Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57355
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332102
Ko je na sajtu?
Imamo 123 gosta i 1 člana na mreži

ОПТУЖУЈУ НАС ДА СМО НАСИЛНИ ОНИ КОЈИ СУ НАСИЉЕМ ПРИГРАБИЛИ ВЛАСТ


01.10.2010. / ree-Akademediasrbija
Интервју: Младен Обрадовић, ОБРАЗ
Разговарао Миодраг Зарковић

Како ће се евентуална одлука о забрани одразити на постојање и деловање Образа?

Образ је регистрован као удружење грађана. Државни органи могу да донесу одлуке које се односе на нас у формално-правном смислу, значи, могу да нас избришу из регистра удружења грађана. Али, тиме не добијају ништа, из простог разлога што је деловање Образа далеко сложеније. Образ превазилази оквире било ког прописа којим располаже овдашњи режим. Првенствено ту мислим на чињеницу да самим брисањем из регистра неће угушити нашу организацију. Она ће наставити да постоји и ми смо то у више наврата истакли, а истицаћемо и убудуће. Наши људи то већ знају и у случају да дође до брисања из регистра, ми ћемо наставити деловање на исти начин као и до сада. Ако се појача репресија, наћи ћемо друге начине да делујемо и радимо, али наставићемо да постојимо. Знате ли каква је србска традиција, шта је основ србске борбе за слободу? То је традиција хајдука, ускока… Све те „организацијe“ су биле својевремено организоване на неком незваничном нивоу и ниједну од њих није било могуће забранити или распустити. Ако буде требало, ако режим буде хтео тако да делује против нас, нама је најмањи проблем да се запутимо тим путем.

Да ли сте ви насилна, екстремна десничарска, профашистичка организација, као што вас представљају?

Свака расправа у том правцу је потпуно бесмислена, зато што је у србску јавност последњих година убачен наказан вид изражавања, у виду политичке коректности. Целокупан друштвени и политички речник прилагођен је ономе што од овдашње власти и властодржаца захтевају њихови ментори са Запада. Они захтевају да се разговара у границама такозване „политичке коректности“, и онда се користе изрази попут „насиља“, „родне равноправности“, „људских права“, „сексуалних слобода“. Све су то изрази који до пре десетак година нису ни постојали у нашем јавном дискурсу и за које обичан народ не зна ни шта значе. Они покушавају да представе сваку легитимну одбрану србских народних интереса као некакво испољавање насиља. Када говоре о насиљу, они на лажан начин представљају србску борбу за слободу. Они говоре о насиљу онда када се ми бранимо. Они говоре о насиљу онда када србски народ испољава незадовољство због свега што се догађа последњих година и због тога што човек више ни на који други начин не може да искаже своје неслагање. Како могу Срби да буду мирни, да се смешкају и понашају да је све у најбољем реду, када нам на наше очи отимају Косово и Метохију? Како да ћутимо и забијамо главу у песак, када нам намећу такве небулозе као што је Резолуција о Сребреници? Или одлука Владе Србије о сарадњи са Еулексом, или Статут Војводине? Такви потези власти ће у сваком нормалном човеку да изазову осећање гађења, а код оних који у себи осећају и дух наших предака, мора да се јави и снажна потреба за одупирањем.

Да ли сте учествовали у насилним инцидентима?

Хајде да причу о насиљу вратимо на пети октобар. Петог октобра су они насилно дошли на власт. Упали су Скупштину, у телевизију, попалили су и покрали оно што су сматрали да треба. Одакле онда њима право да било коме држе лекције о насиљу? Ми нисмо насилна организација, већ организација која је свесна да у србској борби за крст часни и слободу златну, морамо бити спремни на сва искушења. А различита искушења траже различите одговоре. Потпуно је природно и нормално да када Шиптари нападну Косовску Митровицу, или када почну да пале србске цркве и манастире, као што су то радили марта 2004, да ми одемо на Косово и Метохију и станемо раме уз раме са србским браниоцима на мосту, као што смо радили и када је био напад на Брђане прошле године, и у многим другим ситуацијама. Ако ће због тога неко да нас прогласи за насилну организацију, нека изволи. Ми се боримо само за одбрану нашег народа и наших националних интереса. Али, нема говора о томе да ми спроводимо неки терор. То што нам приписују, да ми као тучемо људе по улици без икаквог разлога, то нема везе са истином. То је слика коју су наметнули зато што овде већину медија држе, посредно или непосредно, припадници владајућих структура, односно, њихови налогодавци из страних амбасада и страних обавештајних служби. Они имају један циљ, да претворе Србију у окупациону зону, а то покушавају да остваре гушењем сваког вида отпора. Ко се у овом тренутку највише одупире томе? Српски националисти! Зато и покушавају да нас дискредитују тим испразним квалификацијама.

Воде ли се неки судски поступци против ваших чланова?

Конкретно, води се поступак против мене, пред Првим основним судом, због наводне дискриминације и ширења мржње према припадницима хомосексуалних кругова. Тужилаштво покушава да докаже да сам ја наводно августа и септембра прошле године позивао на мржњу. Од тада су била заказана три рочишта и свако од њих је одлагано. Следећи претрес је заказан за Крстовдан, 27. септембра, па овом приликом позивам и вас и остале медије да присуствујете томе. Оптужбе су, иначе, ван памети. Ми смо врло добро знали да они желе да одрже параду срама 20. септембра 2009. и да је та идеја наишла на згражавање целокупног народа. Није било обичног човека који је био за то да се та парада одржи. Образ је само на један јасан и непосредан начин исказао то што мисли народ, а власт је то искористила да покрене судски поступак. Али, не жалим због тога. Напротив, драго нам је, јер када србски непријатељи ударају по нама, показују да радимо праву ствар.

А какав став иначе имате по питању хомосексуализма?

Без обзира на то што се оштро противимо одржавању параде срама, ми њих не мрзимо. Ми не мрзимо никога. Само нећемо да скрнаве србски престони град том срамном манифестацијом. Иначе, ја свима њима желим све најбоље. Желим им да се одрекну тог великог греха у којем обитавају и да се покају, а да ли ће они то учинити или не, то је њихова ствар. Нека у својој приватности раде шта хоће. Али, као србски националиста, као неко ко жели добро свом народу, не могу да се сложим са одржавањем једне такве параде јер она дубоко вређа јавни морал. Уосталом, представници њихових организација су се последњих година, у више наврата, на највулгарнији и најбезобразнији начин обрушавали на СПЦ и остале наше верске и националне светиње. Изругивали су се Косову, Браћи Југовић, патријарху Павлу, правили срамотне фотомонтаже… Не може ме нико убедити да људи који се поносе таквим срамотним делима могу да изађу на улицу и исказују своје ставове. Како то може да користи србском друштву?

Да ли сте профашистички настројени?

Ми смо организација светосавских националиста. Значи, своје политичке и програмске циљеве искључиво сврставамо у оквире онога што је поставио Свети владика Николај Велимировић, највећи Србин XX века. А то би се укратко могло описати следећим речима: србски национализам подразумева народну цркву, народну династију, народну војску, народну просвету и народну културу. У оквиру тога ми видимо постојање србског народа, као и све оно што би требало чинити у сврху нашег опстанка на овдашњој ветрометини. Изван тога, постоје различите идеологије чији је корен углавном на Западу. И комунизам и социјализам су настали на Западу, а не у православним земљама, иако су касније попут вируса убачени Србима и Русима. Савремена западњачка демократија и либерални капитализам такође су производи тамошње идеологије, за коју сада видимо да упада у све већи кризу из које јој, по свему судећи, нема спаса. Дакле, одбијамо да се руководимо тим поделама, било да је реч о фашизму, националсоцијализму или нечем другом. Све су то идејна и политичка струјања настала на Западу. Она немају везе са духом србског народа, који је пре свега православни, а и оплемењен нашим словенским особеностима. Због свега тога, сматрамо да посезање за било каквим идеолошким моделима са Запада нема сврхе у Србији. Нити смо фашисти, нити смо демократе, нити смо комунисти, нити смо социјалисти.

Какво државно уређење онда заговарате?

Опет ћу се послужити речима Светог владике Николаја, јер се у његовим делима могу наћи одговори на све изазове савременог србског друштва. У његовом завештању србском народу каже се: „Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем и држава са Божјим благословом; нека се свако врати Богу и себи, нека нико не буде ван Бога и ван себе, да нас не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.“ То лепо име и та шарена одећа данас чине митологију Новог светског поретка, а то је митоманија људских права, такозване парламентарне демократије и свега онога што је Србима наметнуто као нешто без чега се не може. Наш одговор је управо држава са Божјим благословом. У традицији је србског народа да држава буде монархијски уређена. Наравно, ми монархију не видимо као још један случај копирања праксе из западноевропских држава, рецимо из Шведске или Шпаније, где су монарси пуке марионете, које служе да их једном годишње усликају на некој паради или да се њихова деца провлаче по жутој штампи. То није монархија, то је изругивање монархији. Ми желимо домаћински поредак, а ако се тај поредак спроведе у пракси, мора и Србија имати домаћина. Желимо србску, уједињену, богату и снажну државу, којој ће на челу бити побожан, честит домаћин.

Да ли бисте задржали парламент?

Најмање што би требало урадити јесте претварање садашњег парламента из једнодомног у дводомни. У том другом дому би били представници не политичких организација, него струковних, односно сталешких удружења. Дакле, дати прилику србским домаћинима, србским радницима и интелектуалцима, да се изразе на природан начин. Сталешке поделе и струковна удружења јесу потпуно природне појаве. За разлику од странака, које представљају вештачку поделу такође увезену са Запада, сталежи су природан вид диференцијације унутар друштва. Такво нешто би морало да нађе свој одраз и у србском парламенту. То је минимум испод кога се не може. А у перспективи, ми се залажемо за потпуни нестанак странака, јер су оне нуспроизвод, отпад настао по западњачким узорима. Странке су србском народу донеле само несрећу. Због њих смо и доживели све ове националне катастрофе. Ако погледате како смо стајали 1912. године, када смо отпочели ратове за ослобођење наших историјских простора, а у каквом смо стању данас, безмало век касније, видећете да смо једини народ на Балкану који није напредовао ни у ком смислу. Чак смо и малобројнији него пре сто година, а наше територије су све мање. То је проблем наше духовне и политичке оријентације. Зато се морамо вратити оном друштвеном уређењу, које смо имали пре него што смо прихватили западњачке вирусе.

 /PEČAT/



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP