Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 54160
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6301112
Ko je na sajtu?
Imamo 85 gosta na mreži

MADJARI TRAŽE ISTRAGU O ZLOČINIMA NAD MADJARIMA


24. 11. 2009. / Akademediasrbija 

Ištvan Pastor, predsednik SVM-a, o zahtevu za utvrđivanje činjenica o zločinima nad Mađarima krajem Drugog svetskog rata

 Obavezu još 2005 preuzela Međudržavna komisija za manjine  " Jednom će doći vreme za otvaranje ovih pitanja" - kaže Pastor !

Subotica - Istina o zločinima nad pripadnicima mađarske zajednice od 1944. u Vojvodini je neophodna i za trajnu stabilizaciju prilika u Srbiji, ali i za put zemlje ka EU, poručuje u razgovoru za Danas predsednik SVM-a Ištvan Pastor.

Lideri stranaka vojvođanskih Mađara Šandor Pal, Andraš Agošton i Pastor uputili su prošle nedelje zvanično pismo najvišim državnim čelnicima sa zahtevom da se rasvetle „likvidacije velikog broja pripadnika mađarskog življa u Vojvodini krajem 1944. i početkom 1945. godine“.

U obraćanju predsedniku Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović, ističe se da „potomci i rodbina žrtava, i cela mađarska zajednica u Vojvodini, očekuju od srpskih vlasti priznanje zločina, izraz saučešća i okončanje istraživanja, koja nisu dovršena na naučno validan način“

- Lično nemam prevelikih očekivanja da će se ova ideja prihvatiti kao realistična i plašim se da će i ovaj napor ostati bez rezultata. Ali, to će biti potvrda svega onoga zašto je sa ovim naporima potrebno nastaviti. Jer, suočavanje sa ovom pričom, koja je stara 60 i više godina, otvara niz drugih pitanja potrebe suočavanja s prošlošću. Mislim da bi, u principu, postojala spremnost da se državni vrh suoči sa ovim pitanjima, ali da je problem u njihovom širem kontekstu - kaže Ištvan Pastor na pitanje Danasa da li smatra da su društvo i politički vrh Srbije spremni za suočavanje s pitanjem srpsko-mađarskih odnosa u Vojvodini s kraja Drugog svetskog rata, kada postoji toliko otvorenih i bolnih tema iz ratova tokom devedesetih.

Pastor, međutim, ističe da je za njega „potpuno jasno da priča o evropskom približavanju Srbije ne može da usledi dok se ne počnemo suočavati i sa pitanjima zločina nad mađarskom zajednicom u nedavnoj istoriji“.

- Evropska unija je u svojoj suštini jedan sistem vrednosti. To nije samo zajednički prostor ili niz harmonizovanih propisa, nego je to i spremnost da se bude deo jedinstvenog sistema vrednosti i da se on prihvati. To suočavanje s prošlošću i proces pomirenja prošli su mnogi narodi, Englezi i Francuzi, Francuzi i Nemci, Nemci i Poljaci, Nemci i narodi centralne i istočne Evrope. To su sada napokon raščišćena pitanja. Zato je moguće da ti narodi postanu deo tog evropskog zajedničkog sistema vrednosti. U tom kontekstu se i društvo u Srbiji sigurno mora suočiti i s pitanjem odnosa Srba i Albanaca, i s pitanjem Kosova i Srbije, i svih ostalih sličnih tema. Doći će momenat kada se u tom približavanju EU neće moći učiniti korak napred dok se ova pitanja ne stave na svoja mesta - ukazuje Ištvan Pastor.

Sagovornik Danasa navodi da pitanje zločina nad Mađarima dobija potvrdu svoje aktuelnosti svakog 1. novembra, kada se mađarski narod seća nevino nastadalih žrtava. Taj datum je stalni povod za podsećanje i suočavanje, naročito zbog toga što su još živi i oni koji su i sami mogli postati žrtve, kao i oni koji su u tim danima 1944. izgubili nekog svog.

- Mi smo o tome počeli javno da govorimo početkom devedesetih, i to je tada izazvalo turbulentne reakcije. Vidim da ni danas nije bitna drugačija situacija, ali to ne može biti opravdanje za ćutanje. Pri tom mislim da treba govoriti o tom kompletnom istorijskom periodu. Mi ne želimo da neke elemente tih događaja favorizujemo, većda se kompletno pitanje Drugog svetskog rata na neki način raščisti, i s jedne i s druge strane, i da ta stručno-istorijska podloga postane osnov za neku vrstu nacionalnog pomirenja. A najjače uporište za pokretanje ovih pitanja je obaveza koju je 2005. preuzela Međudržavna komisija za manjine, koju su osnovali Mađarska i nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija, da se i ovom poslu pristupi na način kakav tražimo - objašnjava Pastor.

On, međutim, kaže da do sada nije bilo odgovora na pismo Tadiću, Cvetkoviću i Đukić-Dejanović.

- Mislim da je sadržina pisma dovoljno krupan zalogaj da se mora sagledavati sa različitih aspekata. Ali, kada je prošlo 60 godina, onda nije bitno da li će proći šest, 16 ili 60 dana da bi se reagovalo... Ponovo kažem, ovo pismo bar što se mene tiče, nije dnevnopolitička potreba, većima nameru da pruži podstrek da, ako se većsvaki dan bavimo prošlošću, zbog današnjice i sutrašnjice smognemo snage i da to učinimo onako kako jedino ima smisla raditi. Prošlost razdvojiti od sadašnjosti i budućnosti, suočiti se s njom objektivno, na bazi činjenica, bez romantičarske magle, kako bi se ta pitanja mogla jednom zatvoriti - zaključuje Ištvan Pastor.

Pročitajte članak u ovoj rubrici :

NACIONALNE MANJINE U SRBIJI I NACIONALNO DOSTOJANSTVO, KAO DEO SRPSKOG NACIONALNOG PITANJA !


/ Danas /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP