Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61781
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6372778
Ko je na sajtu?
Imamo 81 gosta na mreži

HUDINI I HUDINIJEV KOD


12.12.2009. / Akademediasrbija
Piše : Slobodan M. Maričić

Hudini Hari  (Houdini Harry)  ili„Veliki Hudini“  je nadimak Erika Vajsa  (Erich Weissa) austrijanca jevrejskog porekla,  rodjenog 1834. u Budimpešti  preminulog 31.oktobra 1926. u Detroitu.

Hudini je stekao svetsku slavu kao madjioničar, što je ipak  nepotpun i neadekvatan opis , jer je on bio veliki mag i bavio se veoma ozbiljno istraživanjima parapsiholoških pojava, a posebno otkrivanjem najrazličitjih prevara, predstavljenih kao parapsihološki fenomeni. U njegovoj osmoj godini starosti cela familija se iz Budimpešte preselila u gradić Appleton u Wiskonsiju SAD, a potom u Njujork  gde je njegov otac Rabin Samuel (Rabbi Meyer Samuel Weiss) preuzeo vodjenje jedne jevrejske crkvene opštine. Sa 17 godina se mladi  Vajs počeo baviti nastupima kao madjioničar uzevši umetničko ime „Hari Hudini“ po uzoru na francuskog magira Žana Roberta Hudinija.

U Njujorku 1893. godine Hudini je upoznao umetnicu u varijeteu Wilheminu Beatris Rahner sa nadimkom Besi (Bess) i iste godine se oženio. Od tada Besi postaje njegov asistent u svim nastupima sve do njegove  smrti. U 1899. godini Hudini pravi veliki zaokret u karijeri i odlučuje se da nastupa samo sa demonstriranjem otključavanja najrazličitijih brava, katanaca sa lancima i drugih okova, kojima je bio uvezivan , u ekstremnim uslovima na velikoj visini okačen o uže koje gori ili u zatvorenim sudovima sa vodom i slično, što mu ubrzo donosi svetsku slavu. 




                                    
                                   
                                                            Hudini Hari i Besi


Osim neverovatnog poznavanja svih sistema brava, njegovo majstorstvo se zasnivalo i na neverovatnoj veštini i fizičko fiziološkim i akrobatskim sposobnostima. Očevici i hroničari su govorili i pisali da je Hudini mogao da obim ramenog sklopa (širinu grudi )  pokretanjem ramena unapred ili unazad umanji  za fantastičnih 50% i time toliko olabavi okove ili lance, da se bez problema iz njih izvuče. Medjutim, postoje i tvrdnje da je imao sposobnost elongacije (smanjenja ili povećanja udova) što mu je omogučivalo izvodjenje mnogobrojnih trikova. Inače 17.jula 1923. godine je iniciran u učenika slobodno-zidarske (masonske lože) „Sveta Cecilija“ (St.Cecilie Lodge) pod brojem 586 u gradu Njujorku, gde  je bio veoma aktivan.

Posle smrti svoje majke 1920. godine, za koju je bio jako vezan, danima je odlazio na njen grob i vodio duge monologe.  Od tada počinje da se veoma zanima za spiritizam i pritom je koristio svoje veliko znanje o najrazličitijim madjioničarskim trikovima, kako bi otkrivao prevarante, naročito one koji su se predstavljali kao mediji koji mogu razgovarati sa mrtvima.



                                        

U ovoj oblasti se tokom boravka u Engleskoj 1921/22 godine dosta angažovao sa novim prijateljem Ser Arturom Konan Dojlom, autorom knjiga o čuvenom detektivu Šerloku Holmsu. Veruje se da je sklonost prema spiritizmu Hudinija postala još naglašenija pošto je na jednoj seansi kod porodice Dojl, Ledi Džejn Dojl ( Lady Jean Doyle) supruga čuvenog pisca uspela da u leto 1922. godine ostvari kontakt sa duhom Hudinijeve preminule majke. Sam Dojl verovao je da Hudini ima parapsihološku sposobnost dematerijalizacije, nakon što je u svojoj kući izvršio sa Hudinijem jedan konkretan eksperiment .

 Dojl je zaključao Hudinija u jednu ciglama ozidanu podrumsku prostoriju sa gvozdenim vratima i bezbroj brava i katanaca. Dojl se šetkao pred vratima puneći lulu i taman da je povukao par dimova iz nje, kada se Hudini ubrzo pojavio pred njim van te prostorije dok su svi katanci i brave bili nedirnuti. Kako je Dojl bio neprekidno pred vratima, i sam sproveo ceo eskperiment, on je definitivno zaključio da ne postoji prirodan način za izlazak Hudinija iz te komore. Tako je docnije pisao da je Hudini izvesno savladao Kabalističko učenje o  korišćenju  tkzv. “Mediumističke energije” (Mediumistic energy) u telu koja omogućuje dematerijalizaciju i ponovnu materijalizaciju tela. Nekoliko tajnih rukopisa samog Hudinija je posle njegove smrti dobio njegov prijatelj i saradnik Josef Daninger koji je izvesno znao mnoge tajne o Hudinijevim sposobnostima ili trikovima, koji je medjutim samo maglovito potvrdio, da je Hudini  u svojoj borbi protiv navodnih medijuma - spiritista sam isprobao da stvori svaki fenomen koji mu je demonstriran i da je uspeo da nekoliko puta proizvede čak i ektoplazmatične materijalizacije.

Ovo je oblast parapsihologije o kome ima najmanje potvrda autoriteta obzirom da je fenomen veoma redak, a medijumi vrlo često umiru tokom njega. Hudini je više puta demonstrirao vrlo snažne moći  telekineze  pri čemu je odvrtao šrafove (psi-energijom)  o čemu je Daninger lično napravio fotografije. Zanimljivo je da je Hudini bio član Komiteta poznatog časopisa ;“ Scientific American“, koji je raspisao nagradu od 2500 dolara, prvoj osobi koja javno demonstrira svoje najveće paranormalne sposobnosti, ali koja nije nikada dodeljena upravo zahvaljujući Hudiniju koji je otkrivao po pravilu sve koji su se koristili trikovima.

Prilikom jednog od svojih čuvenih nastupa 22. oktobra 1926. godine u pauzi izmedju dve tačke u Montrealu amaterski bokser Gordon J. Vajthud je prišao Hudiniju na putu u garderobu  i iznenada mu zadao tri udarca u stomak , želeći da proveri Hudinijeve tačke sa  razbijanjem kamena na stomaku velikim čekićem. Iznenadjeni i nepripremljeni Hudini je na trenutak izgubio svest. Ipak je uspeo da završi poslednju tačku, ali je ubrzo dobio jake bolove, zbog kojih je sutradan hitno prebačen u bolnicu, gde je konstatovano teško zapaljenje slepog creva i povrede trbušne duplje , od čega je posle tri neuspele operacije, preminuo 31. oktobra 1926. godine, u 52-goj godini, nedelju dana posle pomenutog incidenta. Inače u nekoliko filmova o njemu pogrešno je predstavljeno da je Hudini nastradao tokom izvodjenja svoje najpoznatije numere: oslobadjanja od lanaca u staklenom bazenu punom vode.

O smrti Hudinija postoji inače sedam verzija. Ali ono što je posebno zanimljivo su brojne najave smrti Hudinija preko raznih medijuma i običnih ljudi koji su sanjali ili imali vizije bliske Hudinijeve smrti. Frederik Gajzel prijatelj Hudinija je saopštio 24. oktobra, dakle nedelju dana pre Hudinijeve smrti, da mu je toga dana u 22, 58 minuta pala sa zida i razbila se jedna uramljena fotografija Hudinija sa autogramom , koju je Gajzel lično napravio. On je taj omen (znak) smatrao najavom smrti Hudinija o čemu je napravio kovertiranu zabelešku. Medijum Mrs. Margeris Walter iz Oklahome SAD, prognozirala je smrt Hudinija  za 25. decembra 1925, a onda se uoči tog datuma korigovala za godinu dana. Konan Dojl sa kojim je Hudini u medjuvremenu zahladio odnose, vodio je beleške o sličnim proročanstvima , nakon što je sam iz kruga svojih prijatelja spiritista primio poruku : „ da je Hudini osudjen i da će uskoro umreti “.

Dve nedelje uoči Hudinijeve smrti 13.oktobra izvesni medijum  Mrs.Wud (Wood) poslala je poznatom američkom publicisti Fultonu Orsleru pismo u kome je doslovno pisalo:        „ Pre tri godine mi je duh dr. Hyslop-a rekao da je voda za Hudinija crna i da mu predstoji nesreća za vreme izvodjenja njegove numere u nekom teatru “. Sidni Drej  relativno poznat glumac iz grada Sent Luisa , inače veliki obožavalac Hudinija  je iako bolestan, nameravao sredinom oktobra 1919. godine otputovati u Detroit radi jedne pozorišne predstave. Medjutim, u groznici je imao viziju vremena i mesta Hudinijeve smrti, što ga je odvratilo od puta. On je svoju viziju pismom poslao samom Hudiniju i nekim novinama,  a isečak tog članka iz novina je nadjen u dokumentaciji samog Hudinija. Konačno i sam Hudini je imao nekoliko puta razne predosećaje nesreće koja će mu se dogoditi. O tome je posvedočio i prijatelj Daninger opisujući jedan dan početkom oktobra 1926. godine uoči poslednje turneje,  kada je Hudini iznenada došao do njega sa molbom da podju kolima od studija do njegove kuće u 113. ulici na Vestendu u Njujorku. Tamo je Hudini pokupio neke stvari, a po povratku u kola se zaplakao, rekavši da više nikada neće videti svoju kuću.To je na Daningera ostavilo snažan utisak, a Hudini ga je molio da o tome ništa ne govori Besi. I Daninger je o tome napravio zabelešku, koja je potvrdila Hudinijevo predosećanje.



                                     


Osim što je dao doprinos otkrivanju prevara u oblasti parapsiholoških fenomena , Hudini je za parapsihologiju veoma značajan, jer je tokom života sa suprugom Besi dogovorio šifriranu poruku, prozvanu vremenom „Hudinijev kod “, koji je trebao biti razmenjen u dve poruke koje su svaki za sebe napisali, a potom zatvorili i zapećatili u kovertima tako ni Hari ni Besi nisu znali šta piše u koverti drugog, ne otvarajući ih čak ni kada  neko od njih dvoje premine. Za dešifrovanje poruke po smrti jednog od njih  je obećana nagrada od 10.000 dolara, u to vreme fantastična svota novca. „Hudinijev kod“ je i danas jedna od najvećih misterija spiritizma.

Mnogi medijumi su širom sveta posle Hudinijeve smrti bezuspešno  pokušali da reše ovaj, do sada jedini takav poznati zadatak - eksperiment za koji zvanična parapsihologija drži, da ga je poznati medijum Ford ipak zaista rešio i uspostavio vezu sa preminulim Hudinijem. Dešifrovanjem poruke Ford je za parapsihologiju dokazao da je kontakt sa duhovima  preminulih moguć.  Tako je 31. oktobra 1928. godine, na godišnjicu Hudinijeve smrti i to tačno na Halovej-tradicionalni „Praznik veštica“ koji se slavi širom Amerike,  tada još uvek malo poznat kao spiritista medijum  dr. Artur Ford na jednoj seansi u Čikagu poručio publici da ima poruku za Hudinijevu suprugu od svekrve koja je glasila : „ Oprosti mi Besi„ !  Kada je saznala za ovo, Besi koja je živela u Njujorku odgovorila je da ima razloga i osnova da veruje da je poruka autentična.  Oko mesec dana kasnije, na nekoj drugoj seansi Ford je u transu saopštio da je posredstvom duha po imenu Flečer, primio jednu poruku lično od Harija Hudinija za njegovu suprugu koja glasi: "Rosabel, believe ! „Rosabel veruj „ da bi potom Ford rekao publici da u reči „believe“ postoji još jedna šifrovana poruka. Kada je Besi dobila ovu vest, pozvala je Forda u svoju kuću na sastanak. On se odazvao pozivu i pred svedocima u medijumskom transu joj je rekao, da se druga poruka sastoji od reči koje po redosledu imaju početna slova sledećih reči  : Believe (veruj), Explain (objasni), Look ( gledaj ), Imagine (zamisli), Explain (objasni), Verity (istina je), Explain (objasni) ” i potom,  rekao da je poruku primio direktno i neposredno od Hudinija. Besi je tada pred svedocima otvorila zapećačen koverat, koji je ostavio Hudini smrti pročitavši identičnu poruku,  potvrdivši da je poruka u koverti autentična – ista. Tada je Ford rekao da je u medjuvremenu primio od Hudinija još jednu  poruku, koju treba da joj sada na kraju saopšti i koja je glasila: “Rosabel, sada skini venčani prsten”! Na ovu vest  je Besi postavila pitanje da joj Ford  objasni šta znači ime Rozabel , kada je njeno ime Wilhemina Beatris ? ” Ford  je odmah odgovorio da mu je Hudini rekao, da je to naziv pesme koja je svirala u trenutku, kada su se njih dvoje (Bes i Hari) prvi put sreli na jednoj svečanosti na ostrvu Coney i da se poruka za Besi od Hudinija konačno završava rečima : “Besi veruj >> Bessi believe ! ” . Tada je Besi potvrdila pred svedocima da je to cela i autentična poruka sa postupkom, koji  je ona sa Hudinijem dogovorila da se sprovede kada umre jedno od njih dvoje .

Za navedeno neverovatno otkriće Ford je rekao da neće da primi nagradu i da Besi istu preda u dobrotvorne svrhe.

Medjutim, nešto kasnije posle ovoga susreta na nagovor Besinih prijatelja i zavidnih Fordovih kolega , podignuta je tužba za prevaru protiv Forda, iako ovaj nije primio nagradu,  sa obrazloženjem da sadržaj poruke nije bio kompletan, odnosno da sve što je Ford objavio kao “razbijanje Hudinijevog koda” jeste rezultat njegovog istraivanja Hudinijeve zaostavštine i dokumenata a ne spiritističkog kontakta sa Hudinijem. Ipak tužba je od suda odbačena zbog izjava nekoliko svedoka. Hudinijeva  biblioteka se sastojala od ogromne i reprezentativne zbirke knjiga, rukopisa i časopisa o magiji, okultizmu i parapsihološkim fenomenima na više jezika, koju je Hudini zaveštao državi. Iako Hudinijeva supruga Besi  u javnosti nije nikada komentarisala pomenutu poruku i njenu autentičnost , na nagovor prijatelja je nastavila sve do 1936. godine sa pokušajima da stupi u kontakt i razgovara preko nekog medijuma sa suprugom, ali bez uspeha. 

Deset godina po njegovoj smrti, opet  31. oktobra 1938. na „Noć veštica“ , dan kada je preminuo, njegova supruga je pozvala sve najpoznatije američke i svetske parapsihologe, magire, medijume, prijatelje i rodjake na poslednju seansu , kako bi svi zajedno pokušali uspostaviti vezu sa Hudinijem. Skup je održan u Holivudu na terasi hotela „Knickerbrocker“ sa direktnim radio prenosom. Na skupu od dve stotine osoba, moderator i voditelj je bio tada poznati šoumen Edi Hajliger (u prevodu svetac), takodje poznat kao magir, koji je inače i predložio ovakav  „oproštaj“ sa Hudinijem, pokušavajući kako kažu savremenici  da se intimno  približi Besi.

Skup je prenosio tada u SAD najpoznatiji „ Radio  Holivud“ , a preko ovoga čitava mreža lokalnih radio - stanica širom Amerike sa molbom, da svi spiritisti i oni koji imaju paranormalne sposobnosti pomognu, da se „otvori put do sveta duhova“  i uspostavi veza sa Hudinijem. Procenjuje se da je taj radio program prenosilo preko 300 radio stanica, sa oko deset miliona slušalaca, što je u to vreme bio najmasovniji  radio prenos na svetu nekog dogadjaja , posle rekordnog prenosa otvaranja Olimpijade u  Berlinu 1936. godine. Za skup je pripremljen čitav spiritistički ritual koji je vodio Hajliger : Qiu-ja bord - table za razgovor sa duhovima, razna tehnička pomagala, kristalne kugle, spiritualne trube za prizivanje duhova, zvona i zvončići i emitovana muzika koju je Hudini voleo, uz molitve, magijske formule i pozive da se Hudinijev duh oglasi na bilo koji način.

Dva sata pošto je već odavno prošla ponoć, Hajliger je dao mikrofon Besi koja je rekla: „ Prošlo je deset godina mojih pokušaja da razgovaram sa Harijem. Ja više ne verujem, da će se on javiti, ni meni niti bilo kome !   Sada je zaista gotovo. Hvala vam svima,  Laku noć Hari ! „  U tom trenutku prolomio se bukvalno grom iz vedra neba, počeo je duvati olujni vetar i padati jaka kiša, ali isključivo na hotel i terasu na poslednjem desetom spratu  „Knickerbrocker-a “. Sve to je pratilo  hiljade svedoka – ljudi okupljenih ispred i oko hotela, koji su slušali prenos dogadjaja, preko razglasa.

Dogadjaj je snimljen na filmu, emitovan direktno  preko radija i zabeleženo na mnogim fotografijama. Svi mediji su sutradan i danima potom izveštavali  o ovom dogadjaju i potvrdili (ne)prirodni fenomen, da se nevreme dogodilo isključivo u krugu od nekoliko stotina metara, oko mesta gde se nalazio hotel uz zaključak : ,,da se Hudini ili neko u njegovo ime, ipak, na ovaj način ubedljivo oglasio ,, Nakon ovoga Besi Hudini se potpuno povukla iz javnosti. Što se tiče Artura Forda, najugledniji spiritisti i istraživači parapsiholoških fenomena smatraju da je on uspešno uspostavio kontakt sa Hudinijem rešivši neverovatno tešku šifru za kontakt, što je bilo moguće jedino direktnom komunikacijom „po fazama“, kako je to Hudini zamislio, da bi se izbegle prevare.

Posle II. Svetskog rata Ford je od strane poznatog magira dr Hjuarda Turstona ( Howard Thurston) bio „prozvan“ na javnu debatu i ispit njegovih paranormalnih sposobnosti u Karnedži Holu u Londonu, povodom tradicionalnog skupa posvećenog Hudiniju. Pred najuglednijim zvanicama Turston je napao Forda optužbama da je prevarant, da je do otkrića „Koda“ došao „nedozvoljenim“ sredstvima, špekulacijama i sl. Medjutim, Ford je veoma upečatljivo odbio sve optužbe i prisutnima odgovorao na sva pitanja , a potom je demonstrirao nekoliko parapsiholoških fenomena : transcedetalno automatsko pisanje, govor na deset zaboravljenih jezika, prenosio poruke nekolicini priutnih od njihovih preminulih rodjaka i sl., na šta Turston niti bilo ko od prisutnih nije mogao da da bilo kakve kontra argumente, objašnjenja niti negira ono što je svojim očima videlo preko stotinu eminentnih naučnih radnika, javnih ličnosti, novinara i drugih zvanica.

To je donelo Fordu drugu veliku satisfakciju i priznanje za njegov rad. Iako je docnije Ford ponovo napadan pod uticajem Turstona od strane bulevarske štampe i konkurenata, za oficijelnu nauku on je ostao psiho-medicinski fenomen, a za  parapsihologiju sinonim najpoznatijih spiritualnih dostignuća. U svoj uspeh rešavanja  Hudinijevog koda Ford je lično do smrti 1974. godine bio duboko ubedjen. Pred smrt i Besi Hudini se konačno izjasnila, da je Ford ipak otkrio tajnu poruku izmedju preminulog Hudinija i nje i da će se zajedno sa Hudinijem ona javiti Fordu, posle smrti.

/Iz knjige Slobodana M. Maričića  : Najveće Misterije /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP