Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53433
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6295116
Ko je na sajtu?
Imamo 79 gosta na mreži

ORIJENT - CILJ GORUĆE VAŽNOSTI


11.11.2009. / Akademediasrbija.com

Piše : Slobodan Maričić

Pozadina američke politike prema Iranu i Dalekom Istoku

Valjda ne postoji niko misleći u svetu koji se zanima sa spoljnu politiku i globalna dogadjanja, ko nije shvatio  da Amerika sprovodi politiku sopstvenih interesa, koji su se posle privrednog slabljenja ovog ekonomskog džina nastavili ostvarivati golom vojnom silom. Sve je počelo Korejom  i Vijetnamskim ratom, samo da bi Amerika ostala vojno prisutna na azijskom kontinentu. Nastavilo se Bejrutom, zatim u kontinuitetu instruiranjem izraelske politike prema arapskim zemljama. Zatim dolazi  Iranska kriza talaca sa jedva izbegnutim ratom.

I kada je bilo jasno da se politika i ekonomija latinsko-američkih zemalja ne može više kontrolisati kao ranije i da se jeftina nafta mora tražiti malo dalje od svoga dvorišta, ponovo se aktuelizuju zemlje na istoku bogate i prebogate naftom. Avganistan je bio zamena za zemlje Južne Amerike, koje su se osamostalile u svetskoj trgovini drogom, pre svih Kolumbija. Ali to je posebna priča. Zato je Irak dva puta bio žrtva svog bogatstva naftom da bi Amerika osigurala sve skuplju naftu pre svega u u eksploataciji domaćih firmi i našla jeftine izvore na Dalekom istoku.  I sada dok je još uvek vojno Amerika u ratnom glibu dostižući vojne potencijale u Iraku u obimu angažovanja sa početka propasti u Vijetnamu, američki jastrebovi su fokusirali pažnju na Iran, ne prestajući motriti na Severnu Koreju, ali iz drugih razloga.
Isto tako niko više nema iluzija da je bombardovanje Jugoslavije bilo potrebno , a još manje opravdano jer je sada potpuno jasno da je posle „elegantnog“ napuštanja velikih baza u Nemačkoj Amerika morala naći drugo mesto svoga vojnog prisustva u Evropi i Balkanu što bliže granicama Rusije. To je i ostvareno i sada je baza Bondstil na Kosovu najveća američka vojna baza van granica Amerika, veća od svih dosada, pa i onih u Nemačkoj tokom „Hladnog rata“ . Ali vratimo se Iranu koji ne odustaje od svoga nuklearnog programa isto kao i Severna Koreja jer su shvatili da pretnja praznom puškom, kao što je to radio Sadam Husein neće imati uspeha u budućem sukobu sa Amerikom. Taj sukob je izvestan i samo je pitanje kada će se dogoditi. Koreja je donekle zaštićena uveravanjem svoga velikog suseda – Kine, da neće dozvoliti američu invaziju na ovu zemlju pominjući u kontekstu odmah Tajvan, koji bi bio kompenzacija.

To bi za Ameriku već bio suviše krupan zalogaj, pa se za Koreju traži povod uvlačnja u sukob sa južnim susedom, kako Amerika ostala što je moguće više na strani, ne zanemarujući skromni, ali ipak postojeći nuklerani arsenal  Severne Koreje. Medjutim Iran je praktično sam protiv Amerike i zato odlučno grabi u osvajanju novih oružja velikod dometa , sa nuklearnim punjenjem. Najnovija raketa velikog dometa Šahib koju su proizveli u ovoj zemlji sa dometom od oko dve  hiljade kilometara ne ugrožava američki kontinent, ali zato „pokriva“ Izrael i sve druge zemlje na azijskom kontinentu gde su prisutni američki interesi, saveznici i vojne baze, uključivši i Japan.    

Ipak ozbiljni  svetski vojni analitičari računaju da ni to neće odvratiti Ameriku od napada na Iran. Koliko je ova zemlja danas i ranije važna američkoj posrnuloj privredi poznato je svima. Medjutim, ova priča i planovi ne počinju ni danas ni prošle decenije, već još iz vremena vlasti Šaha Reze Pahlavija, velikog američkog saveznika. Više od svega o napred iznetog o intersima Amerike govori jedna knjiga Gintera Felkela izdata 1959 godine, koja od same uvodne reči razotkriva sve ekonomske i vojne sprege interesa SAD i britanskih saveznika. Ovaj mali vojno - politički prikaz završićemo uvodom u pomenutu knjigu.     

Predsedniku USA  D. Ajzenhaueru   

Vaša Ekselencijo, Gospodine Predsedniče,

" Radujem se da vidim da je vlada, iako pod uticajem spoljnih faktora, napokon shvatila važnost naših vojnih saveza i tome posvetila potrebnu pažnju, priznajući da se ekonomska politika ne može odvojiti od vojne politike.
Najtipičniji primer u praksi za ono što mislim je iranski eksperiment s kojim sam se morao lično pozabaviti, čega  ćete se sigurno prisetiti. Kroz korišćenje ekonomske pomoći, uspeli smo dobiti pristup do iranske nafte, i mi sada merama koje smo preduzeli stojimo čvrsto u privredi ove zemlje.  Jačanje našeg ekonomskog položaja u Iranu, omogućuje nam potpunu kontrolu celokupne spoljne politike što će dovesti da se pridruže Bagdadskom paktu. Trenutno, Šah (Reza Pahlavi)  ne bi se usudio napraviti nikakve promene u svom kabinetu bez konsultacija našeg ambasadora. " .................

Potpis :  Nelson A. Rockefeller 
Januar 1956. godine



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP