Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 100790
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6619294
Ko je na sajtu?
Imamo 45 gosta na mreži

JUPITER, NOSTRADAMUS, EDGAR CAYCE I POVRATAK MONGOLA II. DEO


23.11.2010. / Akademediasrbija
Izvorni članak na linku Quantum Future.net
Priredio za objavljivanje na srpskom : Slobodan Maričić

Ovo je prevod još jednog iz serije članaka Laure Knight-Jadczyk pod naslovom “Jupiter, Nostradamus, Edgar Cayce i Povratak Mongola”. Više o Lauri i njenom radu možete saznati na njenim stranicama Cassiopaea.org gde se nalazi i deo prevedenog materijala,

Nastavak:

U praktičnim terminima, za mene, bio je to trenutak kada su C's (Kasiopejci) dali informacije o pravoj prirodi stvarnosti, koje su me naterale da sagledam stvari na drugačiji način. To efektivno pridonosi „viđenju“ skrivene dinamike, koja nije neophodno manifestovana, dinamike koje većina ljudi nesumnjivo interpretira u skladu sa svojim programima. To pridonosi razumevanju kako postoji dobro i zlo i ono najbitnije – „specifična situacija“, u kojoj se događaji manifestuju, a koja zapravo određuje šta je šta, te znanje kojim se sve to primjenjuje.

Na primer, naša neposredna percepcija može biti kako je žrtvovanje sebe da bi se „dalo“ drugome – „dobro“. Ali u specifičnoj situaciji, može se desiti kako zapravo samo nalivamo gorivo drugoj osobi na njenom putu i padu u sebičnost; ili još gore, odvajamo ih od lekcija koje su izabrali naučiti i sprečavamo ih u njihovom savladavanju, sprečavamo ih u učenju jer ih neprestano „spasavamo“.

Sagledavajući to sa najosnovnijeg nivoa, takva percepcija može se izjednačiti sa detetom, koje plače da ga se nosi, dok je roditelj svestan da ako će ga neprestano nositi – dete nikada neće naučiti hodati i biti će mu uskraćeno ushićenje savladavanja te veštine. Roditelj koji temelji sve svoje odluke na „crno ili belo“, čuće samo detetov plač, osetiti jedino sažaljenje i potrebu da se žrtvuje i nosi dete. Neće biti sposoban percipirati dugoročne beneficije odluke da dozvoli detetu da plače, bude ljutito, da besni i vrišti, ali da naposletku nauči samo hodati.

Ukratko, radi se o percepciji ljubavi na jedan potpuno drugačiji način od onoga kome nas uglavnom uče, programiraju u nas, itd. I naravno, ne postoji nikakav dokaz da će dete prebroditi plakanje i prohodati... to je „koncept budućnosti“. Dokaz dolazi jedino i samo nakon što je doneta čvrsta odluka da se detetu dopusti plakanje, da se odupre sažaljenju i odbije podići i nositi ga, kada za to ne postoji razlog, te kada posmatramo dete kako uistinu samo hoda. Nakon što se to desi, u osobi „raste nada“ u koncept budućnosti neograničenih mogućnosti, za razliku od one koja je jedina vidljiva u nekom momentu: uplakano dete koje ne može hodati i zbog kojeg se osećamo “loše”, jer odbijamo uzeti i nositi ga.

Ovo je, naravno, najpojednostavljeniji primer, ali može poslužiti, za sada. Sigurna sam kako svi vi možete smisliti bolji i kompleksniji.

Poenta je: C's su me naučili razmišljati o nebrojenim mogućnostima koje se mogu manifestovati ako uklonim vlastito „iščekivanje“ ili „subjektivni sud“ iz slike, te delujem na osnovu „viđenja nevidljivoga“, koje, u ovom slučaju znači kako nije ljubav neprestano nošenje deteta i odgovaranje na svaki detetov plač. I naravno, to vodi ka spoznaji laži, koje govorimo sami sebi, o našim plemenitim namerama. Mi ne želimo da dete plače, mi želimo pomoći detetu, mi ne želimo nikoga povrediti... i tako stižemo do razumevanja kako smo potraćili vlastite živote, delujući na osnovu naše subjektivne percepcije koja se temelji na neposrednom utisku, na onome što se nalazi pred našim očima: uplakano dijete, ne može hodati, podigni ga i nosi; bez imalo spoznaje o tome kako zapravo time pridonosimo razvoju detetovog sebičnog programa.

Jedino putem ponavljane „prakse“, uvežbavanja „viđenja nevidljivog“ i delovanja na osnovu toga, sa „ potvrdama” koje slede (svedočenje detetovim pokušajima hoda, prestanku plača kada shvati kako može hodati, te kako smo mi pridoneli tom postignuću koje mu donosi radost) – počinje se razvijati „nada“. Ali naučila sam i kako se nada ne treba vezati uz određeni ishod. To je više osećaj kako je univerzum onakav kakav treba biti, te ukoliko delujemo na principu nevidljivoga, neograničenih mogućnosti, tada je univerzumu omogućeno da se manifestuje na najsavršeniji način, neograničen našim limitiranim shvatanjem onoga što je sve “moguće”.

Stvar je u tome da ljubav često nije ono što mi mislimo da jeste. Mi možemo smatrati kako je nositi uplakano dete izraz ljubavi, ali na kraju, kada nas više nema da ga „nosimo“, i niko drugi nije voljan to činiti umesto nas, dete nas počinje mrzeti jer smo mu uskratili mogućnost da nauči hodati. Ako smo vezani uz ideju kako nas dete voli, jer mu „pomažemo“ i ublažavamo njegovu trenutnu bol, ukoliko je „hipotetski objekt nade“ iskrivljen – iskusićemo nešto potpuno drugačije.

Nadam se da čitalac sada uviđa kako je Hiperboreanska mudrost bila smišljeno „vezivana“ uz tako zle događaje, kao što je Holokaust II. Svetskog rata. Ono što ću ja učiniti, od sada pa nadalje, jeste otklanjanje automatske negativne konotacije, koju sa sobom povlači pojam „Hiperborean“, tako što ću ga zameniti sa više naučnim terminom: „Kreativna hiperdimenzionalna mudrost“ („Creative Hyperdimensional Wisdom“). Jer, zapravo, to je i precizniji naziv.

Prema Kreativnoj hiperdimenzionalnoj mudrosti, u početku su Bogovi došli u naš Solarni sistem kroz „vrata Venusa“ – hiperdimenzionalni portal – a grupa njih - „Zli Bogovi“ (“The Treacherous Gods"), povezali su se sa Demiurgovim planom da kasnije izazovu katastrofu uhvaćenih duhova, poznatu kao „Pad“ („The Fall“).

Hiperdimenzionalni duhovi bili su vezani za materiju, kao posledica te kosmičke klopke. Efekt prouzrokovan time u evolucijskom svetu Demiurga, kada su svi ti zbunjeni Duhovi asimilirani u materijalnu kreaciju, ono je što bismo danas nazvali kolektivnom mutacijom. Zlu Demiurgove imitacije kreiranja, tako je pridodato zlo od mutacije njegova djelovanja i vezivanja duhova, tj. izvršena je modifikacija Plana kroz ruke “Zlih Bogova”.

Kako bi mogli „kontrolisati“ tako zlo carstvo, Zli Bogovi odlučili su osnovati Belo Bratstvo (White Brotherhood), u koje se moraju smestiti sve raznorazne manifestacije Demiurga. O tome smo raspravljali u više prilika kao o Kosmičkom Cointelpro-u.

U hiperdimenzionalnoj tradiciji možemo razlikovati mnogo koncepata koji nose podosta sličnosti sa konceptima koje su nam Kasiopejci, kao i drugi izvori spominjali: ideja kako se odvio masovni proces genetskog inženjeringa, praćen porobljavanjem Duhova u materijalni nivo –D3, te ideja o postojanju STS (OPS) – Service to self -(Opredeljenje prema sebi) – hijerarhije, koja upravlja Planom Demiurga i koja je uveliko kreirala uslove na koje nailazimo u našem današnjem svetu.

Neki od bitnih koncepta Kreativne hiperdimenzionalne mudrosti su koncepti Okupacije (Occupation), Ograđivanje (Enclosure) i koncept Strateškog Zida (Strategic Wall).

Tokom našeg istraživanja otkrili smo kako verojatno postoje Dve rase „ljudskih bića“ i kao što sam naglasila u Tajnoj istoriji sveta, taj zaključak se temelji na poravnanju sa Misaonim centrima, „Obrascima kreacije“ koji deluju iz hiperdimenzionalne stvarnosti.

Iz tačke gledišta “Čistog postojanja”, ne postoji ništa osim dobra. Ali Neograničeni potencijal ‘za biti’, uključuje – po samoj definiciji reči „neograničen“ – kao i potencijal za ‘ne biti’. Tako da se Neograničeni potencijal automatski „deli“ na Misaoni centar kreacije i na Misaoni centar ne-postojanja odnosno “Service to Others” (Služenje ili opredeljenje prema drugima/OPD) i “Service to Self” (Služenje ili opredeljenje prema sebi/OPS). Može se reći kako je Neograničeni potencijal u osnovi binaran : 'on' ili 'off' – biti ili ne biti. To je prva „podela“.

Kako je apsolutno ne–postojanje nemoguć paradoks, u terminima izvora Neograničenog potencijala za BITI, polovina svesti Neograničenog potencijala koja konstituiše IDEJU ne-postojanja – za svaku ideju manifestacije stvara odgovarajuću ideju o NE-manifestaciji te iste kreacije ( nešto poput „pasti u san“, u nedostatku prikladnijeg izraza). Njegova „samo observacija“ je upućena svesti, koja može samo „oponašati“ smrt. Svest koja oponaša smrt tako „pada“ i postaje Primarna materija. Tako je stanje Ne-postojanja tek relativno. To znači kako je „sebe posmatra sebe“ na nivou Vladara univerzuma, konstituisano od inicijalne podele, između Biti i Ne-biti, što je i opet, samo inicijalna podela – on/off, da/ne – kreacije. Možete to zamisliti kao otvoreno oko koje posmatra zatvoreno. Milenijumima se ta podela predstavljala putem Yin-Yang simbola, gde čak i na crnoj polovini, koja predstavlja „uspavanu svest koja je materija“ možete uočiti malu belu tačku „postojanja“, koja nam daje na znanje kako je apsolutno ne-postojanje nemoguće.

Te „misli o postojanju i ne-postojanju“ međusobno deluju – posmatrač i posmatrano – kao kada se posmatramo u ogledalu. Kreacija se manifestuje između posmatrača i ogledala. Istovremeno je stvarna – jer je sadržana od materije koja prima informacije od svesti – i nestvarna, jer se u srži sastoji samo od svesti koja deluje na svest. I bitno je zapamtiti kako je to stanje Prvobitnog kosmosa. Svaka svesna jedinica (biće) koja teži promatranju Kosmosa u bilo kojem drugom kontekstu od onoga koji JESTE, time uspešno pridružuje svoju svest sa Misaonim centrom Ne-postojanja, onime što NIJE. A iz tačke gledišta Misaonog centra kreacije – sve je stvarno i moguće!

Na našem nivou stvarnosti, učenje kako „ništa nije stvarno“, koje je promovisano od strane raznih gurua i učitelja kroz istoriju , beskorisno je baš kao i izjava da “gravitacija nije stvarna“. Takva razmatranja korisna su jedino u svrhu širenja percepcije o stanju pre Postojanja. A tražiti takvo stanje znači uspostavljanje veze sa Misaonim centrom

ne-postojanja, smrti, tame, haosa. Čak i kad sve to uzmemo u obzir, takve ideje nisu korisne za praktično izvodjenje jer energije kreacije očito prolaze kroz transdukciju, kroz nekoliko „nivoa“, pre no što se sretnu u sredini- recimo to tako, u našoj stvarnosti 3-ćem denzitetu.

Organski život postoji na „oštrici“ mnoštva ideja ili misaonih centara postojanja i ne-postojanja. Kao takav poseduje kapacitet za transdukciju energija „gore“ ili „dole“, zavisno o „direktorima svesne energije“ te jedinice/bića. I opet, postoje dve velike podele: upravljanje prema postojanju/objektivnosti, ili upravljanje prema ne-postojanju/subjektivnosti. Ta se podela manifestuje kroz sve nivoe organskog života, uključujući i ljudska bića. Ljudska bića postoje kako bi obavljala transdukciju kosmičke energije kreacije, pomoću organskog života. Naše svesti su direktori koji upravljaju transdukcijom kosmičkih energija, a smer u kome će ta energija „teći“ je određen aktivnošću svesti. Protiv opozicije onih sila koje teže „zarobljavanju“ energije svesti i potiču istu na „san o ne-postojanju“, što u određenom smislu ima gravitacijska svojstva; energije svesti teže „informiranju“ materije putem buđenja samo-svesnosti onih organskih jedinica na zemlji, koje su sposobne oduprijeti se gravitaciji ne-postojanja.

Kao samo-svesne „transdukcijske jedinice“ - ljudska bića imaju potencijal za sleđenjem oba puta – prema intenziviranom postojanju, ili prema intenziviranom ne-postojanju.

Kada izaberemo što VIDIMO – i pritom NE mislimo na gledanje očima ili bilo šta od fizičkog poimanja, već na više unutrašnji pojam koji sugeriše jesmo li ili nismo sposobni za objektivnost ili subjektivnost – mi primamo utiske, impresije. Utisci mogu postati znanje ako su asimilirani. Znanje vodi ka svesnosti, pa ka direktnim emocijama, koje tada generišu akciju u organskom svetu. To je transdukcija energija Kosmičkih misaonih centara.

Na određenom nivou postojanja, čovek se nađe u poziciji kada je podjednako „prijemčiv“ za Dva primarna lica Boga: Postojanje i Ne-postojanje. Shaykh nam govori da koju god osobinu ili svojstvo neko ljudsko biće ultimativno „izabere“, da je upravo to ono što je sadržavao u svome prvobitnom, izvornom stanju. I to nas vodi ka ideji o postojanju Dve rase.

Postoje ljudska bića čija je istinska priroda manifestacija Misaonog centra Ne-postojanja - entropije. Kao bića Materijalnog univerzuma, kao primeri najviše evolucije materije koja ciklički kruži okolo i naokolo unutar stvarnosti Misaonog centra Ne-postojanja; te ljudima koji ne poseduju potencijal za pomak van ciklusa Materije bez delovanja određenih uticaja u njihovoj stvarnosti će asistirali pri razvoju „Semena duše“.

Hiperdimenzionalni Duhovi, s druge strane, kao svesne jedinice koje „pripadaju“ Misaonom centru postojanja, „prirodno“ su povezani sa „višim Ja“ koje već postoji u obliku semena u „Višoj dimenziji“ kosmosa. Zbog toga već postojećeg linka njihov potencijal da aktiviraju i razviju svoju hiperdimenzionalnu prirodu je mnogo veći.

U Knjizi III, njegove serije Gnosis, Boris Mouravieff diskutuje o „Pre-adamskom čovečanstvu“ i „Adamskom čovečanstvu“ kako ih on naziva .

U prvom volumenu Gnosis-a, već smo nekoliko puta dotakli temu koegzistencije dve esencijalno različite rase: Ljudi i Antropoidi. Bitno je naglasiti činjenicu kako iz ezoteričkog ugla gledanja, naziv Antropoidi nema nimalo pogrdno ili omalovažavajuće značenje.

Biblijski zapisi sadrže više referenci o koegzistenciji te dve vrste ljudi, na našoj planeti – koje su slične po formi, ali različite u “Esenciji”.

Osnovna razlika između Pre-adamskog i Adamskog čoveka koja se ne primećuje čulima – jeste da prvi ne poseduje razvijene više centre, kao što ih poseduje drugi, iako su i drugi bili “odsečeni” od svoje budne svesti Pada. Viši centri omogućuju Adamskom čoveku stvarnu mogućnost ezoteričke evolucije. Izuzev toga, dve rase su slične: poseduju iste niže centre, istu strukturu ličnosti i identična fizička tela, iako je češće slučaj da je to jače izraženo kod Pre-adamskog čoveka.

........sadašnji Adamski čovek, izgubivši kontakt sa svojim višim centrima, pa tako i sa svojim stvarnim „JA“, naizgled je identičan Pre-adamskom dvojniku. A ipak, za razliku od njega on još uvek poseduje više centre, koji osiguravaju mogućnost napredovanja putem ezoteričke evolucije.

Pre-adamski čovek nikada nije bio individualan. Kreiran kao ličnost na Šesti dan (simbolično govoreći), uskraćen je svake mogućnosti direktne, „individualne individualizacije“ – ako se mogu tako izraziti – njegovo postojanje stavljeno je pod zakon kolektivne Individualizacije, koja je upravljana Misaonim centrom Ne-postojanja i uz pomoć cele hijerarhije duhova (Hiperdimenzionalna bića “AKA” - vanzemaljci koji su podložni tom autoritetu. Individualizacija Pre-adamskih ljudi je dakle kolektivna i grupno upravljana od strane određenih duhova hijerarhije.

Kada su stvorene, dve ljudske rase stavljene su pod različite autoritete. Pad je učinio neophodnim da se preduzmu određene mere i tako je osigurano „Stepenište“. Od tada, pa nadalje, Adamski čovek podložan je zakonu rođenja i smrti, te je sačuvao samo bledi trag svesti o svome višem Ja, uprkos gotovo potpunoj opstrukciji njegovih viših centara, koji još postoje u njemu. To mu daje mogućnost izbora, ako začuje Glas Učitelja, višeg intelekta i odlučno zakorači na Stepenište.

Čak možemo reći kako je cela dramatična istorija čovečanstva, od Adamova pada pa sve do današnjih dana ne isključujući vjerojatnosti novog doba, prekrivena senom koegzistencije te dve ljudske rase.

Nadolazeći period civilizacije sadrži dva lica – jedno je ponovo ostvaren Raj, a drugo je Vatreni Potop. (Mouravieff, Gnosis III)

Drevna učenja informišu nas kako će tek ona ljudska bića, koja su gvozdene volje, vođena višom svesti ili Noom napredovati u „Novo Nebo i Novu Zemlju“ – obnovu hiperdimenzionalne svesnosti u doslovnom značenju. Drugim rečima, nadolazeća era ima Dva lica: Jedno obnovljenog Raja, drugo Vatrenog potopa. Mi možemo izabrati koje Lice ćemo gledati.

Prisetimo se prethodnog dela: „Hiperdimenzionalni duhovi bili su vezani za Materiju, kao posledica te kosmičke klopke”. Efekat prouzrokovan time u evolucijskom svetu Demiurga, kada su svi ti zbunjeni Duhovi asimilirani u materijalnu kreaciju, ono je što bismo danas nazvali kolektivnom mutacijom.“ To znači kako naša genetika, veza između animiranog duha svesnosti i materije određuje koji smo tip čoveka. Možda bolje rečeno kako su spiritualni potencijal i genetika – odrazi svaki na svome planu. Kao što je Mouravieff napomenuo, nakon mnogo desetina hiljada godina uzajamnog mešanja, ne postoji više ništa u spoljnom izgledu neke osobe što bi nam moglo dati naslutiti poseduje li on genetiku za „Više centre“ ili ne. Ali, kao što je Mouravieff rekao, oni sa „genima duše“, kako ćemo ih okvirno nazvati poseduju nešto u svojoj svesnosti što drugi ljudi nemaju.

Morpheus je u Matrix-u izjavio:

”Imaš izgled čoveka koji prihvata ono što vidi, jer očekuje kako će se probuditi. Ovde si jer znaš nešto. Šta to znaš, ne možeš objasniti, ali osećaš to. Osećao si to ceo svoj život – da nešto ne valja sa svetom. Ne znaš šta je to, ali to postoji kao trn u tvojim mislima koji te izluđuje.”

Legenda o Bogovima Oslobodiocima – Hiperdimenzionalnim bićima koja su posrednička veza između ljudskih bića prirodno usklađenih sa Misaonim centrom postojanja – govori nam kako su sklopili „krvni savez“ sa nekima od ljudi iz drevne Atlantide. Čini se da poruka te legende odražava jednostavnu činjenicu kako svest može indukovati mutaciju gena, a moćna „krvna linija“ je pokrenuta kao sredstvo za asistiranje Hiperdimenzionalnim duhovima u njihovom povratku ka vlastitome izvoru. Ti mutirani geni mogu se potom prenositi na naslednike. Definitivno je previše nepoznanica o toj tematici da bi ulazili u dalju diskusiju, osim konstatacije da je nešto „u krvi“.

Legende nam govore kako je razlika između dve ljudske rase bila odranije poznata, u davnim vremenima, kao „Beli Atlantiđani“, nasuprot „Tamnim Atlantiđanima“. Izgleda kako su ti pojmovi često bili pogrešno tumačeni (pogotovo od strane onih čija je prava priroda Entropijska (sklona haosu, neredu;) kao razlika u boji kože. Očito to ovde nije slučaj, jer se bavimo tematikom više svesnosti. Ja preferiram izraze „Radijant“ i „Entropik“, za terminologiju te razlike. Na jedan način, prihvatljivi su i termini Opredeljenje prema drugima (OPD/STO) i Opredeljenje prema sebi (OPS/STS), ali oni nisu dovoljno ekspresivni pri opisu fundamentalne naravi bića. Ono što je kreativno „zrači, obasjava“, a ono što je destruktivno ili haotično je „entropijsko“ ili uvučeno u sebe.

Tamni Atlantiđani – zvani tako zbog svoje entropijske naravi i usklađenja sa Ne-postojećim/materijom – navodno su sklopili pakt sa Gospodarima entropije, hiperdimenzionalnim bićima, tj. „vanzemaljcima“.

Pitanje (Laura) Ko su bili Elohimi iz Biblije ?
Odgovor-K’s: Transdefinicijski. ... Transcendentna definicija i varirajući entiteti. Prva manifestacija bila je ljudska, potom ne-ljudska.
P: (L) Šta je dovelo do njihove transformacije iz ljudi u ne-ljude ?
O: Pakt ili sporazum sa STS (OPS) bićima iz 4. denziteta.
P: (L) Ko su bila ta STS bića, sa kojima je sklopljen pakt ?
O: Rosteem, sada poznati kao Rosenkreuzeri (Rosicrucians).

Gore navedena razmena podataka naglašava učenja Hiperdimenzionalne tradicije: „Kako bi mogli „kontrolisati“ tako zlo carstvo jer Zli Bogovi odlučili su osnovati Belo Bratstvo (White Brotherhood) u koje se moraju smestiti sve raznorazne manifestacije Demiurga.“

„Beli Atlantiđani“, zbog naravi njihovog genetsko ustrojstva, mogli su lakše „pamtiti“ svoju Božansku prirodu – Poreklo svoje rase, pre događaja što su vezali njihove duhove za Materijalni svet i to je definitivno bilo nešto što Demiurg NIJE želeo da se desi. I tako je uspostavljen i otpočeo milenijumski proces onoga što mi nazivamo Kosmičkim Cointelpro-om.

P: (L) U jednoj tački (rekli ste) kako je vreme iluzija, koja je nastala „u vreme Pada“ u Edenu (Raju) i to je izrečeno na takav način da sam ja zaključila kako to nije bila jedina iluzija, nastala u tom razdoblju...
O: Vreme je iluzija koja funkcioniše za vas, zbog vašeg izmenjenog DNA stanja.
P: (L) OK, koje su to druge iluzije ?
O: Monoteizam, verovanje u jedan odvojeni svemoćni entitet.
P: (L) Je li izraz “odvojeni” ključna reč u vezi Monoteizma?
O: Da.
P: (L) Koja još iluzija?
O: Potreba sa veličanjem fizičkog.
P: (L) Fokus na fizičko kao nešto čemu se moramo priklanjati ili štititi ?
P: (L) Koja još iluzija?
O: Linearan fokus i Unidimenzionalnost. (Zataškavanje egzistencije hiperdimenzionalnih realnosti.)

Bogovima oslobodiocima tada je postalo jasno da je oslobođenje čovečanstva iz gravitacijskog grča Entropije misija koju je nemoguće ostvariti na bilo koji drugi način već odlučnim i efektivnim suprotstavljanjem volje, namere. To je podstaklo koncepte o Hiperdimenzionalnim kosmičkim bitkama, koje su na nesreću uzete kao opravdanje za fizičke bitke od strane „Tamnih Atlantiđana“.

Međutim, Kreativna Hiperdimenzionalna mudrost obznanjuje kako se stanje apsolutne slobode može jedino postići u stanju „Izvora“. Što znači u polu-fizičkim hiperdimenzionalnim stvarnostima. Postavljeno je pitanje – kako povratiti to izvorno stanje ?

Očito, ulaženje u fizičke ratove ili konflikte – nema mnogo zajedničkog sa postizanjem stanja apsolutne slobode. Šta, dakle, ima?

U današnjem svetu, „stvaran rat“ se odvija za buđenje duha, a tzv. Kreativna Hiperdimenzionalna mudrost može se suprotstaviti samo svakome kultu koji prisiljava čoveka da kleči pred spoljnim bogovima koji su suprotstavljeni unutrašnjoj Božanskoj Iskri. Kao što sam već rekla, oni koji poseduju unutrašnju Božansku Iskru NE MOGU obožavati nešto van sebe, a bez da poreknu vlastiti izvor - „Kraljevstvo Nebesko“ koje je unutar nas, kao što je to Isus jasno naglasio.

Stoga, Kreativna Hiperdimenzionalna mudrost postaje vodič za odmeravanje strateške opozicije protiv tvorevina Gospodara Entropije, koji predstavljaju Misaoni centar Ne-postojanja. Mora biti u potpunosti jasno kako ta „Strateška opozicija“ NE uključuje fizički rat ili nasilje, kao što se to desilo u zaokretu koji su Gospodari Entropije nametnuli, sa svrhom zavođenja čoveka u Karmičke klopke.

„Krvni zavet“ genetike, koji veže „ljude sa dušom“ za više stvarnosti uključuje unutar svojih uslova misiju buđenja duha u njegovu pravu prirodu Hiperdimenzionalnih stvarnosti, kao i odluku povratka ka Izvoru – Hiperdimenzionalnom Edenskom stanju, nazovimo to tako.

Bogovi Oslobodioci – koje možemo sagledati kao „Mi u Budućnosti“, podučavali su ljude Krvnoga Zaveta o neophodnosti održanja budnog stanja opreza i specifičnije,

učili su ih strateškom načinu življenja koji ih najbolje priprema za ispunjenje njihove misije. Poseban način života koji im omogućuje da žive kao stranci na Zemlji.

Kao što su nam C's uvek iznova govorili:

Znanje zaštićuje, Ignoracija ugrožava i Svest se rađa iz znanja.

Tri su glavna principa koji podržavaju takav način življenja: princip Okupacije, Princip ograđivanja, te princip Strateškog zida. To su koncepti svesnosti koji mogu, ali ne moraju zahtevati svoju materijalnu prezentaciju, zavisno od specifičnih okolnosti.

Na prvome mestu, Radijantna individua koja je na ovome svetu zbog posledice „Pada“, nikada ne bi smela zaboraviti kako samo trenutno nastanjuje teritoriju u domenu Gospodara Entropije. To ih automatski razdvaja od ostatka ljudi koji su usklađeni sa Misaonim centrom Ne-postojanja i prigrljuju koncept vlasništva nad zemljom. Možemo videti jasan primer posledica Entropijskog principa Misaonog centra Ne-postojanja u jevrejskom verovanju perspektiv: „Ovo je moja zemlja - Bog mi ju je dao“. Isto tako jasno možemo videti materijalnu orentaciju Jehove - „Boga“ koji bi uopšte dao takav „poklon“.

Kreativna Hiperdimenzionalna mudrost nas uči da ako čovek sebe smatra „vlasnikom zemlje“, Sile materije mogu se uzdići iz zemlje i obuhvatiti ga, „integrirajući ga u kontekst i pretvoriti ga u objekt Bogova“. Vezanost uz zemlju i zavaravajuće uverenje „slobode“ i „mira“ unutar granica nekog zemljišta ostavljaju čoveka nezaštićenog pred Silama iluzije, Misaonog centra Ne-postojanja. U takvome stanju, čoveku je još mnogo teže spoznati neophodnost bega iz materijalne tamnice, jer se on neprestano bori kako bi očuvao te osećaje „slobode“ i „mira“. Isti je princip primenjiv za nacionalnost i druge vezanosti uz veštačke ili potpuno subjektivne konstrukcije.

Potpuna svesnost kako zemlja koju nastanjuju nije njihova, već okupirana teritorija unutar realnosti Gospodara Entropije, naglašena je u Paraboli o sinu razmetnome, kao i u mnogim Isusovim navodima, uključujući „Moje kraljevstvo nije od ovoga sveta“.

Ivan 3:3/ ….. Odgovori mu Isus: "Zaista, zaista, kažem ti, ako se čovek ne rodi nanovo, ne može videti kraljevstva Božjega!" 3:4/…. Kaže mu Nikodem: "Kako se čovek može roditi kad je star? Zar može po drugi put ući u utrobu majke svoje i roditi se?“ 3:5/ Odgovori Isus: "Zaista, zaista, kažem ti: ako se ko ne rodi iz vode i Duha, ne može ući u kraljevstvo Božje. 3:6// Što je od tela rođeno, telo je; i što je od Duha rođeno, duh je. 3:7/ ....Ne čudi se što ti to govorim, moraš se nanovo roditi. 3:8/.... Vetar duva gde hoće; čuješ mu šum, a ne znaš odakle dolazi i gde ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha."

Onima koji su upoznati sa Parabolom o „Sinu razmetnome“, mogu shvatiti kako je već i sama realizacija da je neko u „svinjcu strane zemlje“ dovoljna da proizvede stanje uzbune, uslov za „povratak kući“. To je presudno kao što opažamo i u priči o „ Sinu razmetnome“ – kad je sin otišao potražiti pomoć kod „stanovnika strane zemlje“, bio je poslat živeti i hraniti se sa svinjama. To dokazuje kako je princip da “Radijant biće“ mora razumeti i ne ispuštati iz vida činjenicu kako će ih Gospodari Entropije – (Powers That Be) - Snage na moći) u našoj realnosti – uvek iznova pokušati zarobiti i smatrati slugama. Dodatno verovanje u vlasništvo nad zemljom, uverenje u „biti kod kuće“ u ovome svetu, ili biti „u kontroli“ u ovome svetu, može proizvesti lažan osećaj sigurnosti za „Radijant biće“, navodeći ga tako da popusti na oprezu i podlegne „Sili Iluzije“.

Držeći to na umu, “Radijant biće“ trebalo bi tada kreirati „Ograđivanje“ oko svoga „postojanja“.

Sile entropije koje vladaju ovom realnošću u sadašnjosti, mnogo su snažnije od sila otpora individualnog Radijant bića. Ta nas činjenica navodi na razmatranje principa Ograđivanja kao psihološke politike u relaciji prema nama samima i prema spoljnome svetu, što će nam omogućiti kompenzaciju za manjak snage i dostupnih rezervi putem odgovarajuće strategije.

Zbog milenijuma kulturnog i religijskog uslovljavanja sve u vezi nas je limitirano, ograničeno počevši od našeg razdražljivog otpora. Pravilo koje treba izvući iz svega ovoga jeste kako moramo – što je više moguće – raditi tiho kako ne bismo privukli pažnju i pritisak na sebe same dok radimo na procesu buđenja i asimiliranja znanja i unutrašnje sile koja nas može povratiti i Edensko stanje. To je istina prosečnog Radijant bića, koje ako privuče pažnju onoga što Mouravieff naziva “Generalnim zakonom” (General law) koji mehanički upravlja stvarnošću – biće izgubljeno jer će reakcija “Sveta”, prema njemu, biti ekstremno snažna.

Ono što bi Radijant biće trebalo činiti jeste svesno svladavati materijal koji je dio unutarnjeg sveta – njegovih Centara Uverenja – kroz sakupljanje dovoljne količine znanja da bi moglo vežbati pronicljivost i VIĐENJE. To mu omogućuje razdvajanje onoga što sagledava izbor onoga što asimilira, iliti „ulazi unutar“ njegova „strateškog ograđivanja“. To mu omogućuje akumuliranje sile i stvaranja njenih rezervi. Kada pogrešna uverenja, iluzije ovoga svijeta, više nemaju uticaja niti odjeka u unutar Radijant Bića, tada će ono biti sposobno iskoračiti van toka Linearnog Vremena.

Princip strateškog ograđivanja je dakle neophodnost rada, individue ili grupe, u tišini, prikriveno, kako bi uspeli kreirati ovo ograđivanje, bez privlačenja pažnje na sebe, od strane životnih sila ovoga sveta. Ove sile su sistematski nesklone svakome tko uporno traga za Istinom.

Postoje dva dela “Strateškog ograđivanja: Prvi je zaštititi sebe fizički od štetnih uticaja „Sveta“ što je više moguće. Gurdjijev je to nazvao aktivnošću „lukavog čoveka“. Na žalost, taj je izraz često bio izokrenut u značenje „monaški život“ ili „povlačenje od sveta“, što je esencijalno beskoristan pristup u ovoj situaciji, gde je najbitnija stvar : naučiti ono o objektivnoj istini sveta i realnosti u kojoj živimo.

Drugi dio Strateškog ograđivanja jeste kako se građenje utočišta, zaklona, odvija u unutarnjem svetu. Mouravieff piše kako „Slikoviti jezik Tradicije kazuje kako čovek mora graditi kavez unutar sebe. To se čini na način da se istovremeno osigurava potpuna mogućnost komunikacije usmerene na centre. Takođe kavez mora biti dovoljno izdržljiv da se efektivno može odupreti svim pobunjenicima malih „Ja“, ponaosob ili ujedinjenim. Izrada takve konstrukcije zahteva vreme kako bi uspešno igrao svoju ulogu organa upravljanja mora se neprestano povećavati, pojačavati i usavršavati.“

Drugim rečima, Strateško ograđivanje je alegorija koja se odnosi na ontološko stanje, gde individua praktično zahteva svoje pravo na nezavisnost od Zakona Entropije, koji očito vladaju Materijalnim univerzumom. Koristeći koncepte protumačene od strane Mouravieff-a, to bi se stanje moglo opisati i kao manifestacija rezolucije da se zatvorimo uticajima iluzije, te da se otvorimo onim uticajima koji nas vode do objektivnosti.

Kreativna Hiperdimenzionalna mudrost tvrdi kako jednom, kada su savladali „Ograđivanje okupirane zemlje“, ljudi je mogu početi obrađivati i učiniti da mu ona nosi plodove. To opet mora biti shvaćeno kao alegorija – iako krajnji rezultat može biti vrlo materijalan. Ta nauka se reflektuje i u alhemijskim metaforama, kao i u jednom od najpoznatijih primera Isusovog učenja: čudo hleba i ribe, koje je tek primer činjenice kako je Isus ovladao Kreativnom Hiperdimenzionalnom mudrošću, koja se izrazila kroz taj princip u mnoštvu alegorija, uključujući i priču o Branovoj glavi (Head of the Bran) i Kotlu Regeneracije (Cauldron of Regeneration).

Princip Strateškog zida u neposrednijem značenju je praktična aplikacija principa Ograđivanja. Ipak, činjenica kako postoje različite manifestacije tog strateškog zida, zavisno od stvarnosti na koju se primenjuje je očita kroz činjenicu da postoji mnoštvo svetova, u kojima Duhovi ostaju zarobljenima i u svakome od njih,princip Strateškog Zida pretpostavlja različitu manifestaciju.

Može se reći kako u fizičkom svetu pravilna aplikacija može voditi do konstrukcije Kamenog zida, ali moramo razumeti da definicija „Kameni Zid“, manifestovanog u fizičkoj stvarnosti ne sme biti ograničena na ideju o prostorno zatvorenom zidu. Očito je kako postoje brojni principi koji pripadaju „Litičkoj Mudrosti“, što sugeriše kako je „k

Kameni zid“ povezan sa postavljanjem megalita u vrlo specifičnom poretku sa svrhom kreiranja mreže koja je mogla služiti kao jedna od njenih funkcija - za zaštitu ograđenog prostora od uticaja Entropijskog Principa.

Strateško Ograđivanje tada cilja u najdublji unutrašnji kutak svakog čoveka kreirajući prostor u kome se može dogoditi buđenje. To buđenje ih doziva, te kroz njihovu krvnu vezu doziva i sve ostale koji su od Radijantovog nasleđa, da ukinu svoj marš “Istorijskim putevima evolucije ili progresije“ i da se pobune protiv Zakona Entropije, koji se svode na primarnu stvar. Buđenje podstiče Radijant bića da zakorače u suprotnome smeru i transmutiraju čovekove „životinjske nagone“ (reaktivne automatske programe kod Gurdjeffa, Predatora kod Don Juana, Stecište sa Generalnim Zakonom kod Mouravieffa), i zahtevaju povratak njihove Hiperdimenzionalne prirode.

/Nastaviće se/



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP