Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61797
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6372939
Ko je na sajtu?
Imamo 65 gosta na mreži

MEDIJE SU UBILI, ŽIVEO INTERNET !


17.11.2009. / Akademediasrbija
Slobodan Maričić

Poslednjih meseci mnogo se govori o medijima, štampanim i elektronskim, o radiju, gotovo ništa. Čovek ima utisak da je većini naših ljudi zaista mnogo važno hoće li izlaziti Kurir ili Pravda, Danas ili Politika i nedeljnici uključivši i NIN. Šta se zapravo dešava u takozvanoj medijskoj sferi ? Pravu istinu ne zna niko, ali logika nameće svima da se radi o medijskoj prevlasti, novcu, uticaju, politici. Nivo izveštavanja printanih medija je „pljuvačko – resavski“, a elektronskih – pa isti takav.

Nepotrebno je i uzaludno nabrajati šta sve ne valja u našim medijima. Najjednostavnije je reći da ne valja ništa. Ne valjaju urednici koji ne odvajaju djubre iz  svakodnevnih tekstova, ne  valjaju novinari koji prave to djubre, ne valjamo ni mi čitaoci koji kupujući te novine beznadežno očekujemo da će se nešto preko noći promeniti.

Poslovica : „ da novinari prvu polovinu radnog veka pišu o stvarima koje ne znaju, a drugu polovinu ne smeju da pišu o stvarima koje znaju ", kod nas ima potpuni smisao, do poslednjeg slova. O bitnim stvarima nema ko da piše. Nema ni gde da piše. Verovatno bi se našao neko ko misli da bi mogao u takozvanoj „medijskoj oblasti “ u Srbiji zavesti red. No takav um u nas jednostavno  ne postoji. Ali možda se neko rešenje ipak može naći. Ne kupovati novine ! Neka sve propadnu, gazde neće osiromašiti. Novinari, hmmm, koliko je tih pravih novinara koji se koprcaju nad komjuterima pokušavajući da odbrane dostojanstvo profesije. Jedan autobus, možda dva ili tri ? Ostala većina bi se verovatno vratila poslovima, koji su radili pre nego što su se samoprogasili novinarima. Ko bi osetio njihovo odsustvo u ovakvim medijima ? 
Sticajem okolnosti podpisnik je bio „umešan“ pre sedam, osam godina u posao pisanja Nacrta Zakona o informisanju i Zakona o radio difuziji. Koliki je dao doprinos, možda  se može naći negde zapisano. Manje važno, ali na osnovu toga valjda se može kritički osvrnuti na temu stanja medija ? Hvala kolege i ja vama isto tako. Elem, kada se radilo na tome iskreno se verovalo, da je to korak unapred, ali se do usvajanja  rodio Nacrt kao kompromis, a do danas se sve pretvorilo u reciklirani projekt demokratije medija, još preciznije u dronjke nekadašnjih zakona.

 Propadanje i umiranje medija nije se dogodilo u poslednjim godinama od srpske Oktobarske revolucije do danas. To je bila samo agonija. Sve je počelo ranije, još  onda kada je odlučeno da svaki vodoinstalater može da postane vlasnik nekog medija, kada je nastala ružičasta televizija i kada  je krenuo mega projekt – bombardovanja sa B-29. „Mega“ zato što se iz tada novog radija sa neverovatno dobro osmišljenom koncepcijom razaranja medijskog relativno zadovoljavajućeg uredjenog prostora narod počeo navikavati na lako stanje haosa od novog trenda u emitovanju programa. Sećam se pre dosta godina prepodnevnih emisija ekipe voditelja "bombarderskog projekta" koja je imala par sati vremena da u etar šalje najbesmislenije poruke, pitanja za gledaoce, prenosi navodne diskusije i rasprave  jadnih slušalaca, od kojih su neki u svojoj neukosti, (mnogo je takvih) pomislili da će javljanjem studiju i svojim mišljenjem zaista doprineti nečem od značaja, za njih ili za naš svakodnevni život. Ali sve je bila sprdnja sa slušaocima, sa narodom, sa stvarnošću.

Mladima je uglavnom delovalo : „ kul, super, do jaja“.
I projekat se širio, došla je i televizija naravno prvo su došle pare za zasluge, i sve do „Velikog brata“ i ostalih serija koje dovode normalne ljude koji tražeči nešto prikladno svom ukusu, do srama kada nalete na najprimitivniji nivo zabave, koji je naravno mogao da nastane samo u Americi. Ako su „Veliki brat“ , „Farma“ , „ Menjam ženu“ ili kako već, zaista najgledanije emisije u Srbiji, onda je za sve kasno. Novine nisu ništa drugo do printane pomenute serije. I šta nam je činiti da ostanemo normalni, da nam nivo razmišljanja ne spadne na nivo ukućana pomenutih serija na ružičastoj i bombarderskoj televiziji, ali bogme i na državnom servisu koji nam „ liferuje“ neke serije iz vremena kada su gledaoci i glumci bili bar četiri decenije mladji, očekujući da se smejemo nečemu zbog čega nam se danas plače i obrnuto. Doživeli smo sramotu da prodamo „Politiku“ , ej bre i to baš Nemcima, iako su tokom rata ljudi ginuli da bi od njih sačuvali odlivke njenog višedecenijski starog zaglavlja. Naravno, prvo što su u redjivačkoj politici Politike promenili Nemci i domaći izdajnici . Beše li to da neka Smajlovićka napisa besramno obrazloženje za tu promenu , dakle ona koja od američkog učenika i honorarnog službenika, predje za stalno kod Nemaca, a potom u Udruženje srpskih novinara ? Potom ode i NIN, a njegove prostorije kažu, danas su najveća vednost ove kuće. Sramotno. Koliki je tiraž Politike danas, to niko ne zna, ali na kioscima stoje gomile neprodatih primeraka i vraćaju se, valjda na reciklažu. Da sam veći cinik nego što jesam, rekao bih : „Ode Politika“ u toalet papir. Uostalom ne treba se stideti i podsetiti se da su novine posle rata, sećam se malo toga, u domovima višestruko savijane i sečene u pravilne kvadrate da bi  služile kao „ toalet papir“.

Možda je baš to rešenje problema za printane medije koji su danas u buli - u reciklažu za toalet papir. Ali šta sa takozvanim elektronskim medijima, što će reći televizijama ? Možda bi pomoglo da se medju učesnike tih popularno zvanih „Rijaliti predstava“ puste svinje, te bi učesnici zbog sprečavanje zdravstvene i intelektualne zaraze otišli u karantin, vlasnici pojeli svinje da izvade štetu i dobili svinjski grip, pa sad šta se može, svi smo smrtni, te možda virus zadesi i neke važne od njih. A onda odoše i televizije. To bi baš bio pravi  "Rijaliti šou" i prirodni red dogadjaja. Ne pomenuh Radio Beograd , namerno jer kada na njegovo čelo dodje predsednik naše stručne grupe za izradu pomenutog zakona od pre osam, devet godina, prestadoh da ga sušam (osim "Izveštaja o vodostanju"). Za ostalih nekoliko stotina radio stanica rekao bih „nema zime“ jer je svakog dana sve više i više. Ah da „Visoki savet  medijskih mudraca" koji uleteše niotkud u organ kontrole i medijske regulacije, sprečavanje monopola, mita, korupcije, šunda u medijima, pornografije, još postoji ? Pa i tu bih preporučio puštanje svinja medju učesnike te „Visoke i stručne medijske politike. „  Pa kako rekoh nešto ranije, ako i njihove gazde pojedu svinje da izvade štetu, možda bi se medijska sfera ipak mogla urediti. I kako reče , valjda Pašić : „Spasa nam nema, (zbog medija) propasti nećemo. Ali zbog svinjskog gripa možda se ipak treba vakcinisati.
Koji  bi medij danas objavio ovaj tekst ? A govorim i pišem istinu, kako nalaže novinarski kodeks. Hvala Bogu što postoji Internet. Medije su ubili –  zato živeo Internet !



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP