Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99665
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6610006
Ko je na sajtu?
Imamo 45 gosta na mreži

БИТИ У САЊАЊУ - УВОД У ТОТЕЛЧКО ЧАРОБЊАШТВО


01.03.2011. /Akademediasrbija
/превео на српски и приредио :Слободан Маричић

Интервју Флоринде Донер са новинаром Брајан О 'Коеном за магазин "Магикал Бленд", 1992. године.

Једног касног поподнева у кафеу у Тусону, жена са чудном периком седа и наручује хамбургер и са намером да понизи кувара који је одбио да послужи њеног индијанског пријатеља, она спретно ставља велику, мртву стеницу у свој оброк и са гађењем вришти. Кувар узима храну и пажљиво посматра жену. "Или је ова стеница пала са плафона", каже он, гледајући у њу, "или је пала с њене перике." Пре него што је жена стигла одговорити, понуђен јој је било који оброк уз извињење куће, и она је скромно прихватила шницлу и кувани кромпир. Али када је стигла до салате, приметила је у њој повеликог паука. Погледавши навише видела је кувара како јој маше, са блиставим осмехом на лицу.

Сличне сцене се често дешавају у друштву где се многе културе боре за прихватање и контролу. Али даљим испитивањем долазимо до тога да та епизода није баш тако једноставна како изгледа. То је уводно поглавље у свет који ми, под нормалним околностима не примећујемо, паралелни свет насељен брумојо и бруји-чаробњацима, потомцима Индијанаца из долине Оахаке пре шпанског освајања. Видите, куварево име је било Јое Кортез, познат још као Карлос Кастанеда. Женин пријатељ био је нагуал дон Хуан Матус. Жена је била Флоринда.

Ето то је био улазак Флоринде Донер у тај свет, свет који смо ми профилтирали и избацили из наше перцепције, из нашег света окорелог у друштвеним нормама и слагањима је предмет њене треће књиге, "Бити-у-сањању". У њој прича о томе како је дошло, од групе људи, до нарушавања свих њених претпоставки о простору, времену, стварности и феминизму који функционишу у стању свести, која се налази негде између јаве и сна. Увучена у тај свет, захваљујући енергији дон Хуана, Кастанеде и женских чланова групе, Флоринда је искусила чисто, мада збуњујуће виђење људских могућности и енергије. Њена искуства, ипак, нису без непријатности, зато што она мора поново да потврди своја текућа знања и веровања у свету који су само ретки способни да виде.

Добио сам шансу да разговарам са Флориндом о њеној двадесет и вишегодишњој вези са дон Хуаном и Кастанедом, и било је лако видети предности способности да се свет перципира на начин који ми обично превиђамо. Пуна духа и енергије, Флоринда је лагодно причала о паралелним световима, као да прича о својој омиљеној разоноди, одлажењу у биоскоп.

ПИТАЊЕ: Како бисте описали себе и оно што тренутно радите?

ФЛОРИНДА ДОНЕР: Ја сам антрополог који се више не бави антропологијом и кога занимају незападњачке технике лечења. Мој рад са Јаномамо Индијанцима у Јужној Америци био је предмет моје прве књиге "Шабоно". После тога сам обавила друго истраживање у коме сам радила са шаманом из северне Венецуеле. У то време сам већ ступила у свет дон Хуана и имала сам жељу да наставим с тим. Више нисам заинтересована за академско истраживање. Оно што сада покушавам да урадим, заједно с другим људима који су укључени у исто истраживање јесте да радим и живим онако како нас је научио дон Хуан, унутар другог света који су нам он и његови сарадници отворили.

ПИТАЊЕ: Шта је, или да ли постоји, циљ чаробњаштва?

О .Чаробњаци су заинтересовани за директно виђење енергије. Они описују своје знање као потрагу за том способношћу да виде суштину ствари. Оно што човек ради у свакодневном животу јесте да перципира свет који већ познаје и он само потврђује оно што већ зна. Изгледа да је посао цивилизације дати човеку а приори идеју мишљења, и због тога ни једно искуство није заиста ново. Људи терају своју децу да перципирају на начин на који они перципирају, помоћу штапа и канапа. И када једном то постигну, наравно, њихова деца су бона фиде чланови групе.

ПИТАЊЕ: Када једном постигнете да видите енергију око вас, шта радите са тим знањем, са том способношћу?

О .Већином су људи ограничени оним што виде. Оно што чаробњаци, укључујући и мене, желе да ураде јесте да прошире границе, параметре нормалне перцепције. Не само да чаробњаци директно виде енергију, већ се и другачије односе према њој у односу на већину људи. Мења се цео спектар онога што можемо да урадимо као људска бића. Човекови избори у животу су врло ограничени, зато што се налазе унутар друштвеног устројства. Друштво поставља опције, а појединац ради остало, јер има само оне могућности које су му доступне. Човеков једини извор могућности, изгледа, постоји унутар тих граница. Нагласак у свакодневном животу је да се - остане унутар друштвено прихватљивих граница перцепције.

ПИТАЊЕ: Како ви учите људе да прошире своју перцепцију?

О .У зависности од тога да ли смо прошли кроз обуку као мушкарац или као жена, условљени смо реаговати на одређени начин. Ако то можемо да зауставимо или, у најмању руку, да испитамо, можемо да ослободимо огромну количину енергије. Та енергије може да се искористи за сањање. За дон Хуана читава ствар се, у суштини, своди на поседовање довољне количине енергије. У Сједињеним државама смо оријентисани ка тренутној награди; желимо 'инстант формулу која ће одмах да ради. На једном нивоу је тренутност изузетно привлачна, али, с друге стране, ништа не ваља ако можете да притиснете дугме и то одмах имате.

ПИТАЊЕ: Значи, чаробњак покушава да преусмери ту енергију?

О. Не баш то, ми покушавамо да пробијемо баријере које ограничавају наше потенцијале. Те баријере је могуће пробити чврстином и преиспитивањем самог себе. Једна од првих вежби коју сви чаробњаци раде је вежба коју ја нисам радила годинама, јер нисам веровала у њу – а то је рекапитулација њихових живота са сваком од особа са којима су имали било какав контакт. Они почињу са радом у садашњем времену и иду у прошлост и, наравно, завршавају са својим родитељима. Међутим, они не праве психолошке интерпретације. Чаробњаци желе да осете какву су интеракцију имали, каква су осећања доживели. И док се враћају све даље у прошлост, они почињу да схватају да је понављачка природа њихове перцепције и њихових интеракција страшно досадна и да у њој нема ништа посебно.

Дон Хуан каже да постоји тај паралелни свет око нас, сила енергије коју ми не пуштамо да уђе зато што смо превише заузети одржавањем онога што нам диктира друштвени поредак. Сањање је једна од главних техника за перцепцију тог паралелног света. Та "друга пажња", како је Кастанеда зове, захтева много енергије која се може стећи само одрицањем од идеје о себи. У сањању, оно што ми у суштини желимо да постигнемо је иста контрола коју имамо иу свакодневном животу. Сан постаје исто тако стваран као и свакодневни живот. Добици су гигантски, огромни, у смислу онога што можемо да постигнемо. Можемо да схватимо да смо енергетска бића.

ПИТАЊЕ: Да ли је свесно сањање исто што и бити-у-сањању?

О .У Карлосовом књигама опширно се говори о ономе што чаробњаци зову "скупна тачка". Перцепција се дешава када год та тачка постане статична. Највеће је достигнуће нашег људског одрастања да смо фиксирали нашу скупну тачку у њеном уобичајеном положају. Када се једном ту фиксира, наша перцепција може да буде усмеравана да интерпретира оно што перципирамо. Ми учимо да перципирамо прво у терминима нашег система; тек онда у терминима наших осећања.

У сањању човек види тело као светлосно јаје које се састоји од енергије. Скупна тачка се помера унутар јајета и саставља различите перцепције; перцепције које производе енергетска влакна која пролазе кроз јаје. У сањању, пре тренутка када човек заспи, скупна тачка почиње да подрхтава. Чаробњак покушава контролисати где ће се та скупна тачка фиксирати. Чаробњака интересује манипулација групном тачком и њено коришћење под контролом воље. Неко ко је адепт у свесном сањању може да уђе у свој сан и да га потпуно контролише. И то је управо оно што је дон Хуан желео да уради. Кроз сањање је могуће постићи тај крајњи циљ чаробњаштва: одвајање перцепције од друштвених веза и директна перцепција енергије.

ПИТАЊЕ: Једна од разлика између ваших почетних искустава и оних Карлоса Кастанеде је употреба и неупотреба дрога. Нема помена о дрогама у вашој књизи.

Карлосу су даване психотроне биљке зато што је за њега било веома тешко да пробије баријере перцепције. За мушкарца је то много теже, ако ни због чега друго, оно због тога што су они ти који држе и обликују нашу дефиницију стварности.

Концептуализација разума урадили су искључиво мушкарци. То је омогућило мушкарцима да умање женске надарености и достигнућа. Шта је још горе, то им је дозволило да избаце женске елементе из својих концептуализираних идеала. Жене су одгајане веровати како су само мушкарци рационални и кохерентни. Мушкарци дефинишу и саму природу знања и одатле су искључили све што је женско. Мада ми то можда не говоримо, жене у суштини знају да мушки резони нису и њихови. Због тога наша преданост стварности, чији је креатор мушкарац, није тако јака као његова. То нам даје могућност да улазимо и излазимо из паралелних светова, или да лакше идемо куда нас струја носи. Значај женских лекара у шаманским праксама је игнорисан у шаманској литератури. У историји западне медицине улога жена није уопште призната.

ПИТАЊЕ: И шта ви осећате према мушким чаробњацима?

Дон Хуан је био нагуал групе од 14 чаробњака. Кастанеда је нагуал много мање групе. Мушки чаробњаци знају да без женских чаробњака нема ничега. Дон Хуан и Кастанеда нису били вође зато што су били бољи или имали веће знање. Једини разлог због кога су они били вође својих група је што су имали више енергије. Дон Хуан је знао да нема ни педаљ земље на коме би могао да стоји без жена. У таквој врсти везе мушкарци и жене никада не злоупотребљавају једни друге, јер, енергетски, они знају да су једни другима потребни у тако великој мери. Мушки чаробњаци знају да је жена та која има директну везу са било чим што је тамо знањем, духом, енергијом, како год то назвали.

Карлосове књиге приказују другачији процес, процес кроз који он још увек пролази. Мушкарац иде ка знању корак по корак. Они иду ка знању као да се пењу уз купу. Тај процес ограничава мушкарца у смислу колико далеко може да досегне. Мушкарац жели ред, структуру, на првом месту. Жена урања у нешто, а онда од тога прави ред. Код жена, купа је окренута наопачке; отворена је као левак. Жене су способне да се директно отворе ка извору, или, радије, извор директно долази до њих.

ПИТАЊЕ: Када сте се први пут срели с Кастанедом, он је радио као кувар у Тусону - задатак који му је дао дон Хуан. Да ли сте и ви имали неки задатак ?

Мој задатак био је да завршим школу, постанем доктор наука у филозофији, да наставим да студирам са тачке гледишта чаробњака, јер је бескорисно не употребити оно што свет има да понуди. Начин на који је развијен рационални ум и на који функционише, једна је од најизузетнијих ствари које ми имамо. Криминал је то негирати. Врло је важно бити веома добро обучен и на нивоу перцепције и на нивоу разума, јер ми можемо нешто да одбацимо, да нађемо грешке у томе, само ако то савршено разумемо.

Ја сам увек мислила: "Није ме брига. Зашто да стичем академско образовање ако га нећу користити?" Чаробњаци су учинили да видим колико је важно да стекнем рационално образовање на исти начин на који сам стекла чаробњачки. Ми не можемо то да одбацимо, јер најбоље што човек има да понуди су његова интелектуална достигнућа. Сви чланови ове групе имају дипломе, зато што када уроните у таму, ако ваш ум није тако оштар и добро обучен са рационалне тачке гледишта, не можете да дате смисао ономе што сте нашли у тами.

ПИТАЊЕ: Чак и ако је циљ да то разумете са рационалне тачке гледишта?

Да би нешто имало смисла за нас као људска бића, ми морамо да будемо рационални. Ако сте оштроумни, ви врло лако можете да прелазите из једног стања у друго. Из дон Хуановог угла, ми смо "рационални људи", али не и "људи од разума". То је наша грешка. Ми имамо капацитет за невероватне интелектуалне могућности. Ми нисмо суштински имали користи од тога зато што нисмо били свесни номиналне вредности тих могућности.

Свет чаробњака је софистицирани свет; није довољно интуитивно разумети његове принципе. Човеку је потребно да их интелектуално апсорбује. Насупрот ономе у шта људи верују, чаробњаци нису практичари мрачних, езотеричних ритуала. Чаробњаци су људи од разума. Они имају романсу са идејама. Они су усавршили свој разум до његових граница, јер верују да једино потпуним разумевањем интелект може да упије принципе чаробњаштва без губљења трезвености и интегритета. Ту се чаробњаци драстично разликују од других људи. Већина људи има врло мало трезвености и још мање интегритета.

ПИТАЊЕ: За већину људи, та промена је веома тешка за разумевање.

Да, зато што ми покушавамо да смањимо своју укљученост у свет мењајући наш рутински начин међуделовања и постојања у свету. Видите, ми увек желимо да будемо протагонисти, увек желимо да будемо "Ја". Свака прича, све што видимо, све што перципирамо, све што кажемо, увек иде кроз "Ја". Ако можете да ограничите "Ја" и да заиста видите као сведок, то је очаравајуће. Ужитак доживљаја могућности људског бића је огроман. Свака нормална ситуација постаје догађај, постаје прича. Веома је занимљиво пустити другу особу да буде протагонист.

Ваша идеја је слична будистичкој идеји одсуства себе.

С тим изузетком што је будизам састав који функционише унутар друштвеног устројства. Чаробњаштво не функционишу унутар друштвеног устројства. Да би заиста усвојио чаробњаштво, човек мора да буде ван друштвеног састава. То не значи да постане девијантан, него да треба да се извуче одатле. Човек мора да заиста види, да гледа с моста. Покушај развоја путем одласка у манастир или у пустињу је бескористан. Само изазови стварног живота, онога што знамо, могу да донесу промену. Притисак увек постаје такав да не можемо да одржимо ту нову рационализацију, управо због тога што смо под притиском. А на нас једино може да врши притисак свет, онакав каквим га ми знамо. Потребно је да се не закачимо за наше уобичајене методе. Да би то постигао, човеку је потребна енергија. Суштина је да уверимо себе да треба да преуредимо нашу дубоку социјализацију са циљем да стекнемо ту енергију.

ПИТАЊЕ: Значи, чаробњаштво је акција, не само мисао ?

Управо тако. Чаробњаштво није илустрација; то је апстракција. Чаробњаштво је апстрактно трагање за могућностима поновног креирања себе, ван параметара онога што је дефинисало и што нам је дозволило друштвено устројство. Раније смо говорили о друштвеној вредности чаробњаштва, али не изгледа да ће ваш рад имати ефекта на велики број људи.

Ми, као појединци, морамо да се променимо, да бисмо могли да променимо било што друго.

И не можемо да имамо само интелектуалну промену. Не. Ми смо склони да интелектуално боцкамо себе идејом да култура одређује ко смо, како се понашамо, шта желимо да знамо, шта смо способни да осећамо. Али нисмо склони да усвојимо ту идеју, да је прихватимо као конкретан практичан предлог. А разлог је што нисмо спремни да прихватимо да култура, такође, одређује шта смо способни да перципирамо. На практичном нивоу, ми желимо да се сви други промене, али ми се не мењамо.

Грађански ратови у Централној Америци, на пример, нису промене. То су само преласци моћи. Иста је ствар и у овој земљи. Ми се нисмо променили. Једина нада је да људи почну да схватају да њихов унапред одређени свет нема смисла. Колективно, ми знамо да нешто страшно не ваља. Оно што смо урадили планети је већ урађено, и ми то не можемо да променимо. Земља ће наставити своје постојање били ми ту или не. Ми нисмо осуђени на пропаст зато што је планета Земља осуђена на пропаст. Ми смо осуђени на пропаст зато што не желимо да се променимо.

Да бисмо прекинули са нашим уобичајеним шаблонима, потребна нам је енергија и потребно је да се обавежемо и да желимо то заиста да урадимо.

 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP