Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 65123
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6402366
Ko je na sajtu?
Imamo 47 gosta na mreži

VEŠTINA GOVORA


14.12.2009. / Akademediasrbija
Piše : Slobodan Maričić

Kako zavesti publiku  ili tajne dobrog besedništva ?

Bez obzira da li se radi o običnoj razmeni mišljenja, reklami, propagandi, agitaciji ili nekom drugom obliku interpersonalnih odnosa, glavno sredstvo medjusobnog komuniciranja je govor. Svako od nas se sigurno bar jednom u životu  nadje u prilici da pred odredjenim, većim ili manjim skupom, prijatelja ili poslovnih kolega,  mora izreći nekoliko rečenica ili održati neki govor.

Pojedini ljudi medjutim, nisu sposobni da govorom, naročito pred brojnom publikom izraze ono, što inače savršeno znaju da napišu, nacrtaju ili tehničkim jezikom objasne. Tako najveći broj govornika, priprema tekstove koje čitaju, a to je baš ono što najviše smeta publici  koja voli govornike „ iz glave“ . Medjutim, štampani tekst se može iznova listati, da bi ponovo pročitali ono što vam nije odmah bilo jasno, i analizirati šta je govornik sve izrekao, dok se govor čuje samo jednom. Zato se kaže za govor, da izgovoreni „ulazi u uši“ , a „štampan u oči“.

Priprema za uspešan govor ?
Pre nego (se) počnete pripremati (za) neki govor, morate odrediti cilj govora,  što ustvari nije ništa drugo, već  onaj zaključak i efekat, koji vi želite da slušaoci izvedu na kraju vašeg obraćanja. Bez obzira da li se radi o većem ili manjem broju slušalaca, da li je to stručni sastanak, grupa prijatelja na nekoj proslavi, govor na priredbi vašeg sportskog kluba ili politička propaganda, uvek  morate odrediti krajnji cilj govora. Nijedan govor nije nikada samo prosta informacija ili saopštenje za slušaoce. Govor je povratan proces, poseban doživljaj i odnos izmedju vas i slušalaca, jer dobar govor izaziva reakcije, pa čak i glasne emocije slušalaca.

Početak govora je najteži,  a završetak najvažniji trenutak. Početak  je kao štimovanje instrumenata pred koncert ; publika je nestrpljiva, a izvodjači nervozni. Zato dobri govornici na samom početku govora, umesto na svoje prve reči, pažnju publike skreću na svoje pokrete: nameštanjem mikrofona, širokim pogledom po publici, lakim klimanjem glave zamišljenim pozdravima iz publike  i slično. Time se govornici opuštaju, a interesovanje publike dižu na najviši nivo. Neka istraživanja kažu, da je govorniku na raspolaganju samo deset sekundi da uspostavi dobar kontakt sa publikom. Zato je za  početak dobro isprobani i najbolji je metod  tzv. “udvaranja publici”, na primer:

„Radujem se što ponovo vidim prijatelje, sa kojima sam do sada ..... gledajući u bilo kojeg slušaoca, koji će biti time polaskan iako vas mozda nikada ranije nije video ni čuo.
Ili  :
„ Uvažene kolege, koliko smo puta do sada zajedno rešavali ...........“
„ Dragi prijatelji, zahvaljujući baš vama, danas sam u stanju da ............  „
„ Vidim vas i danas ovde, moju vernu publiku, čija mi je podrška uvek bila .... „

Govor mora da ima svoj tempo, od koga se neće zadihati govornik, ali ni slušaoci. To je brzina, kao korak od koga se čuje eho; dakle reči koje odzvanjaju u ušima slušalaca. Kada gledate kroz prozor voza u pokretu, vi zapažate samo veće objekte, dok se manji zbog brzine kretanja voza ne vide. Tako je i kod govora, pa slušaocima u sećanju ostaju  samo jake reči, one koje ih ispunjavaju emocijama,  odobravanjem ili usmerenim negodovanjem.
Takve reči se medjutim, ne upotrebljavaju odmah na početku govora, već pri njegovom kraju, da bi slušaoci  docnije razmišljali o njima. Rafinirani govornici znaju kako da uspostave neophodni most sa slušaocima naročito onima, koji govornika slušaju prvi put. Taj most je ustvari veza i kontakt, preko koga se kod slušalaca izaziva vidljiva reakcija, podrška, aplauz i glasno odboravanje; uzvici čak i pretnje zamišljenom protivniku, skandiranje, smeh ne retko i suze. To se čini korišćenjem humora,  verbalnim pretnjama, molbom, očinskim savetima, glasnim pitanjima publici, asocijacijama, pri čemu je naravno važna  pravilna gestikulacija. 

Citati su “so i biber” svakog govora. Oni pomažu da govor bude zanimljiviji, duhovitiji, da ima ton i nivo. Citati su veoma korisni, jer “zakivaju” navode i tvrdnje iz govora, a citati obično misli velikih i poznatih ljudi, na koje se u govoru pozivate ili koje citirate, nikada se od slušalaca ne osporavaju. Svaki dobar govornik koristi svesno , tri vrste reči koje su osnovna konstrukcija svakog govora. To su:
- Temelji govora , su reči koje nose govor, glavne teze vašeg izlaganja, koje se u svakom govoru, ponove  čak nekoliko  puta, da bi ih slušaoci dobro zapamtili.
- Otvarači vrata,  su reči koje uspostavljaju blizak kontakt govornika sa publikom i u odredjenom trenutku naročito približavaju govornika slušaocima, najčešće tzv.“udvaranje publici“.
- Prozori za pogled unazad, su reči ili izrazi, koje govornik koristi, da bi napravio rezime izgovorenog – kratki zaključci do tada rečenog i podsetio publiku na neke detalje iz govora koje želi posebno istaknuti.

Kraj svakog govora je jednako važan kao i početak,  jer poslednje reči svakog dobrog govora odzvanjaju slušaocima u ušima, dok se vraćaju kući. Niko od slušalaca ne želi da veruje, da se bilo koja eventualna kritika iz govora, odnosi možda i na njega. Zato se govori uglavnom završavaju frazama i citatima, a iskusni govornici na kraju govora ponovo podsećaju slušaoce na “poseban odnos koji govornik ima prema njima“, i to rečima sa početka govora u tonu “udvaranja” publici:

Na kraju ću vam reći , dragi moji prijatelji da ...............
I najzad, vi koji ste ovde svedoci ste i najbolje znate ............
Siguran sam da ste sada, drage moje kolege više nego ikad  ......

Jedna poslovica  kaže da:
" Nijedan govor nije loš , samo ako je dovoljno - kratak"  !

Dakle svaki govor mora da ima dobar početak i kraj, a oboje treba da budu što bliže jedan drugom. I da podsetimo, da je svaki govor bez zaključka, kao slika u pesku, jer čim naidje prvi talas ona nestane. Zato govor završite sa jednom od sledećih poruka:
Sa :
- željom da se ponovo vidite (sa publikom-slušaocima), da bi  zajedno......
- nadom da će oni (slušaoci) koji su najodaniji ideji, temi, partiji itd. učiniti sve da ........
- obećanjem da će oni ubuduće sigurno jos više ........
- citatom koji kaže, da je  sada na njima slušaocima da povedu ostale da ...............
- porukom koja mobiliše slušaoce i  govornika na nekom zajedničkom zadatku koji .....

I da važnost pravilno odmerene dužine govora ili vašeg obraćanja javnosti, naglasimo još jednom, završićemo anegdotom:

„ Govornik na jednom skupu očigledno je precenio važnost teme i pogrešno odmerio dužinu svog izlaganja. Tako su malo po malo, meškoljeći se , a zatim negodujući iz sale izlazili jedan za drugim slušaoci, sve dok sala nije ostala potpuno prazna. Samo je jedan čovek  sedeo mirno u prvom redu, celo vreme pažljivo i bez primedbi slušajući govornika do samog kraja. Na kraju svog izlaganja , govornik skupljajući svoje papire, pridje mu i upita ga : „ Da li  se vama moj govor svideo ili možda čekate da zaključate salu ?  Ovaj mu odgovori: „ Ni jedno ni drugo, ja sam naime -  sledeći govornik.



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP