Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99213
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606246
Ko je na sajtu?
Imamo 53 gosta na mreži

ŠTA JE SMISAO NAŠEG ŽIVOTA?


27.02.2011. / Akademediasrbija
priredio za štampu : Slobodan Maričić

Teorija evolucije dala nam je odgovor na jedno od najdubjlih i najfundamentalnijih pitanja koja je ljudska rasa ikada postavila, pitanja koje je zaokupljalo najsvetlije umove od kada postoje u svemiru: Zašto smo ovde?

Odgovor na ovo pitanje dao je Čarls Darvin, i on se može svesti na svega 4 reči:

Zato što smo evoluirali ?

Mnogima se ovaj odgovor neće svideti; svega 4 reči daju rešenje zagonetke koja zaokuplja čovečanstvo od njegovog postanka? Čak su i osobe koje veruju u teoriju evolucije sklone da na ovaj odgovor reaguju sa blagom dozom skepticizma. Da li ovako jednostavan odgovor zaista može biti razlog našeg postojanja?

Sasvim sigurno, ovo može biti odgovor, tačnije, jedna interpretacija mogućeg odgovora, ali većini taj odgovor nije prva ideja koja im pada na pamet kada reše da se pozabave ovim pitanjem. Prava suština odgovora možda se može bolje shvatiti ako promenimo samo pitanje:

Koja je naša svrha ?

Darvin će nam reći, evolucija, konstantan proces promene, uglavnom na bolje, ali odgovor na ovo pitanje imaju i pojedine religije koje su vekovima pokušavale da nam daju adekvatnu svrhu:

Religiozni odgovori :

Veliki broj odgovora koji se tiču svrhe našeg postojanja dolazio je od strane verskih poglavara. Zapadne religije pokušale su da daju svoj odgovor:

- Kako bi služili i potčinili se Bogu

- Kako bi ispunili svrhu zbog koje nas je Bog stvorio

- Kako bi sebi obezbedili mesto u Raju (izbegli Pakao)

- Kako bi se brinuli o planeti Zemlji

- Kako bi pridobili sve ostale za našu religiju

S druge strane, religije Istoka imale su malo drugačiji pristup celoj temi:

(reč „Islam“ znači potčinjenost)

- Kako bi se uzdigli i izašli iz kruga reinkarnacije

- Kako bi postigli prosvetljenje koje vodi ka konačnoj istini

- Kako bi stvorili kolektivnu svest koja za cilj ima spajanje celokupnog čovečanstva

Sekularni odgovori

Kako je vremenom religija gubila svoj raniji sveopšti uticaj i značaj, među ljudima su se pojavila i brojna druga tumačenja koja svoju inspiraciju nisu tražila u veri i koja su odgovor davala u mnogo zanimljivijim formama:

- Kurt Vonnegut: „Ovde smo kako bismo jedni drugima pokušali da pomognemo da prođemo kroz sve ovo, ma šta god to bilo“

- Ralph Waldo Emerson: „Svrha života nije samo naša sreća. Svrha leži u korisnosti, časti, saosećanju, u razlici između toga, da li smo živeli i da li smo živeli dobro“

- Nelson Henderson: „Prava svrha života leži u sađenju drveća ispod čijih senki se nećemo izležavati“

- H. L. Mencken: „Na ovaj svet dolazite bez ičeg, njegova svrha jeste da od ničega napravite nešto“

- Monty Python: „Naša svrha postojanja zaista nije ništa posebno. Pokušajte da budete ljubazni prema ljudima, izbegavajte masnu hranu, s vremena na vreme pročitajte neku dobru knjigu, šetajte se i gledajte da sve svoje vreme provedete u miru i harmoniji sa ljudima svih vera i nacionalnosti“

Evolucija i smisao života

Darvinova teorija evolucije implicira da smisao života čine preživljavanje i reprodukcija ili širenje naših gena budućim pokoljenjima, kako bi naredne generacije bilo još otpornije i uspešnije u preživljavanju i reprodukciji. Međutim, ona nam govori odakle smo došli, ali ne i šta nam je činiti kada stignemo. Šta ona zapravo pokušava da nam otkrije?

Tradicionalne teorije koje se tiču ljudskog „dizajna“ podrazumevale su takozvano teološko objašnjenje. Ono se nalazi između naše trenutne svrhe i njenih posledica. Na primer: možemo reći da žirafa ima dugačak vrat kako bi mogla da se hrani lišćem, koje se nalazi u krošnji drveća. Sa Darvinovog stanovišta ovo bi bio potpuno pogrešan odgovor; ovo zapravo nije samo pogrešan odgovor, već je pogrešna vrsta odgovora na postavljeno pitanje.

Žirafa nema dugačak vrat kako bi ispunila ovaj cilj ili bilo koji drugi mogući cilj u budućnosti. Ona ima dugačak vrat, jer su žirafe sa dugim vratovima u prošlosti imale veće šanse da prežive i stvore potomstvo za razliku od onih sa kraćim vratom, pa su tako na svoje potomke prenosile i svoje gene, koji su bili odgovorni za dužinu vratova.

Ovo je jedna od ključnih stvari u vezi sa Darvinovom teorijom; ne postoji nikakvo teološko objašnjenje za dugačke vratove, već samo istorijsko. Ono se ne bavi budućnošću dužine žirafinih vratova, već okolnostima iz prošlosti koje su dovele do toga da žirafe imaju dugačke vratove.

Sumoran zaključak

Većini se ovakva konstatacije može činiti kao krajnje sumoran odgovor, posebno onima koji su odrasli verujući da smo ovde sa razlogom koji će nam se vremenom otkriti. Međutim, postoji jedna velika razlika između ideje da život nema konkretnog smisla - što predstavlja apstraktan filozofski zaključak - i osećaja da naš lični život nema smisla.

Većina ljudi je u stanju da srećno živi svoj život, iako su svesni toga da on i nema baš neki veliki značaj, kada se naviknu na tu ideju. Mnogi ovu činjenicu prihvataju kao šalu – kosmički vic.

Ovo je tema koja je egzistencijalne filozofe morila vekovima i skoro svi su došli do istog zaključka: život je besmislen. Ali isto tako, svi oni uspeli su da pronađu i „sitna slova“ koja nam mogu uliti nadu: iako nemamo neku unapred predodređenu svrhu ili ulogu koja nam je nametnuta, to nam ostavlja dovoljno prostora da sami određujemo smisao života i našu svrhu – kao jedinka i kao deo čovečanstva.


/autor anonimys : dostavljeno mejlom /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP