Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61782
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6372803
Ko je na sajtu?
Imamo 66 gosta na mreži

NEISTRAŽENA ULOGA FRANCUSKE U ZAVERI


21.11.2009. / Akademediasrbija
Piše : Slobodan Maričić

 SUDJENJE ATENTATORIMA ZA UBISTVO KRALJA ALEKSANDRA I.

O sudjenju atentatorima za ubistvo Kralja Aleksandra I. u Marseju 1934. godine, u predratnoj, a još manje u posleratnoj jugoslovenskoj štampi i literaturi malo je podataka ili su šturi i nepotpuni. U prilog oceni da je Francuska na neki način bila umešana u planiranje ili izvršenje ubistva Kralja ide i način i rezultat sudjenja atentatorima.

Pošto je ubica Kralja umro ubrzo posle ranjavanja i linča gradjana, sudilo se grupi od tri zaverenika koji su uhvaćeni Paveliću, Kvaterniku i Percesu i ostalima u odsustvu pošto su tragom nestali. Već je spomenuto da su zvaničnici Francuske i Britanije tražili posle atentata od jugoslovenskih vlasti da smanje pritisak javnosti na Madjarsku, osumnjenu sa razlogom da je prikrivala atentatore na svojoj teritoriji. Kako je bilo poznato da je u mestu „Janka Pusta“ blizu jugoslovenske granice bila tajna baza za obuku za dvadesetak terorista pre atentata, narod je spontano izražavao svoj gnev, pa je tako došlo do više incidenata sa madjarskom nacionalnom manjinom u Kraljevini.

Iako je krajem 1934. godine posle izveštaja britanskih tajnih službi, podsekretar o Forin ofisu Ser Aleksander Kadogan izradio veoma iscrpan izveštaj o atentatu sa zaključkom da je za atentat najodgovornija Italija, engleske vlasti su ipak pripisali krivicu Madjarskoj i delimično Austriji, dok je Italija potpuno izostavljena iz svih polemika. Začudo samo godinu dana kasnije baš će Britanija biti ta koja će pokrenuti inicijativu i insistirati kod vlasti Kraljevine Jugoslavije da se pridruži sankcijama Društva naroda protiv Italije, zbog napada Italije na Abisiniju (Etiopiju). Umesto u atentatu ubijenog ministra Bartua, na njegovo mesto dolazi ministar Laval i kao novi ministar spoljnih poslova prvu zvaničnu posetu je učinio Musolinijevoj Italiji radi izgladjadjivanja i poremećenih odnosa te dve države. Tek posle nešto više od godinu dana od atentata, sudjenje je započeto krajem 1935. godine i to ne u Parizu, već u malom mestu istoimene provincije Aix-en Provence, čime je umanjen značaj ovog dogadjaja i smanjen interes javnosti. Čak jedan deo liberalne i socijalističke štampe nije uopšte optuživao teroriste, već je naprosto „optužio“ jugoslovenskog – kralja Srbina za srpsku hegemoniju i diktaturu u Kraljevini, čime su i izazvane reakcije hrvatskih „domoljuba“. Upravo u vreme sudjenja i pored pokušaja francuskih vlasti da se dogadjaj marginalizuje, na sudjenje je došlo dosta stranih novinara, ali i posmatrača i radoznalaca i primetno je bilo da su pridošlice, radoznalci i posmatrači bili vrlo darežljivi gosti široke ruke. Novac je prepravio malo mesto, čak i Pariz i to ne samo u domaćoj valuti i francima, nego u zlatu , dolarima i funtama. Teško je bilo utvrditi odakle je poreklo novca, ali su svi učesnici u procesu, odbrana, svedoci sudsko osoblje i državni službenici odjednom su napredovali u službi, potpuno promenili uobičajeno profesionalno držanje i sa nipodaštavanjem govorili o tragičnom dogadjaju i Jugoslaviji. Odbrana koju je zastupao poznati pariski advokat Desbons, raspolagala je ogromnom količinom novca koji je neumereno trošila pokušajima opstrukcije procesa, čak i demostracijama. Pri tome su plaćali velike kazne za nepoštovanje suda, što je očigledno bilo finansirano iz inostranstva. Opstrukcija suda je bila toliko snažna, da je predsedavajući sudija Alfons, preko Francuske advokatske komore odstranio Desbonsa iz procesa i odložio sudjenje na neodredjeno vreme do pripreme drugog advokata odbrane. U medjuvremenu je čak nezavisna od vlasti, francuska advokatska komora izbacila iz svojih redova Desbonsa i zabranila mu rad zbog nepoštovanja profesije i suda. To ovome ništa nije smetalo jer je nešto kasnije kupio jedan zamak u blizini Pariza sa velikim imanjem i tako završio karijeru. Docnije je štampi davao mnoge kontroverzne izjave govoreći da mu je pre sudjenja ponudjeno pola miliona francuskih franaka, da bi opstruirao sudjenje, a potom izjave da mu je od predstavnika jedne evropske sile za ogromni novac nudjeno desetak tendencioznih pitanja za Sud o jugoslovenskoj spoljnoj politici kako bi se stvorila svadja medju zemljama „Male Atante“ i proširio rat u Evropi, prenošenjem iz Španije na ostale zemlje. Konačno je izjavio da je svima valjda jasno da je jugoslovenski Kralj namerno bio pozvan da dodje u tada ozloglašeni Marselj, gde ga je bilo mnogo lakše ubiti i da su ubistvo naručile neke poznate ličnosti evropske politike, ali su u tome učestvovali i neki vidjeni srpski političari ? 



                                         

                        Prema izveštajima očevidaca Kralj Aleksandar  I. je izdahnuo na mestu atentata


Nastavak sudjenja je usledio tek u februaru 1936. godine, čak 16 meseci posle atentata. Očevidac i svedok engleski novinar Stiven Graham je u britanskom Tajmsu pisao da je očigledno da novac koji je preplavio do tada siromašnu i skromnu provinciju korumpirao ne samo sud već i francusko Ministarstvo pravde od najviših do najnižih činovnika vlasti u Parizu i Aix en Provence. U tom kratkom vremenu „večno prijateljstvo“ Francuske prema Jugoslaviji je zaboravljeno i glavni prijatelj i trgovinski partner Francuske je postala Italija. Jugoslavija je tada upravo otplaćivala poslednje rate kredita za preskupo oružje, municiju i opremu, koje joj je „prijateljska Francuska „ (pro)dala uoči Prvog svetskog rata i pre probijanja Solunskog fronta. Ne smemo zaboraviti da su tada Srbiji prodate već zastarele puške koje je francuska zamenila novim i savremenijim, a od isporučene artiljerijske municije skoro jedna trećina nije odgovara po kalibrima topova, dok su barutna punjenja bila toliko loša da nisu obezbedjivala ni polovinu propisanog dometa. O ovoj francuskoj prevari pisao je posle rata artiljerijski pukovnik Djordje Dostanić, čudeći se takvom sramotnom ponašanju Francuske i navodeći dokumenta jugoslovenski porudžbina i izvršenih liferacija. Poučene verovatno tim primerom i boljom ponudom jugoslovenske vojne vlasti su od Češke koja je unapredila svoju vojnu industriju izvršila velike nabavke artiljerijskih orudja i municije, kao i vojnih vozila, dok je avione kupila od Nemačke i Britanije uključivši i prve naše tenkove, takodje od Britanije. Ovo Francuzi nisu oprostili jugoslovenima (Srbiji) te su odnosi dve zemlje dosta zahladneli, pa je razumljivo i takvo ponašanje zvaničnih vlasti Francuske. Vlada Boška Jeftića je bila smenjena i na mesto predsednika vlade je došao dr Milan Stojadinović, koji je u spoljnoj politici naginjao Nemačkoj, te još od ranije zbog toga nije bio miljenik ubijenog kralja, koji je Francusku i pored svih razočarenja, smatrao najvećim prijateljem Jugoslavije.

Nastavak sudjenja ništa nije bio bolji od prvog dela. Novi predsednik suda Monsinjer Loison slučajno ili namerno nije pozvao sve čak, najvažnije svedoke koje je predložila jugoslovenska strana i tužilac. Pričalo se u Beogradu da je Kraljica Marija bila ogorčena što je Predsednik vlade dr Stojadinović dao izjavu pred početak nastavka sudjenja : „ Ja imam puno poverenje u francuske institucije i pravdu.“ A potom je prema nekim svedočenjima vršio pritisak na samu Kraljicu Mariju da otkaže punomoćje svome advokatu Žan Pol Bankuru. Nepoznato je zašto francuski sud uopšte nije pozvao Bankura da svedoči, iako je bio na vrhu liste svedoka. Tako potplaćena porota donosi presudu sa uslovnim kaznama, čime revoltira malobrojne objektivne i dostojanstvene predstavnike francuske vlasti. Tada sudija Loison ukida presudu porote i umesto kvalifikacije „običnog ubistva“ atentat kvalifikuje „teškim zločinom“ za šta dekretom osudjuje Pavelića, Kvaternika i Percesa na smrt, ostale na vremenske kazne, da bi potom smrtne kazne zamenio doživotnim zatvorom. Neobjašnjivo i nikada u javnosti rasvetljeno kako su se posle dve i po godine svi akteri ubistva jugoslovenskog kralja našli na slobodi ! Nikada više u francuskoj štampi, ali ni u jugoslovenskoj nije se ozbiljnije pisalo o atentatu i posledicama. Kada je posle pedeset godina od atentata jedan jugoslovenski istoričar, bivši diplomata tražio od francuskih vlasti 1985. godine uvid u arhive i dokumenta sa sudjenja atentatorima na jugoslovenskog kralja , dobio je odgovor da su tražena dokumenta – zagubljena !

Izgleda da je sa pravom posle NATO bombardovanja Jugoslavije postavljeno pitanje, čime je Francuska zadužila toliko Jugoslaviju i srpski narod , da bi joj se kao jedinoj zemlji podigao u Beogradu podigao spomenik zahvalnosti i dala na trajno korišćenje na najlepšem mestu reprezentativna zgrada od belog mermera za ambasadu.

Spominjući već ove činjenice nije zgoreg podsetiti da je Rusija od vremena oslobadjanja Srbije od Turaka, zatim ulaskom u Prvi svetski rat na strani Srbije, a potom učešćem i žrtvama u Drugom svetskom ratu dala Srbiji nemerljivo veću pomoć od Francuske. I konačno , predivna pesma iz velikog rata „ Kreće se ladja Francuska “ koja nas i danas dira u srce, jedna je od stotinak manjih ili većih ladja Engleske, Grčke, Francuske, ali i američkih koje su dovezle srpske dobrovoljce iz Amerike, a potom prevozile srpske ranjenike i bolesnike ne samo na Krf, već i u Bizertu i druga mesta u Alžiru u Egiptu. Večna zahvalnost koju ćemo zauvek da pamtimo Francuskoj, kako je rekao jedan predratni srpski ministar, ali treba da pamtimo i to da je Kraljevina Jugoslavija do poslednjeg franka isplatila svaku pušku i svaki metak koji joj je prodala „prijateljska“ Francuska. Zanimljivo da Amerika, Britanija ni Grčka, nisu u tim presudnim trenucima Srbiji prodavale, nego bez obaveza davale raznu pomoć u opremi, sanitetskom materijalu i slično. Možda bi naši dokoni istoričari koji se još uvek bave partizanima i četnicima trebalo da iz sadašnje vremenske distance istraže pravu ulogu nekadašnjih srpskih i istorijskih jugoslovenskih saveznika.

/Zahvaljujemo se Gospodinu Staniši R.Vlahoviću na ustupljenim materijalima/



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP