Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57355
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332085
Ko je na sajtu?
Imamo 112 gosta na mreži

SRPSKA IMOVINA NA DOBOŠ !


KOSOVO I METOHIJA JUČE, DANAS I SUTRA

Nepokretna imovina Srba čini 58 odsto vlasništva na Kosmetu, gde je uzurpirano milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma vrednih 50 milijardi evra. U kosovskom, dreničkom i metohijskom basenu nalaze se rezerve uglja za dva veka, a imovina 1.358 srpskih preduzeća, od kojih je većina nelegalno privatizovana, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara

Razgovori između Beograda i Prištine vodiće se, pre svega, o rešavanju egzistencijalnih problema Srba. Rukovodstvo Srbije, međutim, ima pravo da pokrene i pitanje sudbine srpske imovine koja je posle juna 1999. godine ostala na Kosovu i Metohiji. A ona nije mala.

U vlasništvu Srba i Srbije je 58 odsto nepokretnosti na Kosmetu, gde je uzurpirano milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma vrednih 50 milijardi evra, a imovina 1.358 srpskih preduzeća procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara. Vrednost ukupne nepokretnosti društvenih i javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji, na koju pravo polaže država Srbija, iznosi oko 220 milijardi dolara. U ovo nije uračunata vrednost privatne imovine više od 30.000 proteranih srpskih porodica, koja je procenjana na najmanje četiri milijarde dolara.

Vrednost ukupne nepokretnosti društvenih i javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji, na koju pravo polaže država Srbija, iznosi oko 220 milijardi dolara. U ovo nije uračunata vrednost privatne imovine više od 30.000 proteranih srpskih porodica, koja je procenjana na najmanje četiri milijarde dolara

Bogatstvo koje se otima Srbiji ogleda se i u rezervama od 15,7 milijardi tona uglja u kosovskom, dreničkom i metohijskom basenu, koje može da se eksploatiše u narednih dvesta godina. Vrednost uglja, lignita, procenjuje se na oko 400 milijardi evra. Rezerve cinka i olova su oko 46 miliona tona, magnezita osam miliona, dok rezerve boksita premašuju 1,6 miliona tona. Značajni su i izvori vode, bogata ležišta geotermalne energije, kao i oko 580.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Ova imovina je 1999. godine ostala bez zaštite, a Civilna misija UN je, umesto da štiti prava vlasnika, odobrila, mimo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, promenu svojinskih prava. UNMIK je, naime, protivno Rezoluciji 1244, a pod izgovorom da tom imovinom “upravlja’’, uzurpirao svojinska prava, preneo ih na privremene institucije Kosova, odobrio privatizaciju koja je najčešće maskirana “u zakup od 99 godina’’.

Poslednjih deset godina Kosovo i Metohija su pod međunarodnim protektoratom, a pokušaji Beograda da zaštiti svoj ekonomski interes u tom delu zemlje nisu doneli značajnije rezultate. Srbija nije učinila dovoljno da zaštiti imovinu preduzeća, banaka i pojedinaca, kako na Kosmetu, tako i u bivšim jugoslovenskim republikama. Tu zaštitu trebalo je da pokrenu u Savetu bezbednosti UN i Savetu Evrope. U međuvremenu društvenu imovinu zatečenu na Kosmetu prodala je Civilna misija UN (UNMIK), a izvršilac poslova je Kosovska poverilačka agencija (KPA).

NELOGIČAN SPOR

Početkom 2007. godine, u vreme pregovora srpskih i kosovskih zvaničnika u Beču, dug KiM je iznosio oko 1,2 milijarde dolara, ili oko šest odsto ukupnog duga Srbije koji je tada bio oko 18,5 milijardi dolara. Tada su i obe strane insistirale da dobiju pravo na vraćanje duga!

Taj nelogičan spor stručnjaci su objašnjavali time da kosovski Albanci smatraju da Kosovo treba da plaća svoj dug, što je potvrda državnosti, a to bi bio i argument za proglašenje nezavisnosti. Srpska strana se usprotivila tome, jer se taj dug vraćao preko Srbije, koja je svojevremeno i digla kredite za Kosovo i Metohiju.

ŠTA JE ODUZETO

Prema još nepotpunim podacima, preduzeća iz centralne Srbije imaju na Kosmetu 1.218 objekata, a iz Vojvodine još 14, pri čemu samo PTT ima 130, “Srbijašume’’ 45. EPS ima 18 objekata, a imovina tog preduzeća procenjuje se na oko tri milijarde evra. ŽTP ima 55 objekta, među kojima su 33 železničke stanice, zatim 330 kilometara pruga, 19 dizel lokomotiva, 15 dizel motornih vozova, 570 teretnih i 45 putničkih vagona. Knjigovodstvena vrednost Železnica Srbije na Kosmetu premašuje 206 miliona evra. Tržišna vrednost ove imovine je višestruko veća, jer bi u realnu “cenu’’ trebalo uračunati i pozamašne pare utrošene u kapitalne remonte pruga i stanica devedesetih godina prošlog veka, ali i štetu u vidu propuštenog prihoda od 1999. godine. Te stavke, kako su izračunali u Železnicama Srbije, mere se stotinama miliona evra. S druge strane, Železnice Srbije i dalje izmiruju obaveze prema stranim kreditorima na osnovu zaduženja bivšeg ŽTP Priština. Reč je o dva zajma od 32,2 miliona dolara od Svetske banke, 4,2 miliona kanadskih dolara od Pariskog kluba, a EUROFIMI su do kraja 2005. godine izmirene obaveze od 1,6 miliona švajcarskih franaka, dok uskoro pristiže i novih 5,5 miliona franaka.

Svemu ovome treba dodati i 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata objekata posebne namene, a svemu tome treba dodati i 750.000 kvadrata građevinskih objekata. Još pre nekoliko godina samo ovaj deo državne imovine procenjen je na oko 220 miliona evra. Ne treba zaboraviti ni vojnu imovinu sa njenim nepokretnostima i zemljištem, uključujući i vojni aerodrom kod Prištine. Samo ovaj deo imovine vredi oko 95 miliona evra.

Srbija je za tri decenije u Kosovo i Metohiju uložila 18 milijardi dolara, a današnja potraživanja srpskih preduzeća van Kosmeta prema tamošnjim premašuju 190 miliona evra. Takođe, Srbija je do sada vraćala dugove (ostalo je oko 1,2 milijarde dolara) iako nije ubirala sredstva od poreza na Kosovu i Metohiji

Podsetimo da je “Lola korporacija’’ izgradila kapacitete u Zubinom Potoku, Lešku, Štrpcu i Vitini. Temerinski “Termovent’’ podigao je pogone u Orahovcu i Lipljanu, “Zelengora’’ u Suvoj Reci, “Minel’’ u Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Klini, “Koka-kola’’ u Lipljanu, smederevska “Goša’’ u Gnjilanu... “General eksport’’, “Minel’’, “Prva iskra’’, “Centroprom’’ i druge firme učestvovale su u realizaciji nekadašnjih samoupravnih sporazuma o udruživanju na Kosmetu, gde su ulagali i PKB “Beograd’’, “Bambi’’ iz Požarevca....

Danas, osim Pošte i Telekoma, Kosovske elektroenergetske korporacije, Železnice i komunalnih preduzeća, 90 odsto nekadašnjih društvenih preduzeća ne radi. Slično je i sa većinom ekonomskih subjekata koji su nekada činili “Trepču’’. Od kraja 2005. godine radi samo rudnik u Starom Trgu, ali tek sa trećinom kapaciteta, a “Feronikl’’ u Glogovcu dobio je novog vlasnika, pa se dugo očekuje njegovo pokretanje i da po obećanju zaposli 1.000 radnika.

Rezultat toga je nezaposlenost koja dostiže 50 odsto, prema podacima Svetske banke čak jedna trećina stanovništva na Kosovu i Metohiji živi ispod granice siromaštva (sa prihodom ispod 1,42 evra po odrasloj osobi dnevno), a prihod ispod jednog evra dnevno ima 13 odsto populacije. Zbog neizvesne budućnosti malo je očekivanih stranih investicija: za sedam godina samo 30 miliona evra.

“Najvažnije pitanje daljeg razvoja kosovske privrede jeste njena integracija sa privredama Balkana, a to pretpostavlja normalizaciju i liberalizaciju trgovinskih i svih drugih poslovnih odnosa. Na Kosovu je danas 300.000 nezaposlenih i 150.000 zaposlenih. Dakle, privreda se zasniva na potrošnji, a ne na proizvodnji’’, kaže direktor Ekonomskog instituta Kosova Musa Limani.

Ekonomista iz Beča Vladimir Gligorov smatra da pokretanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta zavisi, pre svega, od otvaranja Kosova prema spoljašnjim tržištima.

„To u najvećoj meri znači prema susedima i balkanskoj regiji. Izlaz je samo tu, jer Kosovo nema izlaz na more i nema neposredan kontakt sa drugim regijama osim Balkana’’ , navodi Gligorov.

VIŠEGODIŠNJE INVESTIRANJE

Kosovo i Metohija ni ranije nisu mogli da se razvijaju sami. Razvoj Kosova je finansiran iz Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih i Pokrajinskog fonda za razvoj čiji je pravni sledbenik Fond za razvoj Republike Srbije, koji je od 1992. godine, pa do 1997, kada je tu funkciju preuzela Direkcija za razvoj Kosmeta sa sedištem u Prištini, kreditirao kosmetsku privredu. Fond poseduje i akcije kao trajni ulog u 163 tamošnja preduzeća, u većini slučajeva više od 51 odsto udela, o čemu je obaveštena i Kosovska poverilačka agencija.

U razvoj Kosmeta se godinama ulagalo, a od 1957. do 1979. godine društveni proizvod je rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 6,8 odsto. Na kraju tog perioda, u odnosu na njegov početak, društveni proizvod je bio veći četiri puta, vrednost osnovnih sredstava deset puta, dok je broj zaposlenih povećan za 3,6 puta. Od 1956. do 1960. godine, investicije na KiM rasle su po prosečnoj godišnjoj stopi od 30 odsto.

Za razvoj nedovoljno razvijenih područja u tadašnjoj SFRJ se posle 1966. godine izdvajalo 1,5 do dva odsto društvenog proizvoda. Najveći deo tih para usmeravan je upravo na Kosmet: od 1986. do 1990. godine gotovo polovina (tačno 48 odsto) ukupnih sredstava. Tako je samo u razdoblju od 1961. do 1990. godine na razvoj Kosmeta potrošeno čak 18 milijardi dolara (oko 600 miliona dolara godišnje). Najintenzivnija ulaganja u industriju ostvarena su u razdoblju od 1976. do1980. godine, kada su dominirala ulaganja u energetiku i obojenu metalurgiju (gotovo 60 odsto ukupnih investicija u industriju). Primera radi, Srbija je preko tadašnjeg Fonda za razvoj SFRJ, samo u termoelektrane i distributivnu mrežu na Kosmetu, koja je vlasništvo EPS-a, uložila 5,5 milijardi dolara.

Doba stagnacije Kosova i Metohije poklapa se u suštini sa početkom ekonomske krize na prostoru cele SFRJ. Od 1981. do 1985. godine investicije opadaju po prosečnoj godišnjoj stopi od 7,5 odsto, a u sledećem petogodišnjem razvojnom periodu pad je bio još veći – 15,5 odsto. Učešće investicija u društvenom proizvodu Kosmeta smanjeno je sa blizu 75 odsto 1980. na 21 procenat u 1990. godini.

Najkraće rečeno, Srbija je za tri decenije u Kosovo i Metohiju uložila 18 milijardi dolara, a današnja potraživanja srpskih preduzeća van Kosmeta prema tamošnjim premašuju 190 miliona evra. Takođe, Srbija je do sada vraćala dugove (ostalo je oko 1,2 milijarde dolara) iako nije ubirala sredstva od poreza na Kosovu i Metohiji.

BORBA ZA TRŽIŠTE

Kosmet će, bez obzira na to kakav status bude imao u odnosu na Srbiju, uvek predstavljati ogromno tržište sa više od dva miliona potrošača. To su već uvidele neke srpske firme, poput „Simpa“ iz Vranja, koncerna „Swisslion Takovo“, zatim „Bambi Banat“ Beograd, kompanijâ „Henkel Merima“ iz Kruševca, „Sloga“ iz Novog Pazara, koje se vraćaju na Kosmet i otvaraju prodajne objekte, jer im je to veoma profitabilno tržište.

Prema podacima Statističkog zavoda Kosova, ukupan spoljnotrgovinski promet iznosio je 1,42 milijarde evra, od toga od uvoza 1,30 milijarde evra i 110,8 miliona evra od izvoza. Glavna tržišta su Makedonija, Srbija, Nemačka i Turska. Prošle godine promet Srbije i Kosmeta iznosio je 338,7 miliona dolara i manji je u odnosu na 2008. za 2,4 odsto. Isporuke iz Srbije bile su vredne 336,1 miliona dolara, a nabavke 2,17 miliona dolara. U periodu januar–maj 2010. godine promet je iznosio 139,18 miliona dolara. Isporuke iz Srbije vredne su 138,6 miliona dolara, a nabavke 0,58 miliona dolara, dok ostvareni suficit u razmeni iznosi 137,8 miliona dolara.

PRIVATIZACIJA PO RECEPTU UNMIK-a

Imovina preduzeća koja pripadaju srpskim firmama, a sada se privatizuju, procenjuje se na preko 1,5 milijardi dolara, ali je zbog prodaje oko 300 srpskih preduzeća po ceni znatno nižoj od realne, na osnovu (nelegalne) privatizacije, sakupljeno samo oko 280 miliona evra.

Inače, postupak privatizacije preduzeća sprovodi Kosovska poverilačka agencija, nezavisno od Zakona o privatizaciji u Republici Srbiji, čime lišava svih prava preduzeća poverilaca sa teritorije Srbije.

Srbiji ni na koji način nije bilo omogućeno da učestvuje u privatizaciji. Vlada Srbije je više puta na adresu UNMIK-a, ali i međunarodnih organizacija, uputila oštre proteste, ocenjujući da je reč o nelegalnoj i kriminalnoj prodaji društvenih preduzeća, koja i dalje traje. Podsećamo da je Uredba o privatizaciji, koju je u aprilu 2005. godine proglasio tadašnji šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen otišla toliko daleko u kršenju vlasničkih prava, da je predvidela da nije neophodno utvrđivanje porekla vlasništva, već da to može da se uradi i posle prodaje, sudskim putem.

Na taj način je legalizovana diskriminacija više od 50.000 prognanih radnika, Srba i drugih nealbanaca. Istina, ostavljena im je nada da će im od 20 odsto sredstava dobijenih od prodaje preduzeća namenjenih akcionarima, biti plaćena simbolična nadoknada. Jedan od uslova je da su u preduzeću radili na dan 22. marta 1989. godine i da imaju bar tri godine radnog staža. Naravno, na spisku za nadoknadu nema Srba, jer ih nema ni u preduzećima, ali zato mogu da se žale Federaciji nezavisnih sindikata Kosova i Metohije. Zvaničnici na Kosmetu su uvek izjavljivali da se privatizacija obavlja u skladu sa preporukama UN, dok je ekonomska rekonstrukcija prepuštena EU.

Ekonomisti razmišljaju da Evropskoj uniji predlože pretvaranje Kosova i Metohije u zonu slobodne trgovine

Podsećamo da je za prvih pet godina, posle uspostavljanja međunarodnog protektorata u nekadašnjoj srpskoj pokrajini, završena privatizacija u samo pet društvenih preduzeća u vrednosti od 2,34 miliona evra. Tada su ugovori o prodaji još devet preduzeća u vrednosti u vrednosti 10,2 miliona evra čekala ratifikaciju Upravnog odbora agencije. Prema tadašnjoj proceni Agencije bilo je ostalo još između 450 i 500 kompanija u društvenom vlasništvu u kojima je bilo zaposleno oko 18.000 radnika. Sredinom 2003. godine tadašnji ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahović govorio je da je privatizacija privrede Kosova i Metohije moguća samo u dogovoru sa Srbijom. I tada su najveći problem bili dugovi kosmetske privrede poveriocima u Srbiji i inostranstvu koji su 1999. godine iznosili oko 1,4 milijarde dolara (do pre tri godine oko 1,2 milijarde dolara). UNMIK je tada planirao da “izvrši’’ privatizaciju oko 35 društvenih i 65 javnih preduzeća, a da Srbiji ostanu dugovi! U stvari, da se imovina proda, a dugovi da se vrate na kraju, kada se podmire sve druge stavke, ako se ostvare neki privatizacioni prihodi...

Ministar Vlahović je tada predložio formiranje registra poverilaca pre nego što se pristupi privatizaciji, dok bi radne jedinice srpskih preduzeća na Kosmetu ostale i dalje njihovo vlasništvo – jer tu je privatizacija suvišna. I Vlada Srbije je u to vreme u nekoliko navrata protestovala zbog najave procesa privatizacije, ali bez rezultata. Pozivala se na poštovanje osnovnih vrednosti tržišne ekonomije, a UNMIK je svoje stavove i planove “završavao’’ privatizacijom novoosnovanih preduzeća (iz imovine starih) koja bi se prodavala bez dugova. Vlada Srbije je bezuspešno upozoravala da takav odnos prema imovini nije moguć bez saglasnosti poverilaca. Jer, u ovom slučaju dugovi privrede KiM ne pripadaju samo poveriocima u Srbiji nego i Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu poverilaca...

BORBA ZA TRŽI LEGALIZACIJA OTIMAČINE ŠTE

UNMIK je svojim uredbama pokušavao da obezbedi legitimitet otimanju srpske imovine. Tako je specijalni izaslanik UN doneo Uredbu po kojoj onaj ko uzurpira zemljište, može posle deset godina “državine’’ da dobije pravo vlasništva za njega. To praktično znači da već u 2010. godini Albanci dobijaju u vlasništvo uzurpiranu zemlju.

Zaboravlja se, međutim, jedna stvar – da imovinsko pravo ne zastareva.

VRAĆANJE DUGOVA

Međutim, iako onemogućena da gazduje svojom imovinom, Srbija je vraćala dugove kosovskih preduzeća. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije 31. decembra 2006. godine iznosio je 1,18 milijardi dolara. Od 2002. do 2005. godine, Srbija je uredno otplatila 330 miliona dolara, dok prema podacima Pregovaračkog tima za KiM, Srbija dnevno za te dugove izdvaja 100.000 dolara. U 2008. godini za naplatu je dospelo oko 91 miliona dolara, a Svetska banka je u avgustu 2009. godine otpisala Srbiji oko 500 miliona dolara spoljnog duga KiM. Inače, i posle 1999. godine Srbija je nastavila da pomaže razvoj Kosmeta u opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo. Od 2002. do 2007. godine uloženo je više od 150 miliona dinara.

U međuvremenu je zvanični Beograd bezuspešno pokrenuo široku kampanju kako bi sprečio nameru UNMIK-a i Kosovske poverilačke agencije da prodaju i najveći gigant, Rudarsko-metalurški kombinat “Trepča’’. Taj industrijski gigant, prema informacijama UNMIK-a, prodat je navodno zbog ogromnih dugova koje “Trepča’’ ima prema kreditorima, a čija je naplata dospela. Među najvećim poveriocima je i grčka kompanija “Mitilineos’’, koja potražuje 44 miliona evra. Procenjuje se da je u “Trepču’’ uloženo oko milijardu dolara, a na osnovu toga Vlada Srbije i polaže pravo na vlasništvo što UNMIK osporava. Kao i u svim drugim slučajevima do sada.

Pitanje je kako rešiti ove probleme.

Ekonomisti razmišljaju da Evropskoj uniji predlože pretvaranje Kosova i Metohije u zonu slobodne trgovine u kojoj bi svim etničkim zajednicama, uz velike investicije, razvoj i povećanje životnog standarda bila osigurana budućnost i ekonomska stabilnost koja vodi ka smanjenju političkih napetosti. To bi mogao biti i činitelj ujedinjavanja, a ne razdvajanja i stvaranja novih neraščišćenih računa. S druge strane, Kosovo i Metohija ne mogu večno ostati izolovano ostrvo u srcu Evrope. A bez razvoja ekonomije, saradnje i komunikacije sa susedima i svetom, svaki režim postaje autističan, i pored svoje demokratske slatkorečivosti.

Što se Srbije tiče, Kosovo i Metohija joj moraju biti zanimljivi sve dok tamo bude bilo Srba.

/Magazin AKTER/



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP