Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74787
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6448143
Ko je na sajtu?
Imamo 66 gosta na mreži

SAMIT U SRBISTANU U KARADJORDJEVOM DOLU


27.04.2011. / Akademediasrbija
Slobodan Maričić

SA SASTANKOM U KARAĐORĐEVU SRBIJA NASTAVLJA IZDAJU SOPSTVENIH INTERESA,  INTERESA REPUBLIKE SRPSKE I DRUGIH PRIJATELJA 

Niko od analitičara se još se ne glašava da bi rastumačio u čemu je poenta i interes Srbije za sastankom u Karadjordjevu. Prvi zaključci idu u pravcu da je i ovaj sastanak jedan od onih koje organizuje Tadić radi lične promocije “vodećeg” regionalnog lidera. Ali pre drugih zaključaka da vidimo šta su na ovom sastanku koga mediji i nesrećni predsednik Srbistana pretenciozno nazivaju “Samit” rekli učesnici.


 Neformalnom samitu u Karađorđevu ( zar nema simbolike u prisustvu glavnog gosta -Turske u Karadjordjevu) prisustvovali su predsednici Srbije i Turske Boris Tadić i Abdulah Gul, i članovi predsedništva BiH Nebojša Radmanović, Željko Komšić i Bakir Izetbegović. Budućnost regiona Balkana je u razbijanju predrasuda, procesu pomirenja i nemešanju u unutrašnje stvari drugih država, zaključeno je na sastanku.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ne želi da se meša u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine i da zato ne može da komentariše referendum o nadležnosti sudova i tužilaštava, koji bi uskoro trebalo da bude održan u Republici Srpskoj i podvukao :

"Srbija, međutim, nikada neće podržati referendum, koji bi dovodio u pitanje teritorijalnu celovitost i integritet BiH i očekujem, da se druge države na isti način odnose prema Srbiji i pitanju Kosova", naveo je Tadić.

Predsednik Turske Abdulah Gul rekao je da se nada da će se sve tri države u budućnosti naći pod, kako je rekao, "zajedničkom kapom Evropske unije i NATO".

On je rekao da Turska može da doprinese razvoju regiona svojim velikim iskustvom i potencijalom koji ima, navodeći da je njegova zamlja zainteresovana i za ulaganja u infrastrukturu u BiH i u Srbiji.

Predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović izjavio je da je na sastanku bilo reči i o približavanju NATO-u, ali i da tri države po tom pitanju imaju različite stavove. Radmanović je rekao da je, uoči trilateralnog sastanka, na bilateralnom susretu članova predsedništva BiH i predsednika Srbije, između ostalog, bilo reči i o procesuiranju osumnjičenih za ratne zločine.

Hrvatski član predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je da razgovor bio koristan i iskren. On je najavio da će biti iniciran trilateralni sastanak predstavnika Srbije, BiH i Hrvatske na kojem bi bilo reči o optužnicama, poternicama i hapšenjima osumnjičenih za ratne zločine.

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da dve zemlje mogu da razgovaraju o svim spornim pitanjima i "bez patrona" poput Turske, ali da ni trilateralni susret nije loš, odnosno da je dijalog jedini put do kompromisa.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da nije posebno impresioniran “samitom” u Karađorđevu, jer se tamo nije desilo ništa više od protokolarnog sastanka.

Dodik je dalje rekao da ono što unosi dozu podozrenja, jeste uloga Turske koja želi da u BiH isključivo podržava jednu stranu i to bošnjačku, "što je vidljivo kroz više izjava i ponašanje turskog ministra inostranih poslova".

"Sada Turska ulazi u jednu višu fazu, a to je da za svoju navijačku politiku u BiH, kroz podršku jednoj strani, želi da dobije podršku na regionalnom nivou", rekao je Dodik.

I posle zaključaka i datih izjava učesnika, posmatrač sa strane može se složiti sa mišljenjem Dodika, da je sastanak bio protokolaran, ali da zabrinjava politika Turske.

Zanimljivo je mišljenje Bakira Izetbegovića da na sastancima Srbije i BIH nije potreban “patron” poput Turske jer dve zemlje mogu samostalno da razgovaraju o svim bilateralnim problemima. Tako ispade da je BIH protiv toga da joj Turska pomaže u balkanskom regionu, gde je ova zajednica (termin država sve manje odgovara stvarnosti) potpuno marginalizovana kako u političkom još više i u ekonomskom smislu. Republika Srpska se polako ali sigurno pozicionira ka samostalna tvorevina i nadamo se uskoro kao država, a u budućnosti kao sastavni deo Srbije.

Medjutim, potpuno je ispravno mišljenje da Turska traži svaku priliku da istakne svoje pretenzije i “nasledje” Otomanske imperije na Balkanu. Naš nesretni predsednik joj u tome svsrdno pomaže i zarad jeftinih političkih poena uvlači Tursku u Balkansku priču ili možda sutra “ lonac koji kipi”. Makar i protokolarne i sasvim formalne izjave truskog predsednika imaju svoj rep. Turska već više od decenije pokušava da se uvuče u EU u čemu je nesebično pomažu i “guraju” SAD. To je razumljivo jer je Turska bila do sada najverniji saveznik NATO-a u svim operacijama kako u oklnim državama tako i na Balkanu, uključivši i protiv Srbije. I naravno Veliki brat mora na neki način da se oduži „malom bratu“ , koji je ipak mnogo više od malog brata. Ulazak Turske u EU za tu zemlju je od izvanredne važnosti zbog ekonomskih razloga, jer je turska privreda okrenuta više ka evropskim potrebama nego susedima i arapskom svetu. Sekularna politika je odvojila Tursku od islamske braće, a prisustvo deset miliona Turaka u zemljama Evropske unije je skoro 15% ukupne turske populacije.

Ukoliko bi Turska ušla u EU prestala bi opasnost vraćanja turskih gastarbajtera u domovinu što bi oslabilo veliki priliv novca, zatim stvorilo problem zapošljavanja radne snage, i otvorio mnoge spoljnotrgovinske šanse turskoj privredi. Istovremeno Turska bi se osetila ravnopravna sa Grčkom koja je odavno član EU i uz pomoć i benefite koje uživa kao članica, uspeva da savlada ne samo ekonomske nego i političke teškoće i lavirinte. Nije tajna da su ove dve zemlje već decenijama večito na ivici ratnog sukoba zbog teritorijalnih pretenzija Turske na ostrva uz maloazijsku obalu, koja su istini za volju, oduvek bila grčka teritorija. Pošto su obe države članice NATO saveza stav ove alijanse je izbalansiran, ali je potpuno neizvesno kako bi se NATO ponašao u slučaju eventualnog sukoba. Turska je nema sumnje postala respektabilna vojna sila sa velikim ljudskim potencijalom ( skoro 7o miliona stanovnika) nasuprot Grčke koja ima oko 10 miliona, i takodje jaku ekonomsku emigraciju širom sveta od najmanje pet miliona gradjana u svim državama Evrope, ali i u SAD. Sa druge strane turska armija ima jaču kopnenu silu, dok grčka uz velike napore održava jaku flotuod stotinak savremenih aviona, plus odredjeni broj projektila srednjeg dometa, koje SAD nisu htele da prodaju Turskoj.

Tako prihvatanjem Turske za arbitra, pregovarača ili savetnika šta već u “balkanskom pitanju” ali još više izjavom da neće priznati nikakv referendum koji će štetiti zajednici BIH , predsednik Srbije ne samo da udara šamar Republici Srpskoj, nego i Grčkoj koja ništa manje nije zainteresovana za rešavanje problema na Balkanu, a istovremeno u čiju iskrenost prema interesima Srbije, ne treba sumnjati kao u slučaju Turske.

Ako je interes Srbije da joj Turska bude savetnik samo zbog 2o-tak hiljada muslimana u Raškoj oblasti i par miliona evra radi asvaltiranja nekih puteva i jačanja infrastrukture u tom kraju, onda je to samoupucavanje Srbije ne u nogu, nego u glavu. Potpuno providna izjava Izetbegovićevog sina Bekira, “da im nije potrebna Turska kao tutor”, trebala je da primora turskog predsednika da reaguje , pa možda čak i napusti samit, ali pošto je jasno svima da ( najviše muslimanski deo) BIH bez turskih ledja predstavlja apsolutno nedoraslog i nemoćnog pregovarača u balkanskom pitanju, na ovu izjavu nije bilo ni najmanje reakcije.

Utoliko je više zabrinjavajuća izjava srpskog predsednika o stavu prema referendumima (Srpske) u BIH.

I koliko Turska naglašava da će sve države zajednički lakše ući u NATO i EU, toliko hrvatski predstavnik u Troprstom predsedništvu BIH hladno prelazi preko ovog pitanja dopunjavajući da je sledeći korak sastanak Srbije, BIH i Hrvatske radi rešavanja aktuelnih pitanja, od poternica do ekonomije. I tako ispada, da Srbija koja je garant po Dejtonskom sporazumu Republici Srpskoj, postaje garant svima drugima osim Srbima preko Drine.

Dakle jasno je da se Turska želi preko Balkana dokopati EU, i Tadić joj u tome svesrdno pomaže ignorišući prirodan sled stvari i činjenicu da su svakako Srbiji važniji 1,5 milion prekodrinskih Srba, nego 20-tak hiljada Bošnjaka, Muslimana ili Turaka, ili šta su već oni u Raškoj oblasti koji otvoreno traže otcepljenje.

Umesto saveza sa Grčkom: ekonomsko - trgovinskog ili vojnog ili drugog, mi pravimo potpuno neprirodnu koaliciju sa Turskom sa kojom nemamo ama baš nikakvih zajedničkih interesa osim trenutnih izbornih Tadićevih promotivnih aspiracija. Sa ostalim učesnicima ovog sastanka čije poruke nemaju baš nikakvog značaja za regionalnu politiku, a pogotovo za EU odvano je dogovoreno da - dogovora nema, već će svako da vuče na svoju stranu. Pa tako srpski vo, pušta da se i turski ujarmi i vuče na treću stranu, a sve protiv Srbije. Alah, alah, dobro biti neće.




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP