Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99211
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606232
Ko je na sajtu?
Imamo 43 gosta na mreži

PROKLETSTVO NARODNE SKUPŠTINE


19.02.2010./ Akademediasrbija
M. Milanović

Nedavno je završena rekonstrukcija Doma Narodne skupštine Srbije i velike sale, gde se danas održavaju plenarne sednice. Velelepnom zdanju vraćen je autentičan izgled iz 1936. godine. Selidbom poslanika u Dom Narodne skupštine započelo je novo poglavlje u srpskom parlamentarizmu.

Razlika između Doma Narodne skupštine i zgrade u Ulici kralja Milana, gde su poslanici zasedali proteklih decenija je ogromna. Osim što se zdanje na Trgu Nikole Pašića svojom arhitekturom može meriti sa velelepnim evropskim parlamentima, komocija poslanika je daleko veća. U velikoj sali ima ukupno 463 mesta, sa dva polukružna nivoa, za razliku od zgrade u Kralja Milana, gde postoji tačno 250 poslaničkih stolica. U galeriji Doma Narodne skupštine, gde su smešteni mediji i predstavnici javnosti, ima oko stotinu stolica, dok u staroj zgradi ima svega dvadesetak. Poslanici imaju na raspolaganju i malu salu koja će se koristiti za konferencije, edukativne seminare i susrete sa građanima, biblioteku (sa 60.000 knjiga – tu se čuva prvi srpski ustav, Sretenjski ustav, Sloveno-srbski magazin, Rukopletene beleške – Venecija, iz 1768. godine, beleške sa važnih sednica i drugo), kao i centralni hol, predviđen za koktele, prijeme i izložbe.

Ignorisana opomena

Gradnja Doma Narodne skupštine započela je 27. avgusta 1907. godine, kada je kralj Petar I Karađorđević na ovom mestu položio kamen temeljac, udarivši pri tom tri puta srebrnim čekićem po njemu. Uradio je to u čast svoga sina Đorđa, koji je tada napunio 20 godina. Na pergamentu, koji je kralj položio ispod kamena temeljca, našla su se imena arhitekte Jovana Ilkića, prema čijem projektu je gradnja započeta, kao i Mitropolita Dimitrija i samog kralja.

Ova svečana ceremonija jedino je u Ilkićevo srce unela zebnju, jer se započelo nešto što se neće dobro završiti po njegovom, a i mišljenju ondašnje čuvene beogradske gatare Spasenije Cane Jovanović koja je javno govorila da je kralj Petar I. „grdno sogrešenije načinio“ prilikom izbora mesta, gde će se Dom graditi. Šaljivu crticu o Caninoj „buni“, donela je skoro celokupna ondašnja štampa (u Beogradu je tada izlazilo dvadesetak dnevnih listova, sa ukupnim tiražem većim od 80.000 primeraka), među njima i Politika, u broju od 30. avgusta iste godine.

Spasenija Jovanović (1848-1926) živela je u svojoj prizemljuši na Dorćolu (u današnjoj Jevrejskoj ulici) i još u devojačkom dobu proslavila se kao „prozorljiva“ osoba – spasila je, jedne zime, neke ljude sigurne smrti, odvrativši ih od vožnje skelom po ustalasanom Dunavu. Neki je nisu poslušali, skela se prevrnula i smrt je u talasima našlo osmoro ljudi. Docnije je živela od gatanja i proricanja sudbine, postavši miljenica čaršije. Kod nje su po savete dolazili mnogi, čak i iz „beloga sveta“, a među njima je bilo i političara, zapitanih oko svoje, ali i sudbine stranke kojoj su pripadali.

Crno proročanstvo

Kod Cane je dolazio i arhitekta Ilkić, bečki đak, i evo šta mu je ona rekla (što je na osnovu Ilkićevih beleški objavljeno u beogradskom Vremenu iz 1937): „Ne se dobro da se svrši, zidate na ’zavezano mesto’ ; reci kralju da se mane ćoravog posla!“ Gatara je, pri tome, sigurno mislila na rimsko groblje, čiji je deo iskopan prilikom pripreme za izlivanje temelja, mada pisac , Sreten Jančić, misli ’da se radi o samoj lokaciji blizu Trga Nikole Pašića, koja je puna simboličkog naboja. Nedaleko je bila takozvana „Batali džamija“ (turs..bataliti - odustati). Na mestu gde je sada početak Bulevara kralja Aleksandra, bio je i početak Carigradskog druma, a u blizini je pročitan i sultanov hatišerif iz 1838. godine o davanju statusa kneževine Srbiji.

Međutim, ono što je Ilkića najviše zabrinulo bila je Canina tvrdnja da ni on, ni Kralj, ni mitropolit Dimitrije - neće dočekati da vide dovršeno zdanje. Gatara je zlokobno dodala: “Zidate u Srbiju, no, Srbljima neće služi' za vek!“ Svečani čin polaganja temelja kralj Petar I. obavio je u čast svoga najstarijeg sina Đorđa, što je gatara, po Ilkićevom zapisu, ovako prokomentarisala: “On neće videti krunu na glavi, a onaj ko dođe nakon Petra, neće da dočeka' kraj na zidanije“.

Ovo je Jovana Ilkića toliko zapanjilo da je molio kralja usrdno, nekoliko dana, ne bi li odustao od svog nauma i potražio drugu lokaciju za Dom Narodne skupštine. Ilkićevo snebivanje i gatarina crna proročanstva zabavljala su ceo ondašnji Beograd, pa se može reći da je Cana bila jedna od prvih pravih medijskih zvezda. Međutim, kralj Petar I. nije bio sujeveran i ovo je odbacio kao „bapsku priču“, temeljac je postavljen i krenulo je zidanje.

Kao Sakadar na Bojani

Skoro 30 godina trajala je gradnja, jer se zidalo u turbulentnom istorijskom vremenu, koje su obeležila tri rata – dva balkanska i Prvi svetski rat. Ovi ratovi i krize koje su ih pratile iscrpljivali su ionako mladu, tehnološki i ekonomski zaostalu državu Srbiju. Kralj Petar I, mitropolit Dimitrije i arhitekta Jovan Ilkić su umrli odmah po okončanju I. Svetskog rata. Tako se ispunilo Canino proročanstvo da oni neće doživeti završetak Doma narodne Skupštine, kao i proročanstvo da Princ Đorđe neće naslediti svoga oca. U ratnom vihoru i zbog drugih razloga Djordje se odrekao prestolonasledstva i Petar I. je odlučio da kruna pripadne njegovom bratu Aleksandru.

Stvaranjem Kraljevine SHS, a potom i Jugoslavije, na Aleksandra I. Karađorđevića izvršen je pritisak da nastavi sa gradnjom skupštine. Međutim, on je odlagao ponovni početak izvođenja radova. On je inače bio sujeveran i pamtio je Canino proročanstvo da ko zameni Petra takodje neće dočekati kraj gradnje.

Aleksandar je u kuloarima i novinama zbog ovoga izvrgnut podsmehu, no, istrajavao je u svojoj odluci, sve do 1934. godine, kada je gradnja krenula nakon što kralj Petar I. odavno više nije bio među živima. Ali da bi je dodatno usporio, Aleksandar I. je prethodno dao da se postojeći Ilkićev projekat delimično izmeni i za to je angažovan ruski arhitekta Nikola Krasnov, emigrant iz Sovjetskog saveza. Kralj je ubijen u Marselju 9. oktobra 1934. i proročanstvo Cane Jovanović ostvarilo se u potpunosti, a rad na Domu Narodne skupštine kreće punom parom. Krasnov završava radove za manje od dve godine! Zgrada je osveštana 18. oktobra 1936. godine, a otvorena je za rad samo dan kasnije, kada su se u nju uselili predstavnici narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije.

Parlament šest država - Srbija sedma

Smatra se da se najznačajniji događaj u istoriji ove zgrade zbio 29. novembra 1945. kada je, na inicijativu upravo srpskih poslanika, ukinuta monarhija i proglašena republika. Vratimo se Caninom proročanstvu koje je glasilo „da se Dom zida u Srbiji, a da Srbiji služiti neće za vek“. Eto, nakon tačno 102 godine, ovo zdanje je konačno postalo Dom narodne skupštine Srbije. Zvuči neverovatno, ali kroz ovu zgradu je prošlo poslanstvo šest država, dok zdanje konačno nije postalo srpsko : Kraljevina Jugoslavija, DFNR Jugoslavija, FNR Jugoslavija, SFR Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, Državna zajednica Srbije i Crne Gore i konačno republika Srbija.

Slučaj ove građevine i proročanstva vezanog za nju spada, po Arturu Klarku, u tzv. fenomene za koje se ne može naći racionalno objašnjenje. Ostaje da se pitamo šta bi se desilo, da je kralj Petar I. poslušao svog arhitektu Ilkića .....



           
                                           Prvobitni izgled Skupštine sa ogradom




           
                                                      Zgrada Skupština bez ograde



            
                                                           Današnji izgled Skupštine





Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP