Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 100146
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6613900
Ko je na sajtu?
Imamo 29 gosta na mreži

НЛО - ТРАГАЊЕ ЗА ИСТИНОМ III.


05.03.2011. / Академедиасрбија
priredio za objavljivanje na srpskom : Slobodan Maričić

THE DISCLOSURE PROJECT (Пројекат откривања УФО феномена)

Џон Калахан
Зовем се Џон Калахан, пензионисани сам службеник ФАА-ја Федерал Авиатион Администратион; Федералне ваздухопловне администрације. Био сам шеф Одсека за несрећне случајеве Одељења за процене и истрагу у Вашингтон ДЦ. Око две године пре него што сам био пензионисан примио сам позив пилота из подручја Аљаске у којем су желели да знаjу шта да кажу медијима. Рекао сам: ˝ Казати медијима, шта? Они су одговорили: "Па о НЛО-у." Одатле је све почело. "Који НЛО? "Испало је да сам учинио оно што би сваки владин службеник учинио у то време; рекао сам му:" То је под истрагом. "Онда сам све те податке морао послати у ФАА-ов технички центар у Атлантик Ситију и идућег дана мој непосредни шеф и ја отишли смо у Атлантик Сити. Управо сам био набавио нову видео-камеру и преснимио догађај.

У Атлантик Сити-ју приказали смо шта су пилот и контролор видели и то смо повезали са снимцима његовог гласа, тако да смо могли чути тачно оно што је контролор рекао и што је чуо. Вратили смо се следећег дана, информисали администратора адмирала Енгенa о томе шта се догодило. Он је затражио 5-минутно брифирање - сажето информисање. Након информисања желео је видети видео снимак. Укључили смо видео и он је прегледао читав видео запис. Одмах је идућег дана заказао састанак за мене, како бих могао дати образложење научној екипи председника Регана и онима које доведу и уручити им све податке. Тог јутра, у овалном уреду ФАА-ја били смо, три човека из Реганове научне екипе, три ЦИА-ина човека, три ФБИ-ва човека и не сећам се ко су били остали, са свим ФАА-овим стручњацима које сам довео са собом да говоре о хардвeру и софтвeру ...
Дали смо им да гледају видео, имали смо све податке, имали смо све компјутерске исписе. Узбудили су се око тога, али кад је све било учињено ... један од ЦИА-них људи рекао је људима да су сада сви обавезани на тајност, да се тај случај никада није догодио и да се тај састанак никада није догодио.

Упитао сам их, "Зашто? "Међутим он је рекао:" Па, ово је први пут да имамо забележене радарске податке о једном НЛО-у ". И сви ти људи су се узбудили, одушевљени тим подацима. Тада сам рекао: ˝ Па, хоћете ли рећи јавности о томе? ˝ Он је одговорио: ˝ Не, нећемо рећи јавности о томе, јер то би успаничио јавност. Преузет ћемо и проучити то. ˝

Испричао сам ту причу већ много пута и понекад би ме људи шаљиво гледали. Имам са собом снимке гласова контролора који су били укључени, ФАА-ове оригиналне траке - "подиже их показујући аудиторијуму". Видите, након што смо предали ту грађу председниковом особљу, ФАА није знао што да ради с тим – одговор је био : "ми не одвајамо појаве НЛО-е од реалног промета - тако да то није наш проблем" - "смех из аудиторија". Имам и копију оригиналног видео записа који смо узели, "подиже га показујући аудиторијуму", који је прилично, занимљив. Коначно кад је читава ствар била завршена у мој офис су почели стизати извештаји. Због тога што то није био један од ФАА-ових проблема саобраћаја, ФАА-ови извештаји поново "подиже руку показујући исто аудиторијуму" завршила су на столу у мом офису. Остала су код мене све док нисам био пензионисан, када је особље спаковало сав мој прибор и помогло ми га однети кући. Такође, у кутији коју сам држао код куће од пензионисања управо пре неколико дана ... нашао сам списе о радарским циљевима 'подиже руку показујући аудиторијуму "из компјутерских података, тако да ако желите можете погледати овде сваки од циљева, који су били тамо горе у то време, сада то можемо репродуковати из овог списка на овом комаду папира. То, "тај случај" се назива "НЛО Инцидент Јапану 1628", а заправо је удес лета "ЈАЛ 1628" који се догодио 18. фебруара 1986. тачније у ноћи 17/18. фебруара 1986. Спреман сам ићи пред Конгрес и заклети се, да је све што сам рекао вама добри људи, и да је све што је овде - "држи високо подигнуте документе показујући их аудиторијуму" потпуна истина, тако ми Бог помогао. Хвала вам.

Чарлс Л. Брaун
Добро јутро. Надам се да ћете ми опростити што сам мало нервозан. Зовем се Чарлс Л. Брaун , пуковник (Лт. колонел) сам у Америчким ваздухопловним снагама "УС Аир Форсе", пензионисан, али касније сам имао још 7 година стране службе. Током 2. Светског рата придружио сам се америчкој војсци, летео сам у бомбардерима у Европи ...

Завршио сам колеџ у лето '49. , И поново позван на активну дужност у ново-формираним Америчким ваздухопловним снагама. Био сам прикључен организацији званој Канцеларија за посебна истраживања (Офице оф Специал Инвестигатионс) ОСИ "Ваздушне снаге" као што је већини вас познато, формиране 1947. ОСИ је централна Истражна агенција за Ваздухопловне снаге и мислим да је била формирана 1948. Тако је тада све то било релативно ново. Непотребно је рећи да су почев од 1947. НЛО-и били постали прилична реалност. Технички обавештајни центар Ваздухопловних снага " Аир-Форсе Техникал Интелигенсе Центре", АТИЦ био је у бази Рајт Петерсон АФБ-у и имао сам свој офис у суседној згради. Наша организација је била светска Истражна агенција за Ваздухопловне снаге САД за неидентификоване летеће објекте - НЛО-е. То је трајало током приближно две године. Име пројекта било је познато као "Пројект Грудге", што је био претходник пројекта познатог као "Блуе Боок" - Пројекат "Плава књига" који је водио пуковник Ед Рупелт.

Током мог искуства с тим, ја бих прикупио податке - нисам их ја прикупљао - већ су били ми послати у офис. Ја сам их само анализирао. Као пилот истражитељ био сам у могућности пружити неке мање савете људима у Техничком обавештајном центру ... колико се сећам, имали смо првог поручника, секретара и једног техничког наредника. То је, у суштини био тим за пројекат ˝ Блуе Боок ˝, кад је кренуо, а потом нешто проширен из пројекта "Грудге". Током прегледања, као аналитичар тих различитих документованих извештаја, постао сам јасно уверен да је постојала бит у ономе о чему се извештавало. Имали смо земаљску - визуелну, земаљску - радарску, ваздушну - визуелну и ваздушну - радарску потврду неких од тих опажања. Особе које су имале те сусрете и опажања биле су ... цивилни пилоти, војни пилоти, полицијски и војни официри ... То су врло веродостојни људи. Веровао сам и даље верујем у постојање ванземаљског живота и у чињеницу да они имају возила у нашем простору током нешто више од 50-так година. Надам се да ће вас сведочење овде, од врло веродостојних људи, уверити у то и да ће даље то учинити Стив Греров Дисцлосуре Пројект довести то до пажње не само Американаца. Та возила - летилице су виђене у околини целе наше планете. Вољан сам потписати изјаву под заклетвом или сведочити о мојој процени и о томе што сам све опазио током моје службе. Такве дакле ствари постоје. Молим вас, верујте ми. Молим вас, верујте и овим сведоцима који следе иза мене. Ми немамо разлога лагати вас и заложити нашу репутацију. Хвала вам.

Мajкл Смит
Зовем се Мајкл Смит. Био сам наредник у Ваздушним снагама, од 1967. до 1973. Био сам оператер Контроле промета и упозоравања. Док сам био прикључен јединици код Кламатх Фолса у Орегону, раних 1970-тих, пошао сам увече на дужност и стигао сам до радарског положаја, када остали оператери на радару гледали НЛО који је лебдео на око 8000 стопа.

Лебдео је тамо око 10 минута и затим се лагано спустио све док није изашао ван домашаја радара након приближно 5 или 10 минута. Затим се тренутно поново појавио опет на 8000 стопа, непокретан. На следећој радарској снимци био је 200 миља далеко, непокретан. Лебдео је тамо током приближно 10 минута и поновио је читав циклус још два пута. Када сам установио оно што нормално чините кад видите НЛО, рекао сам да одмах обавесте НОРАД, да није неопходно да било шта запишу, и све виђено задрже то за себе. То је само налог "требати-знати" - основи тада упутства "нужног знања" за информације о НЛО. НОРАД ме је позвао прве ноћи после тог догађаја, како би ми дали до знања да долази један НЛО обалном линијом Калифорније. Питао сам их шта бих требао око тога да урадим? Они су рекли: "Ништа." Не записуј то ....... само дигните главе – горе, "дакле посматрање без бележења и снимања".

И тада, касне јесени 1972. , Кад сам био стациониран са 53. Радарским одредом Јужног сектора у Мичигену, примио сам пар паничних позива од полицијских официра који су визуелно пратила три НЛО-а. Зато сам одмах проверио на радару, утврдио да су заиста били онде, где су од полиције пријављени, и позвао НОРАД где су били забринути, јер су имали два тешка бомбардера "Б-52" унутар границе лета "Инбоунд". Њих су их одмах одвратили са планиране руте, зато јер нису хтели да буду у близини НЛО-а.
Те ноћи одговарао сам на многе позиве из полицијског одељења Мичигена, шерифовог одељења и мог особља, а мој стандардни одговор био је према упуту: "Није било ничег на радару." Али ја ћу посведочити о томе под заклетвом на Конгресном саслушању или на било ком другом месту. Хвала.

Енрикo Колбек
Добро јутро. Зовем се Енрикo Колбек, ја сам старији контролор ваздушног саобраћаја на аеродрому у Мексико ситију. Опростите ми због мог енглеског. Тако сам уплашен, није ми пријатно говорити пред толико људи. Овде сам као сведок и желим вам рећи о мом раду. Ја долазим из Мексика где радим десет година као контролор радара на међународном аеродрому Мексико Ситија.
Намеравам вам навести само један пример свих тих виђења која смо имали у Мексику током неколико година. Такав феномен се догодио много пута у мојој земљи. На пример, 4. октобра 1992., детектовали смо смо 15 објеката неких 14 до15 миља од нашег аеродрома. Онда смо 8. јуна1994. , скоро имали судар авиона код домаћег лета Аеро-Мекcико флигхт 129, што је узроковало штету од његовог главног система за слетање на њему са десна бока. То се догодило ноћу, у 10:10 пм. Онда је следеће недеље, Аеро- Мекcико флигхт 904, скоро имао сличан судар, у 11:30 ујутро, с једним објектом који смо детектовали радаром. Поново смо следеће недеље имали мноштво опажања о којима су извештавали пилоти, а и ми смо неке од њих детектовали истовремено. Али, 15. септембра 1994., имали смо детекцију радаром током приближно 5 сати; Имали смо нову опрему за осматрање. Имали смо и техничко особље које је одмах прегледало нашу опрему и она је радила добро. Било је веома узбудљиво, били смо сви врло изненађени дужином трајања тог феномена. Следећег дана видели смо формацију коју је проучавао наш експерт Џеимс Маусан, а коју је видело и мноштво људи, путника и пролазника. То је био летећи тањир промера неких 15 метара. Онда смо 24. децембра 1994. званично пустили у рад наш нови радарски стручни систем и тим. ... И имали смо одмах информацију о новим опажањима, са детекцијом тачно у исто време, као и пилоти авиона који су слетали. Због тога сам овде, због тога сматрамо у нашој земљи, да је то врло опасно за стање ваздушног саобраћаја. Ми имамо мноштво других случајева, али не желим користити више времена за излагање од овог. Али, врло је важно да људи света знају да те догађаје може сматрати врло опаснима у ваздушном саобраћају, посебно у мојој земљи. Ја не знам зашто се они - ти НЛО појављују тако често у мојој земљи, али поента је да се све то заиста догађа пред нашим очима. Ми смо рекли све о томе највишим ваздухопловним ауторитетима војног и цивилног ваздухoпловства, али не знам шта се потом догађало и ако се нешто радило на томе, то се крије од јавности. Пуно вам хвала на пажњи.

Грахам Бетхуне
Зовем се Грахам Бетхуне. Пензионисами сам морнарички пилот / заповедник. Имао сам приступ "Топ-секрет" документима. Пре педесет година, 10. фебруара 1951., летео сам из Исланда за Нев Фоундланд. Било је то ноћу. Било је веома мрачно. Око 300 миља од Аргентиа видео сам сјај на води. Попут неког града ноћу. Како смо се приближавали том сјају, претворио се у чудовишни круг белих светала на води. Посматрали смо то неко време, светла су отишла и није више било ничега на води. Следећа ствар коју смо видели био је "жути хало" (одраз на радару), мали, много мањи од нечега од чега је за њим долазило. То је било 15 миља од нас. Вхууув! Муњевито је узлетео, горе, на велику висину. Због његове путање ослободио сам контејнер за уље, гурнуо нос преко покушавајући доћи испод те долазеће ствари - "НЛО-а". У то време зачуо сам буку испод. Помислио сам да нас је то можда погодило. Видио сам пар чланова посаде да се сагињу. Пар њих било је озлеђено.Онда се то појавило преко на десно, полагано се преселило и летело паралелно са нама. Ипак, није било на нашој висини, али смо могли видети његов облик. Имало је куполу; могли смо видети избијање короне. Отишао сам позади, пустио за команде другог пилота Ала Џонса на своје седиште, како бих видео каква је била реакција путника. Вратио сам се у пилотску кабину, и рекао им да ништа не извештавају једноставно због људи "врло важних особа"; (ВИП-вери импортант персонс), који су били позади међу путницима. Имали смо четири или пет отказивања инструмената у пилотској кабини; магнетни компас, електро-магнетни ефекти, тражиоци смера и тај тип ствари. Та летилица је била праћена радаром, са брзином већом од 1.800 миља (цц 3500 км.) . Имали смо 31 путника, плус психијатра и чланове посаде, који су све то видели у различитим областима. Кад смо слетели у Аргенти-у, на Нев Фоундланд, били смо преслушавана од стране официра Ваздушних снага. Кад смо пребачени у морнарички центар за тестирање морнарички обавештајци су затражили од нас да дамо посебно извештаје. Ја имам овде службени морнарички извјештај и извјештај Ваздухопловних снага УСА, од 18 страница, из Националних архива "држи подигнуто показујући аудиторијуму". Начинио сам један извештај "држи подигнуто поново показујући аудиторијуму", како бих разјаснио читаву истину. Према томе, истина је овде. Сведочићу под заклетвом пред Конгресом, да је све што сам овде рекао истинито. Хвала вам.

Дан Вилис
Зовем се Дан Вилис. Био сам са службом у Америчкој морнарици. Имао сам приступ осетљивим материјалима врхунског тајности који су се тицали изванредне безбедности "Топ-секрет крипто левел-14". Радио сам у офису за кодирање у морнаричкој комуникацијској станици у Сан Франциску. 1969. примио сам поруку са приоритетом са бојног брода близу Аљаске, која је била класификована као "строга тајна". С брода су известили да из океана израња близу, сјајан блештећи, црвенкасто-наранџасто елиптични објекат пречника приближно 700 стопа (око 100 м). Изронио је из воде, јурнуо у небо, крећући се "брзином" око 7.000 миља (цц 12.500 км.) На сат. Био је праћен на бродском радару и потврђен. Годинама после радио сам у Морнаричком центру за електронику и инжењеринг у Сан Дијегу, током 13 година. Један мој сарадник радио је на линији са НОРАД-ом. Кад је почео радити на новој опреми забележио је објекте на екранима који су пратили све у свемиру и у ваздуху. Ти објекти су излазили однекуда ......... чинећи правоугаоне заокрете. Кад се распитивао, његов старији надређени му је рекао, цитирам: "То је управо била посета једног од наших малих пријатеља." То је наравно било необично, али није добио други одговор. Ове моје тврдње су потпуно истините и вољан сам сведочити под заклетвом пред Конгресом у свугде где то буде потребно. Хвала вам много свима.

Дон Филипс
Зовем се Дон Филипс. Био сам на служби у ваздухопловству САД и радио сам са извесним тајним обавештајним агенцијама владе Сједињених Држава. Пре него сам се придружио ваздухопловству радио сам за познату компанију "Локид - Скунк Воркс". Радио сам за њих кад сам завршавао колеџ, у својству инжењера за дизајн. Био је то један од најпоноснијих тренутака у мом животу, јер сам радио са научником по имену Кели Јохнсон. Могуће је да је многима од вас познато то име. Испада да су модели ваздухоплова које смо правили, као што знате, сви били класификовани као супер тајни код познат као: "Дубоко црно" - "Дип-блек", а ја сам стигао тамо крајем завршетка пројекта шпијунске летилице "У -2". Мој главни пројекат касније је био познат као "СР-71" који је имао свог претходника, као посебан модел прављен за ЦИА-у. То су били модели типа "један путник - један пилот". То је био посебан ваздухоплов, како би се стигло с једног места на друго врло, врло брзо и врло, врло далеко. Сада су ти ваздухоплови из пројекта "СР-71", познати као "Блекбирд" - "Црна птица", тип авиона који је још увек класификован као тајна, што се тиче висине на којој лети и такође, брзинских рекорда које држи. Врло сам поносан да могу рећи да је тај авион играо велику улогу као помоћ окончању хладног рата. Авион претходник је јаки доказ који сугерише да су, можда ти ваздухоплови имали другачију улогу када су се налазили у ваздуху. Сваки пилот, а ја сам познавао неколико њих, добијао је прописани задатак непосредно пре него би ушао у авион и узлетео и постоје јаки докази који сугеришу да је посреди била двојна улога, у томе да су пратили неку врсту промета према и од планете Земље обзиром на висину коју су досезали (око 25-28.000 м). Осврнућу се на моје војно искуство. Моја прва дужност за Ваздухопловство САД-а била је у станици Ваздушне ескадре у Лас Вегасу. То је било моје прво искуство Лас Вегаса и нисам могао схватити, зашто су сви људи били толико узбуђени кад би ишли у место попут овог. Али, сам годину дана касније открио зашто. Нелис АФБ "Ваздухопловна база Нелис" је смештена тамо. То је главно средиште за вежбу за различите типове посебних авиона и тајних борбених ваздухоплова. То је један од водећих центара у свету за вежбу пилота специјалних авиона. Међутим, када сам сазнао да сам додељен радарском центру 50 миља изван града, близу Мт. Чарлстона, нисам имао представу о томе где идем, тако да сам коначно тек по дану успео наћи локацију и пријавити се, октобра 1965., на дужност. У рано у јутро, почетком 1966. између 01:00-02:00 АМ - боравио сам тамо у бази (наше касарне су биле на надморској висини око 8000 стопа, око 2,5 км) и када сам чуо велико комешање. Знате, на тој висини звук се страховито шири. Помислио сам: Па, рано је јутро, летње је време, врло је вруће, можда бих требао устати и разгледати. Иако ми се баш није ишло кренуо сам да извидим и отпешачио до главног пута близу мог офиса, који је био уз командни офис пуковника "Лт. колонел Чарлса Еванса ", где сам био у командном особљу. Али нисам могао ништа видети ... .... Рекао сам гласно: "Ко прави сву ту буку? Ко прави толику буку у ово јутарње време? Тако сам стигао унутар приближно 50 јарди удаљености од четворо или петоро људи који су стајали онде, од којих је један био шеф осигурања; они су гледали горе у висину, а главе свих биле су окренуте у истом смеру. Ја сам тада такође погледао у том правцу према западу, тачније према северозападу и на моје изненађење тамо су била светла, која су бљескала небом, крећући се посвуда; чинило се на међусобној раздаљини од 50 јарди (око 46 м) крећући се брзинама између 2400 до приближно 3.800 миља (преко 5.000 км) на сат ...

Наставили смо посматрати та јурећи светла, која су се кретала дуж неба и заустављала. Заустављала су се потпуно, до мртвог мировања у ваздуху и окретала се под истим углом и затим наставила. Летела су понекад толико брзо да сте могли готово запазити њихов траг у виду једне линије. На пример ако баш брзо померате стрелицу "миша" дуж компјутерског екрана помало ћете назирати траг померања стрелице. Па, то је тачно оно што је тих шест или седам летилица радило. Након пет минута мог посматрања тих ствари, чинило се да се све групишу према северозападу и улазе у формацију налик кругу. Али оно што бих желео истакнути је да су се постављале на свој положај на северозападном небу, управо источно од онога што је познато као "Ареа - 51". То познато име "Ареа - 51 је име дато од стране АЕЦ-а -" Атомик Енерги Комисион "; Комисија за атомску енергију, ОК? Нама у ваздухопловству то је било познато као "Гром Лаке Флигхт Тест Фацилити" - База "Гром Лаке за пробне летове". Тамо смо тестирали наше авионе након што бисмо добили неки прототип начињен у "Скунк Воркс" - производњи Локид. Но, вратимо се оном кругу на небу. Ти НЛО-и су почели ротирати у круг и затим су сви у трену нестали. Помислио сам: "Исусе! То је нешто невероватно о чему бисмо требали ћутати. "То нам је одмах потврдио и шеф обезбеђења. Још смо мало о томе разговарали ...... затим су стигли људи за радарско посматрање, који су се налазили у станици у близини на висини планине на око 10.000 стопа. Дошли су на свој оброк у два сата у јутро и прва особа ко је изашао из аутобуса, био је мој добар пријатељ Ентони Касар. Био је блед као крпа. Рекао је: "Јеси ли видео то?" И сви смо рекли: ˝ Ијеах, какав лепи призор! Каква представа! ˝ Он је рекао: ˝ Имали смо их на радару ............ документовали смо снимак 6 -7 НЛО-а. "Не знам ко и шта је њима управљао, али сигурно су били интелигентни и не знамо где су се спустили, због тога што су се сви спојили и нестали. Зато ћу рећи, да скратим, да ћу сведочити под заклетвом да је ово што сам рекао истинито, и учинићу то добровољно и пред Конгресом. Хвала вам много.

Роберт Салас
Зовем се Роберт Салас. Био сам у ваздухопловству, на активној дужности све до 1971, након што сам дипломирао на Академији 1964. и изашао као капетан. Био сам стациониран у Малструм АФБ-у, у Монтани, као официр за лансирање нуклеарних пројектила познатих под називом "Минутмен". У рано јутро 16. септембра 1967., добио сам позив од Службе за информисање. Добио сам информацију да су они видели необична светла како лете небом брзином око 2000 миља на сат или технички речено, око 3,2 маха што је око 3.500 км. на сат). Занемарио сам тај позив и рекао им да ме назову кад се догоди нешто "значајније", јер у тако што нисам могао поверовати.

"Горе" на горњем спрату имали смо око шест, колико се сећам, пилота задужених за безбедност базе. Ја сам се налазио доле, 60 стопа под земљом у једној кабини, надгледајући и контролишуши спремност и стање пројектила "Минутмен" са нуклеарним бојевим главама. Имали смо врло професионално извештавање са нашим људима за безбедност, и они нису никако били склони, треба то нагласити, да чине било какве практичне шале или било шта попут тога. То је био врло, врло озбиљан и одговоран посао. Добио сам међутим потом још један позив, који је следио иза првог позива и овог пута осматрачев глас је био снажнији. Било је јасно да је врло уплашен; рекао је да је тамо сјајан, бљештећи црвени објекат који лебди изнад нашег предњег улаза. Био је овалног облика. Тамо напољу имао је остале стражаре с упереним наоружањем и желео је да зна какве су моје инструкције. Рекао сам, колико се сећам, да осигура подручје ... Један други стражар био је повређен, али не од НЛО-а већ је од пада посекао руку на огради. Одмах након тог позива пробудио сам мог заповедника, који се одмарао, Фреда Мивалда, сада пензионисаног пуковника. Рекао сам му о телефонским позивима. Док сам му говорио о телефонским позивима видео сам светлосне индикације да је све моје оружје почело отказивати једно за другим. Доспело је у стање "непокретности" - "Но-Гоу" што значи да их је било немогуће лансирати.

Тога јутра изгубили смо из функције између неких 6 до 8 ракета Минутмен за време тих неколико минута током којих смо примили други телефонски позив о НЛО-у који лебди пред нашим предњим улазом. Поново тог јутра, након што смо о томе известили виши командни уред, били смо обавештени да се сличан инцидент догодио у "ЕХО" Флигхт бази (ја сам био у "ОСЦАР Флигхт") - они су изгубили свих десет ракета под врло сличним околностима где су над лансирним постројењем били виђени НЛО-и. Њихове посаде за одржавање и безбедност провеле су ноћ вани и извештавале су о НЛО над тим положајима. Заповедник је био Ерл Карлсон, који је такође изашао из службе као капетан; представнички заповедник био је Валт Фегл, који је потом пензионисан као пуковник "Лт. Колонел". Имамо смо те сведоке, имена која сам вам управо споменуо већ су пре говорила о том догађају и они ће поткрепити ову причу. Такође имам документацију коју сам примио кроз захтеве на основу "ФОИ-а" (амерички закон о слободи информисања), Фредом оф Информатион; Акт од Ваздухопловних снага "држи подигнуто показујући аудиторијуму", у којој се излаже "ЕХО Флигхт инцидент", а у тој документацији је укључена и референца на НЛО. Имамо телекс који покривају тај инцидент "држи подигнуто показујући аудиторијуму" и у једном телексу се каже - Цитирам: "Чињеница да се не може поуздано установити очити губитак 10 пројектила узрок је озбиљне забринутости ове команде." То је било из команде "САЦ"-а - "Стратешка ваздушна команда -" Стратегиц Аир Цоманд ". Дакле имамо те телекс и окупио сам око 12 сведока који ће потврдити делове ове моје приче, укључујући човека који је накнадно истраживао инцидент по налогу истраге Ваздухопловних снага ..... а о томе ћете чути нешто више од следећег сведока ... и такође један стражар који је био сведок појаве НЛО-а у истом временском периоду и још један официр, који је пензионисан као пуковник, који је имао друге извештаје о НЛО-има. Као помоћ за разумевање тога, добио сам потпуни извештај о врло сличном инциденту који се догодио у Северној Дакоти у августу 1966. Врло слично, НЛО је опажен изнад силоса са пројектилом; и такође НЛО инцидент који су, се догодили унутар недељу дана ....

Вољан сам сведочити под заклетвом, пред Конгресом, о истинитости свих тих ствари о којима сам говорио. Хвала вам пуно.


/Nastaviće se /




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP