Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53428
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6295068
Ko je na sajtu?
Imamo 36 gosta na mreži

MALO NEMCI VIŠE KOMUNISTI - Promo


 

Broj 2649 , 22.09.2009.

 интepвjу : Слободан Маричић

АФЕРЕ: КО ЈЕ ОПЉАЧКАО КРАЉЕВСКО БЛАГО ЈУГОСЛАВИЈЕ ?

Приче о баснословном богатству породице Карађорђевић поново су оживеле открићем неколико запечаћених врећа у Трезору Народне банке Србије. Слободан Маричић, некадашњи лични секретар принца Томислава, тврди да је од њихове покретне имовине данас мало остало. Потомци оних који су отимали и данас уживају у плодовима “рада” сналажљивих предака.





Тито је после рата аминовао разношење Краљевске имовине: слика Ван Гога завршила је код Кардеља

Од почетка осамдесетих година, објављено је ових дана у новинама, у Трезору Народне банке Србије чува се једанаест запечаћених врећа! Све су заливене оловним пломбама и њихов садржај, сем у једној у којој је, наводно, некаква документација, за сада је непознат. У јавности су одмах почеле да колају гласине да је у њима благо које је припадало породици Карађорђевић. Да ли су Карађорђевити заиста били богати и је ли могуће да се у оставама државног трезора налази њихова имовина за коју нико, па ни њихови потомци нису знали? Слободан Маричић, човек који је упућен у многе тајне српске династије, не верује у ту могућност.

- Мада - истиче некадашњи лични секретар принца Томислава Карађорђевића - досадашње процене имовине Карађорђевића биле су најразличитије, углавном политички обојене, нестручне, па њену праву вредност, вероватно, никад нећемо знати.

Краљ Петар Први Карађорђевић, према Маричићевим речима, био је прави народни краљ. Све што је за живота стекао, улагао је у задужбине, посебно у ону у Опленцу, где је сазидао и цркву. О доцнијем богатству породице Карађорђевић није се много знало. Народ је углавном прихватио причу коју су ширили комунисти: како су краљ, а потом Намесништво, пљачкали државну касу, Борске руднике и златне резерве.

- Мало је познато да је женидба краља Александра Првог 1922. године принцезом Маријом, кћерком румунског краља Фердинанда Хоенцолема, најбогатијом европском удавачом тога доба, представљала велики преокрет финансијског стања Карађорђевића. Тек тада је било могуће да Опленац израсте у “српски Версај”, а Бели двор добије ниво и шарм европских краљевских резиденција. Само део непокретне имовине краља Александра Првог на дан његовог убиства у Марсеју 1934. године - имања зграде, шуме, један део акција и готовине затечених у дворском сефу - процењен је на 95.448.605 југословенских динара. У оно време то је износило око 30 милиона америчких долара.

Међутим, највећи део укупне вредности имовине Карађорђевића састојао се од уметничких предмета, намештаја, аутомобила и других драгоцености којима су биле опремљене резиденције краљевске породице у Београду, Словенији, Хрватској, у Црној Гори. Међу њима су дела Тицијана, Рубенса и Грека, чија се појединачна вредност мерила милионима долара. Званична процена покретне имовине Карађорђевића није постојала.
После убиства краља Александра Првог, што је познато, у Бели двор уселио се кнез Павле и ту је живео све до почетка рата и доласка Немаца.

- За време његовог боравка у Белом двору број драгоцености и уметничких дела је увећан - вели Слободан Маричић. - По повлачењу из Београда, Немци су са собом понели најскупоценије уметничке предмете. Већи део драгоцености ипак је остао у Двору у који се, одмах по ослобођењу Београда, уселио Тито. Он је ту становао годину дана. Тито се онда преселио у Ужичку улицу, а Бели двор претворио је у званичну резиденцију.

Маричић подсећа да су у дворском, такозваном, “златном салону” биле две шкриње из 15. века, рад чувеног мајстора Фрескобалдија, свадбени поклон италијанског краља Виктора Емануела Трећег краљу Александру и краљици Марији Карађорђевић. Ту су и туце најскупљих вази из Севра, барокна огледала и гарнитуре Лујева, слике Рембранта, Пусена, Константина Данила, Корнелија, Векија, Ван Гога и још педесетак других мање познатих страних мајстора.

- У процену имовине Карађорђевића требало би укључити и приходе од Акционарског друштва Борских рудника. Мањи број акција био је у власништву краља Александра, а већи страних компанија, првенствено француских. Упркос брижљиво уклоњеним правним траговима власништва, приближне процене говоре да је укупна имовина Карађорђевића непосредно пред рат вредела између 350 и 500 милиона америчких долара! Неки људи блиски породици Карађорђевић, знајући да је краљ имао значајна улагања у акције разних познатих компанија широм Европе, тврде чак да је њихова имовина износила фантастичне две и по милијарде долара?! Овде треба имати у виду да је вредност долара пред рат, а нарочито за време рата, расла, и да је милион долара тридесетих година много значајнија сума него данас.

Краљ Александар је поседовао и реликвије непроцењиве вредности. Рука светог Јована Крститеља, честица Часног крста и чудотворна икона Богородице Филеримосе - дар руске кнегиње Марије Федоровне, чувале су се у дворској цркви светог Андрије Првозваног на Дедињу. У ноћи између 14. и 15. априла 1941. године, краљ Петар Други оставио их је у манастиру светог Василија на Острогу.

Gering je odneo Tajnu večeru



Фелдмаршал Геринг, велики заљубљеник у уметност и колекционар

И краљевски комплекс на Опленцу с две виле, неколико зграда за пријеме и црквом светог Ђорђа с криптом - породичном гробницом Карађорђевића, били су права ризница уметничког блага.

- Велика пљачка имовине Карађорђевића, започета почетком Другог светског рата, настављена и после 1945. године - истиче Маричић. - Поред скупоцених пехара, путира и кандила, Немци су у цркви светог Ђорђа на Опленцу нашли више од двеста златних и сребрних крстова. Један чешки од чистог злата био је тежак неколико десетина килограма. У крипти цркве налазило се стотине златних и сребрних венаца које су на сахрани краља Александра донеле крунисане главе и државници. Венац јапанског цара Хирохита био је од сребра и злата с цветовима од драгог камења, док је Геринг у име Немачке положио венац с листовима од чистог сребра, тежак више од двадесетак килогама.

Маричић помиње и сребрно посуђе, лични накит, стилски намештај, скупоцне арапске тепихе, уметничке слике, скулптуре, дрворезе, бакрорезе, не само на Опленцу него и у Старом и Белом двору у Београду и резиденцијама изван Србије. Највећи део личних предмета Карађорђевића, тврди, завршио је у рукама домаћих колекционара који их чак јавно нуде на неким аукцијама. И дан-данас се само нагађа којим тајним каналима је то огромно богатство изношено из земље и где је све завршило.



Женидба краља Александра Првог с принцезом Маријом поправила је финансије Карађорђевића

Помиње и како се међу “љубитељима” уметничких дела из власништва Карађорђевића нашао немачки фелдмаршал Херман Геринг, Хитлерова десна рука и један од нејвећих колекционара током Другог светског рата. Њему је, предводећи немачку делегацију на сахрани југословенског краља ујединитеља на Опленцу, запао за око рељеф од седефа и бисера “Тајна вечера”, који је краљ Александар Први Карађођевић добио од јерусалимског патријарха. Тај рељеф је после рата, срећом, нађен у Геринговој збирци и враћен на Опленац. Познат је случај и Ван Гогове слике која је припадала Карађорђевићима а којом је Кардељева супруга Пепца улепшала свој стан. Упркос великој јавној халабуци, та слика је и даље власништво Кардељевих.

Крађе су уз Титов благослов настављене и после рата. Комунисти су притом ширили причу да су, напуштајући земљу пред немачком најездом, Карађорђевићи са собом, пут Лондона, однели сву имовину. Немачки окупатори су, опет, о свим отетим стварима водили евиденцију. Према истој, припадници специјалне СС јединице су, 3. маја 1941. године, одвезли с Опленца у Немачку 17 сандука од 50 килограма са златним и сребрним посуђем, есцајгом, одликовањима и сабљом краља Александра. Огроман део овог блага касније је враћен властима нове државе, док су неки предмети завршили у Ватикану.

- У првим данима рата о томе се није говорило, окупатор је само из Србије разграбио преко једанаест тона, а током рата, с подручја Краљевине Југославије, још шест тона злата и педесетак тона сребра од приватних власника банака, имовине Јевреја и производње из Бора, Трепче и осталих рудника. Није се спомињало ни да су, убрзо после рата, Италијани Југославији вратили девет тона злата, а Немци и Американци више од тоне! Титов режим направио је проблем око тога шта су крављевска влада, Ђенералштаб и чланови краљевске породице, преко сто њих, учинили с 240 килограма злата из дворске благајне, а не ко је примио и шта је урађено с тонама злата које је припадало српском народу.

                                   Princ Tomislav sa ličnim sekretarom Slobodanom Maričićem

 Живели од апанаже

Слободан Маричић подсећа да нигде у званичним документима после рата, а ни данас, нема егзактних података о томе ни колико је државног злата Краљевине Југославије опљачкано, ко је колико узео, ко је колико и када вратио и шта је с враћеним златом учињено. Имовина Карађорђевића није смела ни да се спомене.

- Познато је да је на основу одлуке Черчила и његове владе, југословенска избегличка влада морала да 245 килограма донетог злата преда енглеској државној банци. Ова је задржала злато у полугама и прерачунату противвредност у фунтама, око четири милиона долара, депоновала у истој банци. По налогу енглеске владе, од наведеног износа исплаћивана је у фунтама месечна плата свим министрима у избегличкој влади и административном особљу све до краја рата, односно формирања владе Тито-Шубашић. После тога је свим члановима владе исплаћивана месечна апанажа. Краљ Петар Други, краљица Марија и принчеви Томислав и Андреја нису имали посебну касу или примања. Живели су од месечне апанаже у висини плате председника владе. То је функционисало све до Титове посете Енглеској 1952. године.

Тада престају контакти представника бивше краљевске југословенске и енглеске владе. Краљ Петар Други, а ни краљица Марија, истиче Маричић, од “чувеног злата” нису задржали ни грам. Да је било другачије, краљица Марија, сасвим је сигурно, не би живела с малолетним синовима, а потом и до своје смрти, у приземној кући изван Лондона, него у центру где су биле резиденције имућних и аристократије.

- Хоћу да напоменем и да је југословенска страна оспоравала сваки покушај краљевске породице да покрене било који поступак код страних банака у којима је краљ Александар Први имао било какву имовину, акције или готов новац. На сваки поднесак адвоката краљевске породице, држава Југославија стављала је захтев да се укључи у расправу о наследницима, јер се, наводно, радило о државној имовини. Потом би тајанственим путевима нестајали сви документи и трагови власништва Карађорђевића. Да се млади краљ Петар Други, првооптужени за пљачку злата, није окористио, речито потврђује његов тестамент сачињен 23. јуна 1970. године, у којем сину Александру оставља 5.000 америчких долара!

Краља Петра Другог, његову браћу Томислава и Андреју и све њихове наследнике, Слободан Маричић назива “витезовима без земље”.

- Принц Александар је дошао у Србију без пара - вели. - И сада је потпуни аутсајдер, а у годинама је кад се ништа не започиње. Годишњи трошкови његовог боравка у Белом двору су два милиона евра у ставци државног буџета. Једина светла тачка је Фондација принцезе Катарине Карађорђевић која је способна да прикупи хуманитарну помоћ. Чуди ме само да неко ко за куму има енглеску краљицу, најмоћнију жену на свету, то не уме да искористи.

--------------------------------------------------------------------------------
Жељко Митровић је краљ

Према мишљењу Слободана Маричића, Карађорђевићи данас немају одлике краљевске породице. А ево зашто:

- Не играју голф, јер само једна опрема за овај аристократски спорт кошта 50.000 евра. Нема ко да плати коње и коњушницу, па нема јахања нити одласка у лов. Немају јахту да би на њој примили пријатеље, авион. А све набројано, да извините, свака принчевска шуша негде напољу има. У Србији је, колико видим, Жељко Митровић краљ! Морали би и да имају добар краљевски аутомобил, ливрејисаног шофера, да цела породица недељом ритуално одлази у цркву...

--------------------------------------------------------------------------------
Злато убило официре

Према првој верзији приче о “краљевом злату”, Симовићева влада, а не краљ Петар Други, понели су у Лондон девет сандука злата. Наводно је, услед невремена, један сандук у авиону пао и убио два официра. Међутим, у књизи “Тако се распала Југославија”, коју је у избеглиштву написао новинар Данило Грегорић, сведок најважнијих догађаја на југословенском двору, пише да је влада отишла “два дана после краља с непознатом количином злата у дрвеним сандуцима од по шест килограма”.

- И најзад, у књизи др Бранка Петрановића “Југословенска влада у избеглиштву” сазнајемо да је краљевска влада током рата располагала и новцем у више држава и чак убирала приходе од најмање четрдесетак трговачких бродова током рата - каже Маричић.

Снежана МИЛОШЕВИЋ



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP