Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 100162
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6614050
Ko je na sajtu?
Imamo 64 gosta na mreži

SVA TAJNA JE U - KALENDARU !


15.05.2011. / ree-Akademediasrbija
Spomenka Milić

Pre nekoliko godina matematičar Vladimir Pahomov, naučni saradnik Instituta nuklearnih istraživanja i nekadašnji zamenik direktora Instituta za fiziku i tehniku u Dubnu (Ukrajina) izneo je svoju tvrdnju da su Zemlju pre šest hiljada godina posetili predstavnici druge civilizacije i ostavili nam - kalendar – onaj kojim se i danas služimo.

U kalendaru se, po njemu, nalazi šifrovana poruka, koju može da “vidi” i razume samo civilizacija koja je dostigla određeni stepen razvoja.

Pahamov je još tada pročitao neke od kodiranih poruka, a ovih dana otišao je još dalje: on tvrdi da su nam vanzemaljci ostavili i nešto materijalnije: “paket” sa nekim svojim “stvarčicama”. Kako objašnjava, u kalendarskim šiframa lepo stoji i gde se nalazi “paket”, odnosno - “vremenska kapsula”.

Evo njegovih argumenata i dokaza....

I FARAONI SU ZNALI

Zašto su vanzemaljci sakrili informaciju baš u kalendaru?

-A gde drugde? Dve trećine Zemlje pokrivene su vodom, ostalo je prekriveno ledom (na polovima), pustinjama i šumama. Svaki predmet, veliki ili mali, nestao bi tu bez traga. Zato su kosmički posetioci i rešili da ostave budućem tehnički razvijenom čovečanstvu dokaze svog boravka u neobičnom, ali veoma sigurnom “sefu” - u kalendaru. To indirektno potvrđuje, ne primer, zakletva egipatskih faraona koji su, stupajući na presto obećavali: “Ne činiti u kalendaru nikakvih izmena!” Nije li to sa ciljem da se sačuva netaknuta informacija koju sadrži?

Mnogi drevni rukopisi koji su stigli do nas pripovedaju o bogu mudrosti koji posećuje ljude, poznatom pod dva imena – Tot i Hermes. Pred svoj povratak na Nebo, on je navodno napisao i pažljivo sakrio neke “knjige” koje će “ostati netaknute tokom vekova i biti za ljude nevidljive i neprimećene sve do vremena kada će Nebesa ostariti i stvoriti dostojna bića – odnosno - ljude sposobne da ih protumače.

A šta može biti “netaknuto tokom vekova”? S obzirom da, kako Pahomov objašnjava, čak i velike piramide vremenom propadaju, netaknuto može biti samo nešto ne sasvim materijalno. Na primer, informacija. A šta se može očuvati kroz mnoge milenijume? Sigurno nešto što je povezano sa vremenom i hronologijom. Znači – sa kalendarom.

- Kalendar koji do danas koristimo pojavio se pre više od šest hiljada godina. Pokušajte da pronađete još nešto toliko staro što je stiglo do nas u prvobitnom obliku – objašnjava naučnik, i nastavlja - Poruka u kalendaru bila je “nevidljiva i neprimetljiva” za nas zato što čovečanstvo nije imalo dovoljno znanja da je protumači.

Pahomov je otkrio da su kalendarski brojevi raspoređeni po nedeljama, mesecima i godinama - na osnovu neke matrice koja sadrži veliki niz brojčanih informacija. Zatim je pronašao metod izvođenja te informacije. Prikupio je odgovarajuće kodove i objavio ih u knjizi “Tajna kalendara – poruka nerođenim”. Tako se, na primer, tajni kod pokazao sakrivenim u kalendarskom ciklusu od 28 godina.

- Godine 1977, 2005, 2033. i tako dalje - nedelja će padati na isti datum. Na primer, 13. maj u tim kalendarima biće uvek petak.

Postojanje perioda od 28 godina nije bilo tajna za naše pretke. Na osnovu njega napravljen je takozvani “večiti” kalendar, čiji su crtež naučnici pronašli na zidu Crkve Svete Sofije. Ovaj kalendar potiče iz 13. veka i zapravo je tablica-matrica od svega 28 “ćelija”. Sve su označene slovima koja simbolizuju dane u nedelji – od ponedeljka do nedelje, od kojih bi trebalo da počinju godine ciklusa (kao što smo rekli, ciklusa ima 28). Ova martica, koja se sastoji od sedam redova i četiri kolone, kako se ispostavilo, predstavlja samo polovinu matrice poruke.

PROCESIJA NEBESKIH TELA

Šta je moguće sakriti u kalendaru?

-U mnogim jezicima dani u nedelji ovako ili onako povezani su sa nebeskim telima – objasnio je Pahomov. - U engleskom, na primer, Sunday (nedelja) je dan Sunca, Monday (ponedeljak) – Meseca.

Drevnim astronomima bilo je poznato sedam nebeskih tela. Oni su ih ugradili u takozvani haldejski red. Odnosno – poređali po redosledu porasta vidljive brzine kretanje tih tela na nebu. Tačno po tom redu poređani su i dani u nedelji, počevši od “sunčanog” - a to je potvrdilo i dešifrovanje, jer je i kompjuter “izbacio” informaciju o haldejskom redu. Međutim, ova informacija nije jednostavna, već sadrži ranije nepoznate detalje. Na primer, Pahomov je dobio podatke o procesiji svih sedam nebeskih tela, to jest o tome kako se njihove ose kreću u prostoru, opisujući karakteristične kupe. Moguće je, tvrdi naučnik, da je procesija igrala ili igra neku važnu ulogu u odnosu na našu civilizaciju.

Zatim je Pahomov zamenio u matrici oznake dana (planeta) - notama – kojih takođe ima sedam. I kalendar je “propevao”, a matematičar objašnjava da meodija zvuči kao uspavanka – koju je ko znao ko napravio...

Zatim je matrica dala Pahomovu dve “adrese” odakle su mogli da dolete došljaci – sazvežđa Orion i Sirijus. I, čak, “portrete” vanzemaljaca. Matrica kalendara, obrađena kompjuterskim programom, omogućila je dobijanja trodimenzionalnih slika - ljudi- riba! Moguće je, pretpostavlja Pahomov, da su kod nas sleteli vodozemci.

No, da li su nam ostavili nešto važnije od slika drevnih bogova i dokaza svog znanja? U mnogim mitovima i legendama pominje se neka poruka skrivena od ljudi, odnosno “vremenska kapsula”, kako je još nazivaju mnogobrojni entuzijasti – od “običnih” naučnika do ufologa. U njoj bi, po ubeđenju mnogih istraživača, trebalo da se nalazi svojevrsna instrukcija Zemljanima za dalje delovanje.

-Tačno znam gde se nalazi “kapsula” - tvrdi Pahomov. - Poruka iz kalendara pokazala je mesto sakrivenog ulaza.

A kako je on došao do ovog podatka?

-Dugo nisam mogao da razumem jednu sliku dobijenu iz matrice kalendara. Dobio sam sliku koja je ličila na ostrvo. Sastojalo se od dva međusobno povezana dela. Na na njemu su bila četiri vrha, koja su se nalazila u uglovima paralelograma. Ostrvo se prostire sa jugoistoka na severozapad, a u njegovom većem delu nalazio se zaliv. Jedno mesto na slici ostrva bilo je označeno krstom (što je takođe “izbacio” kompjuter).

Ostalo je, naravno, da se razjasni gde ostrvo takvih kontura i reljefa nalazi na Zemlji. I - da li se očuvalo? Konture i reljef mogli su da se promene tokom hiljada godina.

-Zadatak je izgledao nerešivo. I na kraju, posle pet godina pronašao sam veoma neobično mesto! Neprocenjivu pomoć u pretrazi dao mi je progam Google Earth.

Došlo se do – Ostrva Sunca, u Latinskoj Americi.

LEGENDE OSTRVA SUNCA

Mnoge legende Anda ukazuju na jezero Titikaka kao na mesto gde se čovečanstvo ponovo pojavilo posle Velikog potopa. Sve civilizacije koje su postojale na Andima verovale su da je jezero Titikaka – mesto prvobitnog stvaranja. Baš na ostrvu Sunca pojavio se stvoritelj svega – Birakoča, Sunce u obliku čoveka, koji je prema većini drevnih mitova Južne Amerike bio visok, bledolik i bradat.

U južnoameričkim legendama govori se i o čudesnoj plavuši Orijani koja se jednom spustila na sjajnom kao zlato svemirskom brodu na Ostrvo Sunca u jezeru Titikaka, da bi dala predala civilizaciju ljudima. Orijana je imala samo četiri prsta, povezana kožicom (ovo podseća na “riboljude” iz Pahomovljeve matrice...). Ona je rodila 70-oro zemaljske dece i vratila se na zvezde.

U prevodima radova spisa Garsiljasa de la Vege (16. vek), potomka aristokratije Inka (16. vek), može se pročitati sledeće: “U natpisima urezanim na na stene Tiahuanako navodi se da su savršeno promenjena ljudska bića, koja imaju membrane i različitu krv od naše, stigla sa druge planete, pronašla najviše planinsko jezero na Zemlji i rešila da tamo naprave svoj dom”.

Prema legendi, prvi Inka Manko-Kapak i njegova žena Mama-Oklo iznenada su se pojavili dok je Sunce zalazilo na svetom jezeru Titikaka u Andima i objavili uzbuđenom narodu da su oni deca Sunca i da ih je poslao bog Sunca da bi darovali ljudima civilizaciju.

Na ostrvu i danas postoje ostaci palata, vrtova, hramova, lavirinta i podzemnih hodnika Inka. Ajmara, lokalni stanovnici, vekovima prepričavaju legendu o izgubljenom podvodnom gradu i tajanstvenom ostrvu na jezeru Tititaka, sa skrivenim ulazom u podzemne lavirinte, napravljene u davna vremena. Priča se i ogromnim kamenim strukturama ispod jezera.

Na topografskoj karti ostrva mesto gde se, po pričama, nalazi skriveni ulaz, označeno je rečju KUNA, što na jeziku Ajmara znači “stvar”. Kakva se to stvar tamo nalazi? (Uzgred, o jeziku: kako tvrde stručnjaci, jezik ajmara je toliko čist kao da se nije razvijao poput drugih jezika, već da je veštački stvoren od nule).

-Konture i reljef ostrva Sunca poklapaju se sa onim koji su bili na crtežu iz Poruke – produžava Pahomov. - Postojale su četiri planine, raspoređene u uglove paralelograma. Postojale su sve karakteristike kao na slici iz Poruke! Na fotografiji Ostrva Sunca iz svemira nacrtao sam krug na tom mestu koje je bilo obeleženo krstom na crtežu iz Poruke. Zatim, bliže pogledavši, primetio sam da se na tom mestu na fotografiji ostrva nalazi slabo vidljivi krug, svetliji od pozadine. Upravo u tom krugu nalazi se ulaz ka nasleđu drevne supercivilizacije!

O PAHOMOVU

Vladimir Pahomov rođen je 1943. u Jaroslavlju (Rusija). Završio je Fakultet mehanike i matematike državnog univerziteta Lomonosov. Objavio je više od 50 naučnih radova. Specijalista u oblasti automatizacije projektovanja i proizvodnje elektronskih kola. Služio je kao oficir u Kosmičkim snagama SSSR.

/ Treće Oko /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP