Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61741
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6372517
Ko je na sajtu?
Imamo 61 gosta na mreži

MEDIJI I UTICAJ NA MASE


18.10.2009. / Akademediasrbija

Piše: Slobodan Maričić 

Ko je bolji, uspešniji i uticajniji : novine, radio ili televizija

 Brzina u sistemu medjusobnih komukacija se u istorijskom razvoju najsporije razvijala i najviše stagnirala. Neverovatno zvuči da je prenošenje poruka bilo vekovima najbrže upravo u najnerazvijenim sredinama sveta. U amazonskim džunglama i afričkim savanama, bubnjevima su ljudi prenosili poruke, stotinama kilometara za samo sat, dva.

  Da se podsetimo:
- prvi telegraf je konstruisan 1844 godine, telefon 1876, radiotelegrafija 1896,  radiotelefonija 1900 godine, a prvi ljudski glas „u živo“ prešao je Atlantik 1915 godine.

Na severno-američkom kontinetu Indijanci su takodje bubnjevima i dimnim signalima prenosili poruke na velike daljine,  brže od svakog konjanika u Evropi. Reč je dakle, o zvučnim porukama i samo je jezik bio ograničavajući faktor, koji je odredjivao od kog do kog plemena, odnosno na koju udaljenost, će se vesti prenositi. Što se tiče pismenih poruka, jahač na konju je skoro tri milenijuma bio glavno i najbrže sredstvo prenošenja važnih vesti. Primer iz istorije kaže da je Rimski imperator Julije Cezar dobijao poštu od svojih guvernera iz dalekih provincija istom brzinom, kao i petnaest vekova docnije, engleski Kralj Džord III. Tek pronalaskom parobroda, koji je mogao ići bez vetra uz i niz reke, preko okeana i jezera, brzina komukacija se značajno povećala u odnosu na vekove unazad. Sa pronalaskom telegrafa i telefona u XIX veku, komunikacije su se oslobodile ljudske ruke i prenošnja “u torbi”, odjednom menjajuci sve strukture života: diplomatiju, trgovinu, finansije i berze, život u miru,  ratu i naravno žurnalizam. Tako je globalna komunikacija za svega vek i po doživela neverovatan procvat posle više od hiljadu godina stagnacije.

Faktor obrazovanja različito opredeljuje značaj pojedinih medija i  njihovo korišćenje u informisanju i reklamnim kampanjama. Intelektualci i najobrazovaniji, informišu se najčešće iz štampanih medija: novina, časopisa i literature, dok omladina i srednje obrazovani više koriste televiziju kao izvor  svog informisanja. Radio je kao medij i informativno sredstvo najznačajniji kod radničkog sloja, poljoprivrednika i mladih. Radio zasniva koncepciju svoje poruke na tekstu i muzičkoj komponenti, zato za radio kažu da je danas jednako postao sredstvo za zabavu i za informisanje. Što se tiče pozicije medija i njihove utakmice na tržištu, situacija je razlićita, ali prednost medju medijima svakako ima televizija. Najveća materijalna investicija pojedinca u medije radi ličnog informisanja je pre svega ulaganje u televiziju, jer je TV prijemnik najskuplji, kao i investicija u rad tog medija. Kada bi se kupovna cena postojećih TV prijemnika i troškovi rada TV stanice, pretplate i ostalo kao ukupno ulaganje u taj medij, uporedili sa troškovima ukupnog ulaganja u novine kao konkurentski medij, situacija je potpuno nesrazmerna.

Medjutim, da bi gledao TV program ili saznao najnovije vesti sa radija, dovoljno je da čovek okrene ili pritisne jedno dugme. Ako želi da čita novine, čitalac mora izaći iz kuće da bi ih kupio, kada je lepo ili ružno vreme, bez obzira da li je zdrav ili bolestan, veseo ili ljut, sem ukoliko na novine nije pretplaćen. Slike iz filmova u kojima vam vredni raznosači donose novine u rano jutro na vrata, još jedna su  “američka priča” , jer na takav način u svetu samo 5% čitalaca dobija svoj omiljeni list, dok ih 65% kupuje na kiosku a ostatak dobija na firmu, čita u restoranu, čitaonici ili drugi način. Čitalac novina, medjutim, može bilo kada da odluči da toga dana, za neko vreme ili za uvek prestane da kupuje novinu, časopis i slično. Retko se dešava da čovek poseduje TV-prijemnik, a da ne gleda TV-program. Naprotiv, mnogi danas imaju i po dva TV-aparata. Ali u situacijama kada čovek počne da razmišlja o uštedama, one najčešće počinju od - novina. Zato je štampa u mnogo čemu težoj poziciji, nego televizija i radio, ali su istovremeno čitaoci novena najverniji svome mediju. Radio kao medij sa velikim uticajem na mase nalazi se izmedju novina i televizije. Funkcija radija nije samo informativna, već kao što je već rečeno, radio je i sredstvo za zabavu i prekraćivanje vremena. U svakom slučaju, ova tri medija su najznačajnija i najčšće korišćena sredstva za informisanje, ekonomsku i drugu  propagandu i u svim drugim akcijama uticaja na mase.

NOVINE - Ogledalo života
I pored mnogih teškoća, novine su, rekli bismo, zaista pravo ogledalo života jer izveštavaju, oglašavaju i reklamiraju sve ono što je aktuelno, što se danas dešava u svetu i oko nas. Svaki pojedinac, domaćinstvo ili firma mogu, ako žele kupovati novine tamo gde i kada žele, pretplatiti se na njih ili ih dobijati na adresu firme. Novine su zavisno od vrste pune, čak prepune, informacija. Na relativno malom prostoru izmedju stranica mogu se često naći zajedno takve poruke i vesti, koje ponekad nemaju nikakve medjusobne veze ili sličnosti. Čak ni sadržaj oglasa i reklama nije odredjen. Za razliku od drugih medija, kod novina čitalac - korisnik informacija može sam da odredi vreme i  tempo kada će i kako  informaciju da primi. To je velika prednost, jer on sam odlučuje kada će, šta će, čak i gde će da čita. A novine se, to znamo, čitaju na najrazličitijim mestima. To je najveća prednost novena. Kod slušanja radija ili gledanja televizije to nije  moguće. Prosečni čitalac novine čita 35 minuta dnevno i skoro 70% čitalaca novina, uglavnom, prima za istinito ono što u novinama pročita, kažu istraživanja. Dnevne novine čita 80% odraslih, jer su dnevne novine kako kažu istraživanja,  medij odraslih. Onaj ko želi da kvalifikovano komentariše aktuelne političke i poslovne dogadjaje u zemlji i inostranstvu, mora da odvoji najmanje 70 minuta u toku dana za čitanje različitih novina. Uz to, kažu istraživanja, takav čitalac mora nedeljno da uz dnevne novine redovno čita najmanje jedan politički i jedan ekonomski specijalizovani časopis. Dnevne novine su, rekli smo već, pune informacija i najrazličitijih poruka iz celoga sveta i svih oblasti života: politike, ekonomije, društvenih odnosa, nauke, umetnosti, sporta i zabave. Iste novine, informacije i reklame u njima čitaju, ponekad čak i u isto vreme, biznismeni i beskućnici, doma]ice i doktori, činovnici i poljoprivrednici, zatvorenici i oni koji ih čuvaju. Novine čitaju i oni koje te novine prave. I ono što je važno, retko ko preskače oglase, jer su oglasi posebna vrsta informacija.

Samo naivni misle da su sve informacije u novinama, kao uostalom i u drugim medijima, uvek istinite i objektivne. Ono što najviše zanima čitaoce o jednom aktuelnom političkom dogadjaju, na primer, nikada ne stoji u saopštenju koje objave novine. Poznati nemački novinar Paul Sethe je još 1965 godine napisao: “Sloboda štampe je ustvari  pravo 100 najbogatijih  ljudi, da svetom šire svoje misli i ideje”. Ne zna se ko je izrekao  najpoznatiju anegdotu o  novinarskoj profesiji:

“ Novinari prvu polovinu radnog veka pišu o stvarima koje ne znaju, a u drugoj ne žele da pišu o stvarima koje znaju” !

RADIO – Najbrže do slušalaca 
Kada je 15. aprila 1865. godine u Vašingtonu ubijen Abraham Linkoln, predsednik Amerike, evropske prestonice su ovu vest saznale posle 12 do 15 dana. Posle 102 godine, kada je 22. novembra 1963. godine, ubijen drugi američki predsednik Džon Kenedi, vest o ubistvu je obišla svet za sedam minuta, najviše zahvaljujući radiju.
Tako je  radio dugo vremena  najbrži put do mase, poslovnih ljudi, političara  i mnogobrojnih slušalaca. To je do danas najviše i, verovatno, najuspešnije korišćeno sredstvo, kojim se informiše najšira javnost. Smanjenjem dimenzija, mobilnošću i korišćenjem baterija, radio je postao važan saputnik, čak neophodan u situacijama u kojima je čovek morao da bude o nečemu obavešten; za razonodu kada mu je dosadno ili kada je izolovan i udaljen od drugih ljudi. Radio je postao mnogima nerazdvojni “drug” ili neophodan rekvizit, koji se danas može naći na svakom, pa i najudaljenijem mestu na svetu. Statistika kaže da danas u razvijenim zemljama na svakoga stanovnika dolazi po 3 radio prijemnika ili tranzistora ne računajući mobilne telefone sa radio-prijemnikom. Takvom broju i današnjim potrebama prilagodjena je i koncepcija emitovanja programa.

Najveći broj radio-stanica danas neprekidno emituje radio-program  danju i noću. Iako ga je televizija skoro istisnula iz domova, kao informativno-propagandno sredstvo, radio je  besmrtan,  jer mu njegova mobilnost, dimenzije skoro do minijature ( u ručnom satu ili mobilnom telefonu), zatim, u prevoznim sredstvima (automobilu) pa čak i liftu, garantuju „dug život“.  

Načelno, najslušanije vreme na radiju je upravo onda, kada se najveći broj ljudi nalazi kod kuće, dakle posle jutarnjeg ustajanja i pred spavanje,  pa su po pravilu najslušanije emisije od 6-9 i od 20-23 ~časa. Kao ni TV, ni radio ne daje mnogo vremena slušaocima za razmišljanje, jer on „bombarduje“ infomacijama, muzikom, reklamama, političkom i drugom propagandom, zavodi, nagovara, odvraća, zasmejava, ljuti i omekšava slušaoce. Zato ni radio nije poštedjen kritika da utiče na način razmišljanja ljudi, sistem komuniciranja i ponekad i na odredjivanje sistema vrednosti kod najveće kategorije svojih slušalaca.

TELEVIZIJA – informacije za oči
Istraživanja uspešnosti televizije kao medija i uticaja TV na gledaoce, pokazuju  da TV ima efekta na sve ciljne grupe,  ali najviše na mladje  generacije. Zato nije čudo što je jedan istaknuti mislilac, profesor Bakminster Fuler rekao da savremene generacije uzdižu i vaspitaju tri roditelja: otac, majka i -  televizija. Osim roditelja koji su hiljadama godina unazad vaspitavali decu i za njih bar do puberteta bili uzor znanja, mudrosti i oni koji imaju odgovor na svako pitanje, danas su mladi našli nekoga ko zna više od njihovih roditelja – televiziju. I pri tome nekoga koga se ne treba plašiti, ko ne kažnjava za neposlušnost, ko ne traži ništa, već samo nudi, uveseljava, informiše i o onome što ne pitate, čak i o nečemu  što deca u tom uzrastu, ne bi trebala da znaju. 
Na zapadu za televiziju kažu: TV je medij društvenog sloja “ Pivo i kobasice”  tj.onih kojima je TV izvor svih informacija  na osnovu čega formiraju svoj stav prema životu, okolini i svemu, jer malo ili uopšte ne čitaju novine ili knjige, imaju minimalno obrazovanje i svakodnevnu naviku da sednu u fotelju ispred televizora, jedu gotovu hranu (Fast Food) , popiju par flaša piva i  pred upaljenim TV ekranom, često i spavaju. Sa time se slažu i mnogi analitičari, filozofi i mislioci, poput Jirgena Habermasa, koji je jednom prilikom rekao da televizija snižava nivo kulture,  manipuliše gledaocima, pošto  po pravilu ne pruža mogućnost da gledalac učestvuje povratnom informacijom i iskaže svoje mišljenje. Tako se gledaoci nalaze često u ulozi “neiskusnog” deteta koje mora da sedi i sluša šta mu se preko tv ekrana saopštava. Pri tome, gledaoci su svakih par minuta zasuti kišom reklama svake vrste za proizvode ili usluge za koje većina njih nije uopšte zainteresovana. Medjutim, to je neizbežno jer se sistem finansiranja televizijskih kompanija u razvijenim zemljma  ne zasniva samo na mesečnoj pretplati, već pre svega na ogromnom broju televizijskih reklama, koje se skupo plaćaju. Zato nije ni čudo što se toliko inventivnosti, truda, mašte i naravno novca ulaže u televizijsku reklamu. Čak i najvažniji politički dogadjaji, koje prenose najveće televizijske mreže sveta, mogu se u sred emitovanja prekinuti, ako je neka fabrika keksa odlučila da plati nekoliko sekundi za reklamu svog novog proizvoda.

Konačno, kod objektivne procene uticaja i efektnosti glavnih medija u odnosu na javno mnjenje, istraživanja pokazuju sledeći stav anketiranih , koji se skoro u potpunosti podudara sa profesionalnim i stručnim procenama:

1. Radio obaveštava najbrže i najdalje.
2. Štampa obaveštava potpuno i najtačnije.
3. Televizija obaveštava brzo, najpotpunije i najefektnije




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP