Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61753
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6372606
Ko je na sajtu?
Imamo 75 gosta na mreži

KASTANEDA - ČOVEK IZ DRUGOG VREMENA ?


02.11.2009. / Akademediasrbija
Priredio : Slobodan Maričić
 
Karlos Kastaneda je naturalizovani Amerikanac iz Brazila koji je šezdesetih godina studirao arheologiju i etnologiju u SAD, a potom se bavio istraživanjem običaja Južno-američkih indijanaca.

Njegovih 14 knjiga u kojima opisuje svoje doživljaje iz života sa grupom Yaki Indijanaca – vračeva koje nazivaju Nagual ili Brujo, izazvale su ne samo u SAD već u celom svetu pravu poplavu interesovanja za paranormalne fenomene, pa je krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Kastaneda bio najtiražniji i najčitaniji pisac iz žanra ezoterije i paranormalnog.

Jedan “Yaki” indijanac po imenu don Huan deset godina je prema sopstvenom kazivanju podučavao Kastanedu najrazličitijim tajnama magije i uveo ga u svet paranormalnih fenomena. Kako je napisao u jednoj od knjiga, od kojih je većina prevedena i kod nas, don Huan ga je “naučio ulasku u stanje iz koga se svet može posmatrati iz perspektive životinja, biljaka, ptica, riba i bića iz paralenih svetova, koja se mogu nazvati senke ili duhovi”. 

Kastanedine knjige su dale ogroman podstrek izučavanju parapsiholoških fenomena, istorije starih civilizacija, slično kao nekada knjige Eriha von Denikena, pa se ova dva pisca smatraju sa pravom najzaslužniji za „uzlet“ parapsihologije krajem prošloga veka. Medjutim, prema nekim ocenama njegove knjige ne poseduju sasvim egzaktna tumačenja, praktične savete ili objašnjenja, pa postoje tvrdnje da je Kastaneda samo izvanredan pisac koji je iz običaja , verovanja i priča Južno-američkih naroda sa mnogo mašte napisao ciklus svojih knjiga. 1960. godine Castaneda je bio apsolvent antropologije na UCLA univerzitetu i dok je u Arizoni istraživao medicinske osobine odredjenih biljaka, sreo je Yaki Indijanca po imenu Don Huan (don Juan Matus) koji je pristao da mu bude vodič. Kastaneda mu je ponudio 5 dolara na sat za usluge , što je ovaj odbio rekavši da će to raditi samo ako mu Kastaneda pokloni: "totalnu pažnju" ? Kastaneda nije znao da je stari seljak u kožnim tradicionalnim sandalama vrhunski čarobnjak - “Nagual” koji ga je “povukao na put znanja” - kroz desetogodišnje učenje o magiji, čarobnjaštvu, večnom i univerzalnom znanju, kosmosu, energiji i svemu što predstavlja delove večnosti i kosmosa .

Posle dve godine nastala je njegova prva, za to vreme gotovo neverovatna knjiga - "Učenje don Huana - Yaki put znanja" – i trenutno postala apsolutni svetski hit ezoterijske literature, “otvarajući vrata” novog pogleda na svet, ne samo američke, već svetske populacije mladih i srednjih godina. To je bila prva knjiga koja je drugačije govorila o magiji o onome što čarobnjaci rade, kako to čine i zašto, kako plove i putuju kroz svetove, kako direktno vide energiju i sl.". Kastaneda koji je inače bio vrlo zatvoren za javnost, maja 1994. godine dao je intervju poznatom holivudskom režiseru Brus Vagneru (Bruce Wagner) za časopis “Details magazin”, koji je njegov poslednji zvaničan medijski istup u javnosti.



                             
                            Karlos Kastaneda po završetku studija na univerzitetu UCLA



U opširnom intervjuu Kastaneda je  poslednji put govorio za jedan medij o don Huanu svom nekadašnjem učitelju, o duhovnoj slobodi, sanjanju i smrti i stvarima koje se događaju na putu prema beskonačnosti: „Čarobnjaci kažu da bit univerzuma liči na matricu energije kroz koju prolaze blistave niti svesti - stvarne kosmičke svesnosti. Te niti čine "pletenice" koje sadrže celokupne, zaokružene svetove, a svaki od njih je stvaran kao ovaj naš, ale je samo jedan od bezbroj drugih. Čarobnjaci zovu naš svet "ljudski pojas" ili "prvi nivo", piše Kastaneda. “Nagual” nije entitet kao mi obična ljudska bića, on nije osoba. Umesto ega kod Naguala postoji nešto drugo, nešto što je vrlo staro, nešto izdvojeno i beskonačno. Čoveka s egom pokreću psihološke želje, a Nagual ih nema, on dobija impulse iz nekog neopisivog kosmičkog izvora o kome se ne može raspravljati. Nagual na kraju svog života i bitisanja , sam postaje život, priča, bajka.

On ne može biti uvređen, ljubomoran, posesivan, ne oseća strah, bol - ništa. Jedina stvar koje se jedan Nagual plaši, koja ga može izbaciti iz stalne apsolutne ravnoteže je tkzv."Ontološka tuga". Ontološka tuga - “to nije nostalgija za nekim „dobrim starim vremenima ili žal za životom i prošlom mladošću, jer je to obična egomanija. Ontološka tuga je nešto sasvim drugo; to je neprekidna sila u univerzumu koja je u stalnom protoku, kao gravitacija i Nagual je oseća na poseban način. To nije ni psihološko stanje, već slivanje duha u potok kosmičke energije koja sadrži sve što postoji i što je ikada postojalo i što će postojati ”, opisuje Kastaneda ovaj pojam. Tako je posle petnaestak godina druženja sa don Huanom i njegovim prijateljima čarobnjacima, Kastaneda (p)ostao poslednji „Nagual – navigator“ u vekovnoj tradiciji Južno-američkih čarobnjaka, čija je misija u ovozemaljskom svetu poricanje konsenzunsa ljudi o “normalnoj stvarnosti” oko nas. Dakle, to što vidimo oko nas , to nije prava stvarnost, jer je ona negde drugde, dok mi vidimo samo privid”, tvrdi nam ili prenosi Kastaneda kazivanje Don Huana ( vidi pojam Matrix). Kastaneda je godinama govorio pred grupama fanova u San Francisku i Los Anđelesu i drugim mestima SAD o učenju don Huana, ali nikada o sebi, i samo nekoliko puta za medije. Medjutim, njegove saradnice i učenice : Florinda Doner - Gray, Taisha Abelar i Carol Tiggs - držale su predavanja: "Sanjanje Tolteka" - zaostavština don Huana” po celoj SAD i Evropi.

 Izmedju 1992-1994. godine u dve knjige: "Biti-u sanjanju" i "Čarobnjački prelaz" Florinda Doner-Grau i Taisha Abelar pišu o Kastanedi, njihovom učenju i zajedničkom životu sa don Huanom. Njihova kazivanja su fenomenološki zapis o ženskom putu duhovnog “prosvećenja”, verodostojne hronike njihove obuke i inicijacije i ogroman doprinos boljem razumevanju i samog Kastanede i njegovih knjiga, jer nikada Kastanedini čitaoci nisu imali pristup u takav direktan , prosvetljujući uvid u njegovo paranormalno životno iskustvo. U knjizi "Unutrašnji oganj" Kastaneda piše da su don Huan i njegova grupa nestali 1973. godine. Tada je četrnaest “Naguala-navigatora” otišlo u "drugi nivo – tkzv.paralelnu stvarnost”. Šta je to zapravo “drugi nivo i paralelna stvarnost “, Kastaneda nije nikada do kraja razjasnio čitaocima. On samo u pomenutom intervjuu kaže: "Mi nismo psihološka bića, naše brojne neuroze su rezultat onoga što stavljamo u usta "! “Bio sam siguran da je video moje energetsko telo, kako zrači hamburger i Coca-Colu ”, piše novinar-režiser  Brus Vagner o Kastanedi u komentaru ovoga intervjua. O don Huanu Kastaneda govori i sledeće: “On je bio običan Indijanac. “Carajo, cono”! “O Bože, vi ne znate šta to znači ! Bio sam sa njim ljubazan, ali sam ga u početku nesvesno gledao s visine. Jednoga dana me je pitao, da li smo nas dvojica jednaki ? Oči su mi se napunile suzama, kada sam ga nežno zagrlio. “Naravno, da smo jednaki, don Huane ! Kako si me uopšte mogao pitati tako nešto? Još jedan veliki zagrljaj, i ja sam praktično plakao, “ kaže Kastaneda. “Stvarno misliš tako?” – zapitao me je Don Huan ? “Da, da tako mi Boga ! ” Kada sam ga prestao grliti, on se malo odmače od mene i reče: “ Ne, mi nismo jednaki.

Ja sam besprekoran ratnik, Nagual i čarobnjak - a ti, ti si običan šupak ! Ja mogu sumirati ceo svoj život u jednom trenutku ! Ti čak nisi u stanju ni da samostalno misliš ! Bio sam zapanjen. Ali imao je pravo. Ceo život mi prolazimo bez stvarnog sumiranja šta smo duhovno u životu do tada dostigli i tako sve do same smrti, zaista ne umemo pravilno, kritički ni u pravo vreme da razmišljamo”, kaže Kastaneda.

To je kao vic: “Ženi se na putu pokvari auto, naidje neki muškarac i popravi ga. Ona nema novca da mu plati i nudi mu zlatne mindjuše kao nagradu. On kaže da su skupe i da mu supruga, ne bi verovala da ih je dobio za tu uslugu. Žena mu onda ponudi sat, a on kaže da je lep i skup i da će mu ga lopovi odmah ukrasti. Na kraju žena počne da skida gaćice. “Ne, ne molim vas, povika on - “ Pa nisu moje veličine ! “

„Don Huan mi je rekao”, kaže Kastaneda: “da kada čarobnjaci posmatraju energiju, svaka ljudska individua se predstavlja kao svetlosno jaje, a iza njega na dužini ispružene ruke nalazi se skupna tačka, gde su sakupljena sjajna vlakna ljudske svesti. Način na koji vidimo svet, zavisi od položaja te tačke. Na svakom „jajetu“ nalazi se na istom mestu „skupna tačka čovečanstva“ - kao medjusobna i kosmička veza.Takva fiksiranost je razlog našeg uniformnog pogleda na svet. Naš način percipiranja okoline se menja kada se naša tačka pomeri usled neke fizičke povrede, šoka, droge - ili u snu, kada sanjamo. "Umetnost sanjanja" je upravo naslov jedne od Kastanedinih knjiga koja govori o pomeranju i fiksiranju skupne tačke na nekom novom položaju, stvarajući mogućnost percepcije (vidjenja) drugačijih - drugih svetova i dimenzija. Manja pomeranja sopstvene skupne tačke su još uvek u sferi čovekove kontrole i dovode do halucinacija i delirijuma ili vode do sveta koji doživljavamo u snovima.

Veća pomeranja su dramatičnija, povlače "energetsko telo" izvan ljudskog pojasa u paralelne svetove i “neljudska carstva”. E tamo su otišli don Huan i njegova grupa 1973. kada su "izgoreli/isparili iznutra", ispunjavajući tajanstveni zavet njihovog bratstva - “Evolucijski let”, kaže Kastaneda. Kastaneda je od don Huana saznao da su čitave civilizacije Naguala – u grupama Naguala - sanjača“ - nestale na taj način. "Video sam ih kako odlaze - don Huana i njegovu grupu, celo jato čarobnjaka. Otišli su na jedno mesto slobodno od ljudskosti i čovekovog obožavanja nebitnog. Sagoreli su iznutra, napravili su zajedno jedan pokret kada su odlazili, koji zovu "Pernata zmija" i postali su energija. Napravili su poslednji, taj poslednji pokret uz samo jedan osvrt da vide ovaj naš čudesni svet posljednji put. I onda OooovuuuuuH ! Osetio sam žmarce - drhtao sam gledajući taj njihov poslednji okret, dostupan samo za moje oči. Mogao sam i ja otići s njima. Kada je don Huan odlazio rekao mi je: "Meni je potrebna sva moja hrabrost da odem, sva moja nada - a bez ikakvog očekivanja. Da ostaneš, tebi će biti potrebna sva tvoja nada i sva tvoja hrabrost."

Knjiga "Umetnost sanjanja", je kruna Kastanedinog rada i prvi njegov “priručnik” o jednoj nepoznatoj zemlji sa opisom drevnih tehnika koje koriste čarobnjaci da uđu u “drugu dimenziju” . Kao i druge njegove knjige, ona je uznemirujuća, ali ima nešto posebno u njoj i čini se kao da je ista pisana negde u nekom drugom svetu, u nekoj drugoj dimenziji. Konačno Kastaneda u svom intervjuu povezuje neka razmišljanja, koja na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, ali docnije, poneki čitaoci koji Kastanedine knjige ne smatraju lakom zabavom, dobijaju i sami neodredjeni osećaj pomenute “Ontološke tuge”, o kojoj Kastaneda govori ovako : "Znate, postoji jedna veoma snažna scena na kraju poznatog futurističkog filma “Blade Runner” iz sedamdesetih godina, koja stvarno dopire duboko do naše podsvesti. Ljudski replikant (veštački stvoren čovek- Android) koji se “pokvario – pošto su mu se probudile emocije“, govori pravom čoveku – terminatoru, koji je dobio zadatak da ga eliminiše : “ Moje su oči videle nezamislive stvari; video sam kraj svemira, zvezdane galaksije, stvaranje i umiranje svetova. Video sam ratne brodove iz sazveždja Orion, radjanje i umiranje ljudi, naroda i stotine civilizacija . Video sam ljubav i smrt. Video sam ono, što običan čovek ne može videti za hiljadu života! Kiša se sliva niz njegovo lice, koje izgleda dirljivo, ljudsko i android nastavlja monolog : Šta, ako svi ti trenuci, ti milioni slika koje pamtim, budu izgubljeni u vremenu.…. kao.... suze na kiši, ( niz lice mu cure suze)….. čemu onda sve to ?

Potom sa andjeoskim osmehom praštanja, svesno se baca u ambis, u smrt, ne želeći da ubije čoveka - terminatora ! Ta scena, te njegove suze na kiši, to je jedno ozbiljno pitanje za nas – navodno civilizovane ljude. Ali mi činimo u životu ono najbolje što možemo, zar ne gospodine ?” : pita Kastaneda Brusa Vagnera, koji ga intervjuiše? “ Dakle,mi činimo sve najbolje što možemo, i ako to nije dovoljno…… onda….onda ...šta? Tu je kraj, zar ne ? ”: završava Kastaneda intervju.

Zašto je ta filmska scena ostavila tako snažan utisak na Kastenedu ? Da li je možda i Kastaneda bio svedok nekih kosmičkih slika i dešavanja od pomenutog u monologu androida i sam osećao „Ontološku tugu“ ? Vrlo verovatno, čak gotovo izvesno, jer je već bio svestan u poodmakloj starosti, da će i sva njegova iskustva, znanja i sećanja iz godina života sa Don Huanom, sa kojim nije otišao u dimenziju večnosti, njegovom smrću „nestati , za njega, za nas, za čovečanstvo,  baš kao suze na kiši “.

 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP