Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74028
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6445027
Ko je na sajtu?
Imamo 74 gosta i 1 člana na mreži

VRHOVNA KOMANDA VAS JE IZBRISALA IZ SPISKA ŽIVIH !


01.05.2011. / Akademediasrbija
Piše : Slobodan Maričić

VI NE MORATE VIŠE DA BRINETE ZA VAŠE ŽIVOTE I ZATO BUDITE SPREMNI - DA ŠTO KASNIJE UMRETE !

Prilično grub uvod, ali ne želim da se udvaram čitaocima i pitam direktno : „Jeste li otvorili mozak za dešavanja oko vas/nas u proteklim mesecima, koja mogu da polako prerastu u ono što mnogi zovu - „Apokalipsom“ ?

 Statistika poseta na ovome sajtu pokazuje da 62 % čitalaca dolazi iz drugih zemalja, ili preciznije, prosečno mesečno iz 80-tak zemalja širom sveta. Pretpostavljam da se radi o našim ljudima u svetu, koje ova tema i druge teme na sajtu zanimaju. I ako je već tako, onda ću pokušati snagom argumenata da vas ubedim da nešto učinite, pre svega za sebe. Da budem jasan, sve o čemu pišem moj je čvrst stav, a ono što predlažem vama, ja već činim.

 

Dakle da se vratimo na period neposredno iza nas. Japan, Fukušima. Ne bih voleo da živim na nekom od japanskih ostrva, bilo gde u Japanu. Pa kako sam dobro upoznat , a verujem i mnogi od vas o posledicama Černobilja, niko sa prosečnom inteligencijom i obrazovanjem ne može očekivati da se ova zemlja , makar i sa najjačim naučnim potencijalom, ekonomijom, hrabrošču i disciplinom može izvući bez teških trauma i posledica iz ove prirodne i nuklearne katastrofe. Što je najgore, prognoze geologa eksperata govore da se tlo ovog područja nalazi u periodu aktivnosti koji može potrajati godinama. To znači još mnogo godina neizvesnosti hoće li se dogoditi još koji zemljotres, zatim cunami, pa potom havarija neke od preostale 53 nuklearne centrale u Japanu.

Iskreno rečeno, nisam imao pojma da se Japan – zemlja koja je jedina u pravom smislu osetila posledice nuklearne stihije u Drugom svetskom ratu, tako nepromišljeno odlučila da izgradi toliki broj nuklearnih centrala, od kojih je dovoljna havarija samo tri od sada postojećih da praktično ceo Japan postane žrtva nekontrolisane opasnosti razaranja, zračenja i ostalih posledica koje se ne mogu sanirati vekovima.

Uvažavam vredni i valjani narod Japana i njihove stručnjake i političare, ali ne verujem ni malo da su istiniti izveštaji koji govore o opasnom radijusu koji je ograničen na samo 30-tak kilometara oko Fukušime. Objašnjenja o nekoj minimalnoj ili dozvoljenoj dozi zračenja od 7 milisiverta, pa skali koja ide do 100 ili 1000 čine mi se besmislenim, jer bi meni , a verovatno i vama bilo potpuno nevažno da li umirem od 15 –tak ili 100 prekomernih doza zračenja. Naravno, važno bi mi bilo, i važno mi je – da ne umrem, pre vremena. To vam je slično konstataciji da se postojećim nuklearnim potencijalom svih velikih sila naša planeta može uništiti hiljadu puta. Dovoljan je zaključak da je to moguće uopšte i jednom, i svaki ostali zaključak je jednostavno idiotizam.

Ponosni Japanci po cenu života nikome neće priznati da su svi, za dugo vremena u smrtnoj opasnosti, i ja zbog te neizbežne činjenice, iskreno žalim.

Ali mi koji imamo drugu domovinu, koji živimo dalje, i daleko bilo gde u svetu i ovde u Srbiji, moramo priznati da smo ovih dana nekako opušteniji za razliku od vremena vrhunca drame u Japanu. Verovatno da nije bilo čoveka koji nije pošao na spavanje, a da nije poželeo da se sutradan patnja Japanaca i opasnost za vaskoliki svet srećno okonča, što se prividno i dogodilo. Zašto prividno, o tome ćemo kasnije.

Na našim pijacama tih dana prodaja zeleniša je stala, a cene su pale, jer se struja oblaka sa radioaktivnim česticama nalazila nad Balkanom i na sreću sa slabom ili gotovo bez kiše prešla preko naše zemlje. Bilo je i komičnih trenutaka kada su na pijacama odjednom svi prodavci tvrdili, da je povrće koje prodaju uzgajano ispod plastenika.

Ipak svi su bili ozbiljno zabrinuti, u medijima se kod nas mogao naći ponegde savet o preventivnom uzimanju pilula joda, i priče o tome kako Japanci nose maske za nos i usta i preporučuje im se da se ne izlažu kiši i ostanu kod kuća u nekoliko kritičnih dana. Osim nagadjanja na TV : dolazi radioaktivni oblak - ne dolazi, prošao je, nije prošao ( isto kao pašće vlada , neće pasti) nićeg ozbiljnog da umiri milione zabrinutih Srba. Ali to je bilo višestruko korisno jer je (opet) pokazalo u kakvoj zemlji živimo , da Srbija ne raspolaže osim svega ostalog ni sa dovoljno stručnjaka niti aparata i opreme koja bi stručno i mobilno, a ne samo povremeno i statično ( na tri mesta recimo u Beogradu i okolini ) mogla da meri povećanu radioaktivnost na zemlji i prizemnim visinama od nekoliko metara i shodno rezultatima upozori javnost da preduzme ono što je potrebno i moguće.

O opasnosti radioaktivnosti eventualne kiše ili kontaminiranih čestica mikroskopske prašine u zoni oblaka od 3 kilometra i više, naravno mogli su naši stručnjaci i mi sa njima samo da nagadjamo, jer opreme naprimer meteroloških balona koji se sa instrumentima penju i do sedam kilometara visine i drugih potrebnih aparata za takvo merenje, takodje u Srbiji nemamo.

I kakva je bila naša situacija ? Dramatična - jer je to bilo upozorenje, vežba i ispit za vlasti, ali i za sve vas / nas. Joda u tabletama nije bilo u apotekama bilo gde u Srbiji. Maske za usta i nos u minimalnim količinama u ponudi su prodate za jedan dan i tako gradjani ostadoše i bez toga. Vlasti ne izdadoše ni jedan letak , ni jedan papirić sa pet, deset ili X broj potrebnih saveta, šta nam je činiti u toj situaciji. I onda stidljiva objašnjenja u i na medijima : prošli oblaci ( kuda, kako ) - nema povećanog zračenja, nema opasnosti, ili zračenje je malo povišeno, ali u granicama dozvoljenog ! Pa neka mladjarija - novinari šetaše po ulicama sa nekim aparatićima, kao mereći stepen zračenja i posledice kišnih oblaka koji prodjoše nad Srbijom. I oni koji su se inače prvi put u životu ozbiljnije upoznali sa problemom radijacije su sa šalama u emisjama prognoze vremena kostatovali – da nema opasnosti za Srbiju ! Katastrofa, bruka i sramota. Ali sve je bilo veoma poučno.

Svaki pametan, ne, ne samo pametan, već svaki normalan čovek se tada morao zabrinuti nad situacijom u kojoj smo se našli. I onda konačno jedan razuman lekar sa iskustvom za lečenje posledica radijacije sa specijalizacijom u inostranstvu reče nam istinu. „ Normalan ili prirodni stepen zračenje koji ne škodi čoveku je toliko i toliko. Sada je u Beogradu – Srbiji zračenje blago povišeno „ Pitanje spikera : „ Da li je to opasno, odnosno je li to povećanje u granicama podnošljivog ili ... ? Lekar : „ Ne postoji podnošljivo i nepodnošljivo zračenje, postoji granica koja je prirodna i bezopasna, sve preko toga je opasno i ostavlja posledice , a kolike i kakve , to zavisi od stepena povećanja radijacije “ . Spiker : „ Znači da ....mi....ooo...aaaa. Lekar : „ Da to znači, da se kod svakog povećanja zračenja preduzimaju mere zaštite, stepenasto zavisno od opasnosti, pa se preventiva i zaštita kreće od pažljivog pranja povrća i voća u mlakoj vodi, konzumiranja pakovane hrana ili hrane iz zamrzivača i konzervi ili čak vrši posebna kontrola ispravnosti iste. Obavezna je takodje kontrole vode i u slučaju potrebe prelazi na konzumiranje samo flaširane vode, uzimaju se dnevno pilule joda, nose maske za usta i nos, pokrivaju izloženi delovi lica i tela, i konačno nose posebni ogrtači i odela, a u stepenu velike zagadjenosti nalaže se zatvaranje ljudi i domaćih ljubimaca u kuće, zbrinjavanje stoke i ishrana bez ispaše sa baliranom travom ili drugom ishranom, na otvorenom se koriste prave gas maske itd. itd. „ Za one koji su to mogli gledati i slušati, sve je bilo jasno, korisno i najviše upozoravajuće.

I gde smo sada posle mesec dana ? Tamo gde smo i bili i pre ove drame. Sutuacija se u bilo čemu pomenutom, nije popravila.

Kao prvo, nije se „popravila“ Fukušima, jer opasnost je latentna i preko noći se može zračenje enormno povećati, pa sedam dana kasnije će kod nas opet „pojeftiniti povrće“ iz plastenika.

Drugo da li je neko čuo nekog od političara ili odgovornih u ministarstvu zdravlja da je ozbiljno raspravljao i dao objašnjenje kako će se ovaj narod zaštiti u slučaju nove ili neke druge slične havarije i opasnije ? Ne ! Ministar zdravlja Stanković ? Ne ! Ministar za ekologiju ? Ne ! Čak ni predsednik republike Tadić, koji se inače u sve meša ( kao margarin Dijamant) , u rešavanje ovog vitalnog pitanja za zdravlje nacije - nije se umešao !

To znači dragi čitaoci da se po ovom pitanju moramo pobrinuti sami za sebe, jer ova država za to nije sposobna, zajedno sa svim stručnjiacima i političarima !

Ali vratimo se kratko naslovu i uvodnoj tvrdnji da se polako primičemo nečemu što se odavno naziva „Apokalipsom“, ali za one kojima je prejak, grub ili imagiran ovaj naziv, da kažemo da se svet i mi sa njim, primičemo vremenu i situacijama u kojoj čovek postaje nemoćan da se suprotstavi prirodi i njenom besu zbog brutalnog uništavanja onog što mu je dato da koristi za kratko vreme svog života, a to čini bez brige za sledeće generacije koje dolaze.

Onaj koga zanima šta će biti sa vremenom – prirodom, sa nama, sutra ne može prenebegnuti prirodne katastrofe koje se dešavaju širom sveta, praktično svake nedelje. Ne moramo govoriti o nepogodama na nivou cunamija koji je uništio trećinu Indonezije i okolnog ostrvlja, pola Japana niti o uraganu Katrina koji pustoši SAD, jer su to ekstremna dešavanja sa ekstremnim posledicama, mada Amerikanci nikada ne daju tačne informacije o posledicama prirodnih nepogoda kod njih, umanjujući ih već decenijama. To se najbolje vidi na primeru poplava u Nju Orleansu i državi Luizijani o čijem se obimu ćutalo sedam osam dana ( kao u slučaju Černobilja) da bi se konačno dale prave informacije o dimenzijama katastrofe i žrtvama.

Spomenućeno one pojave koje nemaju takve fatalne posledice, ali su indikativne i upozoravajuće, jer laički rečeno pokazuju da je priroda ili planeta „ izgubila kompas „ Šta reći o uzrocima pojave snega u državama na severu Afrike, čak u zemljama oko polutara i kakve su prognoze zamo „za skijanje u narednim godinama“ !? Zar nije sneg padao i u Australiji ? Tamo gde ga je bilo oduvek, sa Severnog i Južnog pola - sneg i led se povlače, glečeri se tope i nestaju. Evropski glečeri u Alpima su već gotovo nestali, a skijališta u Švajcarskoj, Francuskoj i Austriji više nisu pokrina snegom najvećim delom godine, već su u pošumljenim livadama. Snega ima samo na onim skupim mestima koje imaju infrastrukturu i opremu za nanošenje veštačkog snega. Svi se mole za sneg makar i sa lavinama. Na skoro trećini skijališta u pomenutim zemljama ljudi se više ne skijaju, a deca ne sankaju na snegu, već na plastičnoj podlozi i folijama !?

Šta je sa poplavama od doskora nepoznatih uzroka kiša „ u vreme kad mu vreme nije“ od kojih vodene bujice deru planine, sela i gradove u centralnoj Evropi. I mi svake godine imamo poplave, „tamo gde ne bi trebalo da ih bude“ , zar ne ? Naučnici ne mogu da nabroje vulkane koji podrhtavaju i signaliziraju skoro budjenje. Onaj na Islandu je dao jaku naznaku i zatim se primirio, ali stanovnici ostrvlja koji su se odselili, više se tamo ne vraćaju. Konačno onaj mega vulkan sto puta veći i opasniji od onog na Islandu, koji je samo u „probnom radu“ izbacio toliko prašine da je cela Evropa morala da prizemi avione, a nalazi se u sred Amerike u Jelostonu - največem nacionalnom parku u SAD, svako malo pa „pljucne“ nešto lave, tek da podseti da je aktivan. Naučnici kažu da bi erupcija tog mega vulkana koja bi mogla trajati i nekoliko meseci za manje od dve nedelje pokrila debelim slojem pepela celu planetu, zbog čega bi izvesno nastupilo novo ledeno doba i civilizacija bila gotovo uništena ili potpuno zbrisana. I ako se polako vratimo u našu Srbiju, mi zvanično vulkana nemamo, ali imamo reke koje nas plave, imamo okolo nas dve nesigurne atomske centrale jednu u Krškom na granici Slovenije i Hrvatske, a drugu - Kozloduj u Bugarskoj, od čijih eventualnih havarija bi za manje od par sati počeli i mi da „svetlimo“ . Ali ostanimo u nadi da će sve biti dobro , tu gde je „ljudski faktor „ odgovoran.

Pomenimo samo jednu naoko bezazlenu pojavu, da već godinama u Srbiji nemamo četiri godišnja doba ili ih imamo samo u kontekstu geografskih ili meteoroloških pojmova.

Tako iz zimske odeće „ iskačemo“ u letnju, iz letnje „uskačemo“ u zimsku. Kakve su nam danas prognoze vremena ? Mož’ da bude kiše, al’ ne mora da znači ! Svaka tv stanica daje različitu prognozu i nijedna nije tačna, pa ne znate u petak, hoće li u nedelju biti kiše ili sunca.

I kada ozbiljno počnemo da razmiljamo o tome, nije nam potreban ni Treći svetski rat, niti vanzemaljci, ni nepoznati asteroid ili crna planeta Nubiru, ni pojava Satane da bi doživeli apokalipsu, smak sveta, biblijski potop, zovite to uostalom kako hoćete. Priroda nam može sve to prirediti za neobično kratko vreme. A mi leka za to - nemamo.

Ako mislite da sve napred izneto - ne stoji kao činjenica, ne gubite vreme čitajući dalje.

Pa šta nam je činiti ?

Jedino nam preostaje da se pripremimo, da poživimo nešto duže i ne budemo u onoj prvoj milijardi koja će „nestati“ u prvom času Apokalipse !

/nastaviće se/


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP