Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99217
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606293
Ko je na sajtu?
Imamo 47 gosta na mreži

KRISTALNE LOBANJE MAJA


30.11.2010. / Akademediasrbija 
Priredio : Slobodan Maričić

Istraživač Mike Mitchell-Hedges je 1927. raščišćavao vrh jednog od hramova u gradu Maja Lubaantumu (Belize). Njegova usvojena sedamnaestogodišnja ćerka Ana, koja mu je pravila društvo je iznenada primetila kako nešto svetluca. Ispod prašine je izvukla lepo izvajanu kristalnu lobanju, čiji je vilica nedostajala. Tri meseca kasnije nakon upornog traganja pronašla je i vilicu desetak metara daleko od mesta nalaska lobanje.

Lobanja je napravljena od jednog većeg bloka prozirnog kvarcnog kristala. Visoka je 13 cm, dugačka 18 cm, a široka 13 cm. Teška je oko 5 kg. Po veličini odgovara manjoj ljudskoj lobanji sa perfektno urađenim detaljima. Nema kružnog izbočenja, što znači da je reč o imitaciji ženske lobanje. Ubrzo je ova lobanja postala najčuveniji i najmisteriozniji komad drevnog kristala koji je ikada pronadjen.

Kristalnu lobanju prate i kontroverze. Različiti autori osporavaju da je Mitchell-Hedges (1882-1959) uopšte vodio svoju ćerku u Lubaantum. Zameraju mu da svoje “otkriće” nije ni pominjao sve do 1943. I na kraju tvrde, da je on zapravo lobanju kupio na aukciji londonskoj Sothebyja 1943. godine. Osporavaju tvrdnje Mitchell-Hedgesa da je lobanja napravljena u doba Atlantide i onda predata Majama. Zameraju Ani da je nastavila očevim “dezinformacijama”: jer ona tvrdi da je lobanja vanzemaljskog porekla i da je bila na Atlantidi pre nego što je prebačena u Belize. Skeptici tvrde da je lobanja napravljena u Njemačkoj prije 150 godina po uzoru na Aztečke.

Ali, sve ove tvrdnje, kao sto ćemo videti, ne opovrgavaju jedinstvena svojstva ove kristalne lobanje.

Nažalost, ne postoji moderna tehnologija koja može utvrditi starost kvarcnog kristala, pa tako ni kristalnih lobanja. Jedino se možemo osloniti na godine kada se pojedine kristalne lobanje prvi put pojavljuju u javnosti. Što stariji datum, recimo XVIII. ili XIX. vek to je i veća mogućnost da se radi o produktima antičkih majstora ili nama nepoznate tehnologije drugih civilizacija.

Kratkotrajna francuska okupacija Meksika tokom 1860-ih omogućila je da “istrazivači” i trgovci dođu do nekoliko drugih kristalnih lobanja koje su zatim, prodavali evropskim muzejima. Pariski Musee de l’Homme (1878.) i londonski Museum of Man (1898.) su kao glavne izložbene modele imali prozirne kristalne lobanje čije je poreklo nesumnjivo iz gradova Maja.

Pariska lobanja je i danas izlozena javnosti u Trocadero muzeju u Parizu. Visoko-polirani kvarcni kristal izaziva divljenje. U muzejskoj brošuri se nagađa da lobanja predstavlja Aztečkog boga smrti Mictlantccuhtlija. Ne spominje se kako je muzej došao do ovog eksponata, ali se pretpostavlja da je deo “Maksimilijanove kolekcije”, dakle iz doba francuske vladavine Meksikom. Ova lobanja je naglašeno izduzena.

Britanska kristalna lobanja trenutno nije izložena pogledima posetilaca. Međutim, javnosti dostupne slike jasno pokazuju sličnost sa lobanjom Mitchell-Hedgesa. Jedina razlika je što je ova u jednom komadu sa naglašenom vilicom koja se ne odvaja. Materijal je takođe prozirni kvarcni kristal. Samo je jedan naučni članak objavljen o ovoj lobanji i to još 1936. pod pokroviteljstvom Kraljevskog Antropološkog instituta.

Još jedna kristalna lobanja privlači odavno pažnju javnosti. Vlasnici su JoAnn i Carl Parks iz Houstona. Oni su lobanju kupili od bioenergetičara sa Tibeta po imenu Norbu Chen. Po njegovom priznanju, poreklo lubanje su džungle Guatemale.

Veze Maja sa misterioznim lobanjama se tu ne završavaju. Nick Nocerino je 1979. došao u kratkotrajni posed prozirne kristalne lobanje čiji je vlasnik bio sveštenik Maja. On je bio ovlašćen da je proda po visokoj ceni da bi nabavio hranu za svoje mještane. Lobanja nije kupljena, ali je pomno testirana: zvučnom frekvencijom, osciloskopima , psihometrijom, obojenim svetlima, magnetima, laserima, niskim i visokim zvukovima itd. Zaključak: rec je o perfektnom primeru kristalne tehnologije kakva ni danas ne postoji na zemlji-

I, na kraju, agent jednog drugog sveštenika jednog plemena ranijih Maja je 1982. ponudio lobanju od ametista (ljubičastog kvarca) na prodaju u SAD. Te godine nije prodata. I onda je 1998. lobanja ponovo izronila na površinu tražeći kupca koji će za nju platiti milion dolara. Ponovo bez uspeha.

Nakon smrti Mitchell-Hedgesa, umetnički restaurator Frank Dorland je dobio dozvolu 1970. da testira čuvenu kristalnu lobanju u laboratoriji Hewlett-Packarda u Santa Clari u California. Ovi testovi su pokazali niz prirodnih anomalija.

Lobanja je potopljena u benzil-alkohol sa zrakom svetlosti koja je prolazila kroz nju. Uočeno je da lobanja i vilica potiču od istog-jednog kristalnog bloka. Ono što je zaprepastilo laborante bila je činjenica da su i lobanja i vilica izrađene sa nepoštovanjem prirodne kristalne ose. U modernoj kristalografiji je naime prva procedura da se odredi kristalna osa da bi se sprečilo pucanje kristala tokom procesa obrade. U slučaju ove kristalne lobanje Maja, kao da su njeni kreatori raspolagali takvom tehnologijom, da ih uopšte nije brinula mogućnost da kristalni blok može da pukne.

Nepoznati umetnik nije koristio metalne alate, a mikroskopska analiza nije pokazala ni najmanje znakove ogrebotina na kristalu koji bi mogli nastati upotrebom takvih alata. Naravno, dodatni je problem čvrstoća kristala (Moh faktor 7) zbog koje ni većina modernih alata ne može zagrebati površinu kristala.

Iz današnje perspektive, jedini način na koji je eventualno kristal mogao biti obrađen bio bi sledeći: prvo je oblikovana gruba forma lobanje uz korišćenje dijamantskog alata. Zatim je fina obrada i poliranje izvršeno uz mnogobrojne aplikacije tekućina i kristalnog peska. Uz upotrebu te tehnologije bilo bi potrebno 30 godina kontinuiranog rada, da se napravi tako perfektna kristalna lubanja.

Zdrav razum nam govori da je istina negde druge. Ili su neki drevni narodi raspolagali nama nepoznatom naprednijom tehnologijom ili je kristalna lobanja nastala kao kreacija neke nezemaljske civilizacije. Ipak ostanimo u domenu prvog rešenja i naroda Maja koje su nekako trebali biti u posedu napredne tehnologije za obradu kvarca.

Engima ne završava samo sa procesom izrade lobanje. Od jagodične kosti prema ivicama lobanje formirani su kristalni lukovi koji su odvojeni od same lobanje. Ovi lukovi imaju funkciju svetlosnih cevi koji koriste principe moderne optike…… i prenose svetlo od baze lobanje do očnih duplji.

Očne duplje su minijaturne konkavne lupe koje takođe prenose svetlo iz izvora prema gornjoj strani lobanje. I na kraju, u unutrašnjosti lobanje je vrpcana prizma i maleni svetlosni tuneli koji omogućavaju da predmeti ispod lobanje bivaju osvetljeni i uvećani.

Richard Garvin, autor knjige o kristalnoj lobanji, veruje da je ona bila dizajnirana da stoji iznad nekog svetlosnog zraka. Različiti svetlosni transferi i efekti prizme bi dovodili do osvetljenja čitave lobanje i očnih duplji.

Frank Dorland je izvodio razne svetlosne eksperimente i belezio da se lobanja pod zrakom svetla prosto “zapali svetlošću kao da je na vatri”.

Već smo rekli da je lobanja napravljenja iz dva dela. Vilice savršeno pristaju uz glavu za koju se zakače sa dva udubljenja. Ona omogućavaju vilicama da se otvaraju i zatvaraju. Sama lobanja ima dve male rupice sa strane koje su verovatno služile da se lobanja pričvrsti u mestu. U perfektno mirnim uslovima lobanja bi ostajala nepokretna. Mali vetrić bi na primer, dovodio do ispadanja iz balansa i pomicanja napred-nazad. U tim trenucima bi se vilice otvarale i zatvarale kao kontra-balans. Stvarao bi se vizuelni efekat da se nalazimo ispred “žive” lobanje koja govori (otvara-zatvara usta) i artikuliše (klimanje glavom gore-dolje, naprijed-nazad).

Koja je bila tajna svrha ove kristalne lubanje? Da bude inteligentna igračka? Ili nešto više?

Mnogi posmatrači su primećivali da lobanja menja boju. Nekada se frontalna kost zamagli i izgleda kao beli pamuk; u drugim trenucima je perfektno providna. Ponekad se formiraju tamne tačke prvo na desnoj strani da bi ubrzo zatamnile čitavu lobanju, zatim se tačke povlače i misteriozno nestaju.

Posmatrači bi prijavljivali da se dešavaju čudne stvari u očnim dupljama. Videli bi scene nekih građevinskih objekata iako je lubanja imala crnu pozadinu. Zabeleženi su slučajevi da se čuo tihi zvuk zvona, koji dolazio iz dubine lobanje…

Bazirano na dosadašnjim iskustvima i efektima koji ova lobanja ima na svoju okolinu može se zaključiti da ona utiče na svih pet fizičkih čula. Menja boju i svetlo, emituje miris i zvuk, daje osećaj toplote ili hladnoće onima koji je dodirnu (mada je lobanja uvek na istoj sobnoj temperaturi. Čak je zapisano da je proizvela osećaj žeđi i gladi kod nekih posetilaca.

Dorland je mišljenja da je reč o fenomenu u kome kristal stimuliše nepoznate delove mozga otvarajući neka nama još nepoznata “psihička vrata” u takodje nepoznatu dimenziju . On zaključuje: “Kristal kontinuirano emituje električne radio talase. S obzirom da se mozak takodje emituje odredjene talase to je isti proces, te mozak i lobanja međusobno komuniciraju.” On je uočio da se ciklična događanja u lobanji mogu tačno povezati sa aktivnostima i položajima Sunca (protuberance), meseca (plima i oseka) i planeta na nebu.

Sugestije niza zaključaka drugih istrazivača su takođe intelektualno veoma izazovne.

Marianne dr. Zezelic tvrdi da lobanja “…stimuliše i pojačava psihičke sposobnosti I da kristal služi kao akumulator zemaljskog magnetizma. Fokusirajući se na kristalnu lobanju oči posmatrača uspostavljaju harmoničnu relaciju i stimulišu magnetizam prikupljen u tom području mozga poznatom kao cerebelum.” Na taj način cerebelum postaje rezervoar magnetizma, koji utiče na kvalitet protoka magnetnih struja kroz naše oči i uspostavlja se nesmetani protok magnetizma između kristalne lobanje i posmatrača. Količina energije koja ulazi u mozak se povećava; nadražuju se magnetni polovi mozga, koji se nalaze tačno iznad očiju. I sledeća stvar koja se dešava su različiti psihički i parapsihološki fenomeni i halucinacije

Ostajući na istom tragu, Tom Bearden, američki ekspert u polju psihotroničkih studija, veruje da kristalna lobanja u rukama iskusne osobe, može postati instrument lečenja. Frekvencija kristalne lobanje se može prilagođavati frekvenciji uma i tela pacijenta… čime se pojačava blagotvorna energija… čiji se uticaj može prvo uočiti na auri pacijenta. U ovom slučaju kristalna lobanja ima svrhu pojačala i prenosnika psihičke energije i zemaljskih energetskih sila.

Kada se sumiraju dosada prikupljena znanja o ovoj kristalnoj lobanji Maja ne čudi da eksperti kao Frank Dorland tvrde da je “…bukvalno nemoguće da se danas sa našim nivoom tehnologije, napravi replica nečeg takvog kao što je ova kristalna lobanja.”

Ili, kako bi jedan od kristalografičara iz laboratorije Hewlett-Packarda rekao: ”…ova stvar jednostavno ne bi trebala da postoji!”

Ali, eto, ona ipak postoji. Uprkos tome što ne možemo objasniti tehnologiju kojom je napravljena, niti možemo do kraja razlučiti ko je i kada napravio i svrhu kojoj je služila.
Jedino što (verovatno) znamo je da su se Maje služile njome. Ili neko drugi.

mr. Semir Osmanagić
Izvod iz doktorske disertacije :
CIVILIZACIJA MAJA



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP