Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74787
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6448145
Ko je na sajtu?
Imamo 68 gosta na mreži

SRBIJA U TREĆOJ LIGI PO EKONOMSKOJ KONKURENTNOSTI


Ako država pod hitno ne napravi strategiju povećanja konkurentnosti, doći će do teških ekonomskih i socijalnih posledica, upozorava profesor Mlađen Kovačević


Srbija je sa začelja druge lige pala u treći rang takmičenja i sada se nalazi pri vrhu tabele. Ovako, sportskim jezikom, profesor Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka, ocenjuje najnoviju rang-listu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma iz Ženeve, na kojoj je naša država zauzela tek 93. od ukupno 133 mesta.

Podsećanja radi, Srbija je u prethodnoj analizi ove institucije, pre godinu dana, bila na 85. poziciji, a razloga za pad od osam mesta ima na pretek.

Stručnjaci tako upozoravaju da glavne uzročnike pogoršanja položaja konkurentnosti naže zemlje treba tražiti, pre svega, u izuzetno neefikasnom državnom aparatu, visokoj inflaciji, nedovoljnom korišćenju savremenih tehnologija i sve manjem prilivu direktnih stranih investicija.

Veoma je obeshrabrujuća činjenica da se ispred Srbije, na listi Svetskog ekonomskog foruma, nalaze zemlje poput Turske, Crne Gore, Vijetnama, Gvatemale, Makedonije i Kolumbije – naglašava profesor Kovačević i dodaje da od evropskih zemalja lošiju poziciju od nas zauzimaju samo Bosna i Hercegovina i Albanija.

Da bi ovakav loš plasman Srbija popravila, država bi, prema mišljenju Kovačevića, morala da oformi vrhunski tim stručnjaka iz više naučnih oblasti, koji bi napravili jasnu strategiju povećanja konkurentnosti srpske privrede.

Ako do toga ne dođe u što skorije vreme, Srbija će verovatno nastaviti da pada na rang-listi konkurentnosti privrede, što će imati teške ekonomske i socijalne posledice – upozorava Kovačević.

On ističe i da bi država trebalo da se zamisli nad podatkom da se, kada je reč o upotrebi savremene tehnologije u preduzećima, Srbija našla na 125. mestu. To je, kaže, posledica sve težeg stanja u naučnoistraživačkoj delatnosti, ali i sve skromnijeg uvoza tehnologija.

Srbija je vrlo nisko rangirana i po razvijenosti ukupne infrastrukture – tek je na 122. mestu, a po kvalitetu puteva na 117. mestu, što je posledica nedovoljnog ulaganja u ovaj sektor – ističe Kovačević.

Ipak, nije sve baš tako crno. Kada je reč o kvalitetu zdravstva i obrazovanja, Srbija je zauzela 46. mesto, a posebno je istaknuta uloga obrazovanja u oblasti matematike i naučnoistraživačkog rada.

Kovačević, međutim, naglašava da je, na osnovu ocene obrazovanja zaposlenog osoblja, Srbija na samom začelju liste – tek na 120. mestu.

Ništa bolje ne stojimo ni kada je reč o štednji. Analiza Svetskog ekonomskog foruma smestila nas je na 125. mesto na listi nacionalne stope štednje. Drugim rečima, samo osam zemalja ima manju sklonost čuvanju novca u bankama – naglašava naš sagovornik i ističe da kada nema štednje nema ni dovoljno domaćih investicija, a bez intenzivnog ulaganja nema rasta konkurentnosti privrede.

Tako, prema njegovoj oceni, Srbija postaje „narkomanski zavisna” od dotoka stranog kapitala i na taj način gubi suverenitet u vođenju ekonomske politike.

Zanimljivo je to što od četiri zemlje u tranziciji, koje su zauzele najpovoljnija mesta na ovoj listi, tri nisu prihvatile model tranzicije koje nameću međunarodne finansijske institucije, pre svih Međunarodni monetarni fond. Naravno, nisu oni najveći krivci za slab položaj srpske konkurentnosti, već bi odgovornost, pre svega, trebalo tražiti u pogrešnoj politici kako prethodnih, tako i sadašnje vlade, ali i Narodne banke Srbije – zaključuje Kovačević.

PO USLOVIMA ZA POSLOVANJE 88. U SVETU
Vašington

Srbija je u godišnjem izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja svrstana na 88. mesto od ukupno 183 rangirane zemlje, a 29. u grupi zemalja istočne Evrope i centralne Azije.

U izveštaju „Duing biznis 2010.” koji je preksinoć objavljen na sajtu SB navodi se da je Srbija na prvom mestu prema važećim uslovima za dobijanje kredita u regionu.

Prema ostalim parametrima koji su primenjivani u analizi SB – uslovi za osnivanja firmi, dobijanje građevinskih dozvola, zapošljavanje radnika, registrovanje vlasništva, plaćanje poreza, zatvaranje preduzeća, zaštita investitora i realizacija ugovora – Srbija je među zemljama regiona između 13. i 23. mesta.

Hrvatska je u regionu istočne Evrope, prema uslovima za vođenje biznisa koji su korišćeni u analizi SB, na 21. mestu, dok je na globalnoj listi 106. Zanimljivo je da je od ostalih republika bivše Jugoslavije Makedonija zauzela peto mesto u regionu i 32. u svetu, Slovenija je 11. u regionu, a 53. u svetu, Crna Gora 15. u regiji i 71. u svetu. Bosna i Hercegovina prema kriterijumima za vođenje biznisa koje u svojoj analizi primenjuje SB na regionalnoj listi je 23. a 116. u svetu.

Među zemljama koje su u najnovijem izveštaju SB dobile epitet „najreformskijih” su Liberija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Tadžikistan i Moldavija, Ruanda, Egipat, Kirgizija, Makedonija i Belorusija.

Za Egipat i Kolumbiju se navodi da su bile na spisku zemalja vodećih reformatora u četiri od poslednjih sedam godina.

U regionu istočne Evrope Gruzija je na liderskom položaju prema navedenim kriterijumima SB za vođenje biznisa, dok su pribaltičke republike – Estonija, Litvanija i Letonija – na drugom, trećem i četvrtom mestu. Poslednja tri mesta na toj listi zauzimaju Ukrajina, Uzbekistan i Tadžikistan.

Na istoj listi Rusija zauzima tek 24. mesto, a na globalnoj 120.

Razvijene zemlje – članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj obuhvataju region sa najpovoljnijim propisima za poslovanje, jer imaju prosečan rang od 30, dok su po tom kriterijumu na drugom mestu zemlje istočne Evrope i srednje Azije sa prosekom od 71.

/Tanjug/



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP