Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 65161
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6402753
Ko je na sajtu?
Imamo 52 gosta na mreži

МИЛАН НЕДИЋ ПОВОДОМ САВЕЗНИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА НА УСКРС 16. АПРИЛА 1944.


02.04.2010. / Akademediasrbija

Slobodan Maričić

„Ето нам Ускрса, у црно завијеног Београда..."

 Дижем глас против ових просвећених Вандала што су за овај злочин изабрали највећи хришћански празник у години. Београде, наш бели граде, теби говорим и тебе питам: што си тако жалостан? У црном руху си, у плачу, у тешким сузама !

Зар сада када се пролеће буди, кад се животу радује мало и велико, небо и земља?

Знам, шта ти је Београде, мученички граде, тугујеш и нећеш се скоро зарадовати и забелети. О Ускрсу, највећем хришћанском празнику дошли су ти у походе просвећени Вандали, веле твоји савезници и пријатељи из Енглеске и Америке, дођоше на крилатим чудовиштима, ваздушним тврђавама, да те виде: да ли ти је тешко трогодишње ропство, које робујеш њих ради по њиховом наговору и савету. Дођоше да ти честитају светле празнике Христовог васкрсења јер су и они хришћани и бацише на твој бели град ускршња јаја, бомбе од 1.000 и 2.000 килограма, да те поздраве и осоколе, јадни мој бели граде.

И шта ово би?

Место радости и „верност за верност", приредише ти ову црну поворку, црне сватове, све мртвац до мртваца у дугам редовима, на стотине. Ко су ти мртви што у овој тужној поворци лагано путују на вечни починак? Твоја деца. Шта они коме нажао учинише? Никоме ништа. Сви су се они радовали васкрсу Христовом и у његовом васкрсу гледали свој.

Зар баш на Ускрс, кад је Христос опростио роду људском распеће своје на крсту? Зар Енглези и Американци, наши савезници, у које си ти Београде имао веру, њима се клео, у својој безазлености плео за њих џемпере и чарапе, рукавице и шалове? Зар они немају милости данас да ти опросте и да те поштеде, да бар на Ускрс злехуди залогај на миру поједеш, јадни мој бели граде! Ко су ови, што их данас пратимо вечној кући?

Чујте страшну историју: деца и мајке из општинских породилишта у Крунској улици које је било понос Београда, деца из дечјих обданишта из Звечанске улице; чујте даље: мирно београдско становништво са Бајлонове пијаце, Александрове улице, Каленића гувна и толико друго. Ви ме гледате раширених зеница, јер знате да ту нема ни војничких објеката ни немачких станова, а камо ли шта друго. Они, просвећени Вандали, нису ни гађали војничке објекте, они су, јадна браћо моја, гађали вас, мирну и недужну децу, жене, старце, ваше мирне домове без одбране! Питате зашто? Да вам утерају памет у главу. Да вам кажу да не верујете никоме. Да у будуће гледате само своја посла, а не да се мешате у велику светску политику. Да гледате своје интересе и не тражите пријатеље тамо где их не можете наћи.

И Енглези и Американци су вам очито казали, тукући вас страховитом казном најтежих бомби 16. априла 1944. год., да сте на погрешном путу. Све што сте желели, о чему сте сањали и говорили: да дођу наши Енглези, догодило се. Ето дошли су вам и донели су вам крваве дарове, вама и целом српском народу.

Пре неки дан напујдали су Тита да улети у Србију, и два округа, ужички и краљевачки, опљачка до голе душе, пороби и побије. Ви сте и после тога говорили: неће нас Енглези. Пет пута англосаксонци бомбардују Ниш. Три пута Никшић, а ти бели мој граде, у јадној лудој самообмани велиш: неће нас Енглези. Верујеш ли и данас да тебе неће? Наши савезници ти шаљу Црнце и Кинезе као пилоте да ти покажу да је данас век трговине, да нема милосрђа, нема опроштаја. Ти, Београде, ипак верујеш да то није истина, да ти то подмеће пропаганда. Ево, сад видиш жртве твоје лакомислености, жртве твоје заблуде, твога наопако схваћеног патриотизма. Свима више верујеш, верујеш којекаквим белосветским изелицама, а себи, својима и свом рођеном не верујеш. Колико је твојих синова, пуних ината и пркоса, претило рођеној браћи својој: „кад дођу наши". За све су ти и такви имали више симпатија него за свој народ, за своју децу. Та њихова лажна уста кога нису окаљала и оговарала. Таквим београђанима нису добра ни она јуначка деца наша, они соколови хероји, што својим млађаним животима бране и Србију и Београд и падају за отаџбину по Голији, Јавору, Чемерну, губећи животе у љутим окршајима са бандитским хордама Титовским, плаћеницима Енглеским. Обиђоше ли ови ту децу на бојишту или у болници? Донесоше ли им понуде?

Запиташе ли: децо наша, боли ли вас ране, што их задобисте нас ради?

Њихове очи блуде у бесконачну даљину и траже прекоморске пријатеље, а ниподаштавају браћу своју. Ево дошли су нам „пријатељи“.

ЕТО НАМ ЊИХОВОГ УСКРШЊЕГ ДАРА У ЦРНО ЗАВИЈЕНОГ БЕОГРАДА.

Мој бели граде, отрезни се!
Гледај своју тешку и претешку несрећу!
Помози себи, па ће ти и Бог помоћи.
Остави се ината и севапа.
Пригрли своје, оно ти је најбоље, најрођеније, јер је твоје.
Не тражи по свету пријатеља, јер га нема, не тражи брата другде већ брата по српском млеку.
Воли српски народ и за њега се жртвуј, не за Енглезе, Американце, Совјете.
Ни у тикви суда, ни у странцу друга и брата.
Гледајте ове невине жртве што стиснутих зуба леже пред вама. Они су неми протест противу свих наших грехова, заблуда и ината.
Хајте, брат уз брата, сестра уз сестру, сви у једно српско коло.
Чујте и запамтите: ове Ускршње жртве биће освећене. Јер за то вапије Божја правда.

Освета ће бити страшна - казна Бога живога за недела људска, за ове невине жртве!

Ја протестујем у име Српске Владе, пред српским народом и целом светском јавношћу, пред Богом : што су Енглези и Американци, „наши савезници", због којих смо изгубили слободу и државу и већ поднели тешке жртве у крви, бомбардовали Београд, и толико још нових жртава му причинили, онај Београд који је страховито страдао због њих 6. априла 1941. године.

Дижем глас против свих просвећених Вандала што су за овај злочин изабрали највећи хришћански празник у години.

Клањам се пред свима невиним жртвама и зовем све београђане да се врате самима себи, мајци Србији и Српству, на њих само да мисле јер као што видите у свету, браћо, нема љубави.

Слава жртвама енглеско-америчког терора, мученицима нашег мученичког Београда и Србије !

Живео српски народ!
Живела наша православна мајка Србија !


NJEGOVOM CARSKOM I KRALJEVSKOM VELIČANSTVU DŽORDŽU VI 

Deset dana posle uskršnjeg razaranja Beograda 1944. Božidar Nedić, pukovnik, invalid, član Predsedništva međunarodne organizacije bivših ratnika i ratnih invalida Prvog svetskog rata, presavio je tabak i obratio se kralju Velike Britanije. Ovo pismo, napisano u Beogradu 27. aprila 1944. godine :

 
„Njegovom carskom i kraljevskom veličanstvu Dzordžu VI"

Vaše Veličanstvo,

Oprostite što se u svojoj skromnosti usuđujem da se na Vas obratim. Ja sam običan mali građanin, Vi ste Car i Kralj, koji vlada nad prostranim zemljama sa stotinama miliona svojih podanika. Znam da Vi nećete sebe preceniti, kao što ni ja sebe neću potceniti, jer smo ipak svi mi obični ljudi, i smrt nas potpuno izjednačuje. Usudio sam se da se na Vas obratim, jer imam jedan veliki i opravdan razlog koji ću Vam odmah reći.

Nad mojim narodom, koji je okupiran od jedne od ratujućih strana, pa prema tome nalazi se van rata, obezoružan i pokoren, izvršen je strahovit zločin, koga svetska istorija ne poznaje ni po motivima, ni po žestini. Taj zločin izvršen je u ime engleskog naroda, na čijem se čelu Vi nalazite. Eto, zato, što Vaša ličnost simboliše engleski narod, ja se na Vas obraćam, što znači da govorim u isto vreme i engleskom narodu.

Znam šta ćete mi odmah primetiti. Da Vi imate odgovornu vladu i da se izvolim njoj obratiti. Oprostite, taj put je za mene i moj narod zatvoren, jer mi živimo u dubokom uverenju, da ono što Vaša odgovorna vlada radi, bar u pogledu moje zemlje, ne odobrava engleski narod. I zbog toga, ja se obraćam Vama, a ne Čerčilu, dakle obraćam se engleskom narodu.

Veličanstvo!
Ogromni napori avijacije, natovareni teškim bombama sa oznakom engleske trobojnice na svojim aparatima , izručili su svoj strahovit tovar nad Beogradom, najmnogoljudnijim gradom moje zemlje. To su činili na sam dan pravoslavnog Uskrsa, koji je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Umesto radosti našoj nejakoj deci i ženama za svoj praznik, Vaši avijatičari razneli su im utrobe i obezglavili hiljade telesa u masama. Samo mrtvih pobijeno je oko 2.000, a sa ranjenima broj žrtava prelazi više hiljada.

Možete misliti, Veličanstvo, kakva je nesreća zadesila moj narod, koji je u savezništvu sa Vašom vojskom vodio rat, upropastio našu zemlju, izgubio državu i za tri godine po savetima Vaše odgovorne vlade i Čerčila sabotirao okupatora, boreći se po šumama, pa je nanizao još jedan milion srpskih grobova. Sad je dočekao da ga i njegovi ratni drugovi i saveznici u ovom i prošlom ratu, Vaši avijatičari, nagrade na taj način što su mu već pobili 10.000 nevinih žrtava i razrušili hiljade domova.

Veličanstvo!

Dozvolite jedno pitanje: "Je li ovaj zločin izvršen po Vašem naređenju, ili bar sa Vašim saznanjem? To što pitam odnosi se i na engleski narod. Jeli on preko Vas dao svoj pristanak?

Znam unapred Vaš odgovor: Nije !

A ipak je srpski narod podneo nevine žrtve. Mi ne verujemo zbog toga, što smo bili saveznici prijatelji, pa koliko juče. Vi ste venčali našeg mladog kralja, pa smo se tako i orodili. Zatim, u Vašoj prestonici sedi jedna emigrantska vlada koju Vi još priznajete, jer sa njom opštite. Na posletku, u našoj zemlji imate simpatizere, te je ovakav jedan vandalski akt potpuno nerazumljiv. Pa onda, zašto je bombardovan Niš, Nikšić, Leskovac i Beograd i zašto je ubijeno nekoliko desetina hiljada Srba ?

Taj odgovor očekuje moj narod, očekujem ga i ja, njen građanin, nekada rado viđen u engleskom krugu srpskih prijatelja u Londonu. Ma kako bila draga kruna jednom vladaru na glavi, ona ne sme biti uprljana krvlju nevinog sveta, naročito kad je taj svet srpski narod, koji je bio prijatelj i saveznik i u ovom ratu.

U protivnom šta će Vam kruna uprljana krvlju nevinog sveta, koja će Vas potsećati na zločine izvršene pod njom. To bi Vam uznemiravalo savest i činilo Vas vrlo nesrećnim, a to Vi nećete dozvoliti. To je duboko uverenje moje i moga naroda.

Vaše Veličanstvo,
Oprostite što se Vama obraćam, ali nas razdire bol saznanja, da je sa strane engleskog naroda i u Vaše ime izvršen jedan akt koga humanost i civilizacija nazivaju zločinom.

Pa mi je želja da na vreme skrenem pažnju Vama, engleskom narodu i svetskoj javnosti na ovaj zločin, jer bi bilo smešno pozivati se na pravdu, kulturu i civilizaciju, kad nas nedela koja vrši Vaša avijacija nad Srbima vraćaju u doba Huna i Avara, divljaka i neznabožaca.

Božidar Đ. Nedić

(ovo pismo je objavljeno u beogradskoj Pravdi i preko izbegličke vlade u Londonu poslato engleskom dvoru. )


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP