним што су Руси очекивали. Наравно, Русија је, прихватила промењену резолуцију јер како Руси одавно понављају, они не могу бити већи Срби од Срба. Но, остао је јед због онога што је српски режим учинио иза леђа Москве.

У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ

Превара Руса од стране званичног Београда тешко да има преседан у историји дипломатије. Наша власт је државу која стоји иза нашег, од стране Америке и ЕУ угроженог територијалног интегритета, и која је активно радила на томе да нашу резолуцију подржи што већи број земаља, напрасном изменом резолуције обманула. Док је Русија заузела гард за престојећи сукоб у УН, Србија је стала отворено на страну оних који јој отимају Косово и постала саучесник (мање или више вољан), не само распарчавања Србије, него и покушаја елиминисања политичког присуства Русије на овим просторима.

Иако поигравање нашег владајућег круга са нашом словенско-православном заштитницом може по њих да има, због задовољења воље њихових западних ментора, бар тренутно, повољну конотацију, то за српске националне интересе може бити погубно. Наиме, како ствари стоје, нарочито после немира у Рашкој области, видљиво је да аспирације Америке и ЕУ нису задовољене. Услед тога, у будућности се могу очекивати нови притисци и нове уцене срачунате на даљу етно-конфесионалну децентрализацију Србије (Војводина, Рашка, регионализација Србије итд.). Новим попуштањем, после игре око резолуције, Тадић је додатно уверио глобалне центре моћи у ефикасност њихове политике уцене.

Недостатак руског присуства на простору Балкана, по Србију би имало не само негативне, него у датим околностима можда и катастрофалне последице. На ово нас опомиње историја. Она сведочи да су при обнављању српске државе, и у сваком другом раздобљу када смо постизали успехе, Руси увек били наши савезници. Са друге стране запад је кроз историју константно покушавао да спречи српске државотворне аспирације, и када смо, чак и као савезници били препуштени његовој вољи, лоше смо пролазили. Не треба много мудрости да се види да је, у последњих двадесет година било исто тако, али и да је данас тако.

КОНСТАНТЕ ЗАПАДНЕ ПОЛИТИКЕ

Добро је да избегавамо сукобе са западом, али неке константе западне политике морамо имати у виду. Оне су оличене у деловању против српских интереса кад год је то било реално. Ту спада разбијању српског етничког простора током распада СФРЈ, спречавање интегрисања Републике Српске и Србије, отимање Косова, подршка отцепљењу Црне Горе, притисци да се усвоји статут Војводине, немири у Рашкој области и заговарање децентрализације државе. Једина нада да се, у арсеналу горе набројаних окончаних и текућих антисрпских пројекта, даља штета спречи, произлази из потпунијег ослањања на Русију. Да се то не би десило, и да би могао да оконча посао, запад предвођен Америком ради на маргинализовању Русије и кварењу односа наших држава. То актуелна власт, интелектуално лимитирана себичним интересима, неће или није у стању да види. Штавише, својим сервилним договорима са западом, потискује руски утицај на нашем простору.

По Србе спасоносна улога коју је Русија може одиграти у савременим балканским турбуленцијама, свима онима којима је стало до очувања какве такве српске државе мора да буде разлог да раде на разобличавању па и обарању данашње власти. При том, треба да се манемо размишљања типа – „Руси нам нису довољно помогли последњих двадесетак година“. Ствари треба извести на чистину. Прво, запад жели да нам растури државу док нам Русија помаже. Друго, она није дужна да то чини ни оволико колико ради. Државе и нације се руководе интересима, а ми морамо да се потрудимо да Руси буду у већој мери заинтересовани за нас. Наша власт, наравно не ова него нека будућа, која неће бити равнодушна према судбини нације, дужна је да у Москви излобира већу подршку и да се потруди да Руси боље разумеју наш положај. Наравно, и да уважи руске интересе и према тој великој земљи се постави са дужним респектом. Тек тада ћемо моћи да рачунамо да је реално да са Руском Федерацијом уђемо у фазу изградње правог стратешког партнерства. Са друге стране, тек тада ће бити могуће и да запад, сем понижавајуће-уцењивачког, употреби пристојнији дискурс и евентуално понуди нешто конкретно у преговорима са нама.

Милован Балабан
/Vidovdan/



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP