Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 65162
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6402803
Ko je na sajtu?
Imamo 121 gosta na mreži

СПОМЕН НА „КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС” 1944. ГОДИНЕ


02.04.2010. / Академедиасрбија

Слободан Маричић

Савезничко бомбардовање Србије 1944. године, започело је 16. и 17. априла, на дан православног Васкрса. Савезничка авијација бомбардовала је те године Београд и још доста српских градова, међу којима и Ниш, Краљево, Алибунар, Смедерево, Нови Сад, Крагујевац, Сремску Митровицу, Руму, Крушевац, Ковин, Панчево, Куршумлију, Грделицу, Подујево, Рашку, Сталаћ… – у више наврата.

 Подаци говоре да је само првог дана бомбардовања од „тепих бомби” које су бацали амерички бомбардери погинуло 1.160 Београђана, док их је више од 1.400 било рањено. Овакав начин бомбардовања, примењен и на немачким градовима које је пред сам крај Другог светског рата савезничка авијација немилосрдно разарала, сручио се на Београд девет пута од априла до септембра 1944. године: 16. и 17. априла, 18. маја, 6. јуна, 3. јула и 3, 6, 8. и 18. септембра.

Београд и остале српске градове нису бомбардовали само енглески авиони, него много више 15. та америчка ваздушна армија, која је у акције на цивилне циљеве у нашој земљи полетала са аеродрома код италијанског града Фође.

Од бомби које су на Васкрс пре 66. година пале на Београд и то на највећи хришћански празник, нису биле поштеђене стамбене четврти, цркве пуне верника, болнице, интернати, душевна болница, усташки логор на Старом сајмишту у коме су Немци и Усташе држали заточене Јевреје и Србе… Иза акције 400 тешких америчких бомбардера типа „либератор” („ослободилац”) остали су оштећени мостови на Сави и Дунаву, погођене су главна железничка станица и станице у Топчидеру и Раковици, пивара „Вајферт”, палата „Албанија”, биоскопи, студентски домови, Бајлонијева и Каленићева пијаца, а у породилишту је под рушевинама остало 15 мајки с тек рођеним бебама. Прота Братислав Маринковић из цркве Александра Невског је погинуо на Дорћолу где је после празничне литургије отишао да крсти новорођенче.

Зашто су савезници бомбардовали Београд и српске градове половином 1944. године?

У књизи „Силовање Србије” Мајкла Лиза, који је био специјални изасланик британске владе при Врховном штабу НОВЈ, потврђено је да је све урађено уз дозволу Јосипа Броза Тита. Тако су се на нишану савезничких авиона и као део ратног плана британског маршала Хариса нашли и српски градови како би Немачка била коначно побеђена. Харисов план био је водич по коме су савезници од 1942. до 1945. године бомбардовали разне циљеве у савезничким земљама: фабрику „Рено” у предграђу Париза, француски град Руан у коме је тада оштећена и чувена катедрала, Ротердам у Холандији, рафинерију у Плоештију у Румунији…

„Крвави београдски Васкрс” није се догодио грешком, што се својевремено протурало као објашњење, него по унапред утврђеном плану, о чему сведочи и чињеница да су југословенске посаде које су летеле у саставу Петнаесте америчке ваздушне армије и учествовале у бомбардовању Рима, Беча, Софије и Плоештија, изненада добиле слободан дан. Тек увече су југословенске посаде сазнале који је борбени задатак тог дана обавила њихова ескадрила.

Против бомбардовања цивилних циљева у Србији огласили су се дипломатским депешама и отвореним писмима Милан Недић као председник српске владе, југословенски амбасадор у САД Константин Фотић уручио је демарш америчкој влади, генерал Дража Михаиловић упутио је протестни телеграм влади у Лондону, једино се Тито није огласио тим поводом.

И даље је остало неразјашњено зашто су савезници започели бомбардовање Србије баш на православни Васкрс, иако је извесно да су намерно одабрали да оно почне управо на сам дан највећег хришћанског празника, јер су у београдским рушевинама пронађене неексплодиране бомбе на којима је ћирилицом било написано „Срећан Ускрс”.

Није никаква тајна да је 200 партизана било у Италији на ваздухопловној обуци у то време.



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP