Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99662
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6609987
Ko je na sajtu?
Imamo 53 gosta na mreži

НЕШТО О ШАМАНИМА И ШАМАНИЗМУ


07.07.2011. / Академедиасрбија

Приредио: Слободан Маричић

Шаман је старо - индијски израз за магирe, врачеве или магијске радње који се спомиње у старим народним причама, народним певањем и литератури. Иначе изворно реч "Шаман" долази од руске, тј. тунгузијске речи "Схаман".

Међутим, иста реч постоји као "Шамана" (санскритски - Схаман) кинеске речи Сха-мен и сл. Данас се шамани и шаманизам простиру као култ и веровање у Русији - Сибиру, Артичком региону, Северној и Централној Азији, Јужној Америци, Африци и тд .

Шамани традиционално представљају неку врсту народних лекара који увек од неког старијег бивају као "изабрани" и обучавани од младости тајним знањима и вештинама. Шаман може бити жена или мушкарац. Верује се да шамани призивају (добре) духове који их у трансу саветују и помажу им у исцелитељском и другом деловању. Да би се довели у стање транса, шамани су некад најчешће користили посебно направљену трубу - фрулицу која је производила звук одређене фреквенције, који је утицао на нерви склоп и производио неку врсту хипнотичког стања. Шамани се различито од места и дела света где живе баве лечењем, видарењем, врачањем, прорицањем, као сеоски свештеници, или мистичари осамљени у дивљини повучени у медитацију, примењујући редовно астралну пројекцију, понекад узимајући халуциногено биље или сличне супстанце. Сведоци истраживања шаманизма у народу Јакута (Сибирска област) забележили су сведочења о способности напознатијих шамана да говоре тајним језиком који садржи чак 12 хиљада речи, док је вокабулар просечног грађанина око 4000. Осим посебног говора који је само њима разумљив и користе га у обредима, шамани имају способност левитације, неосетљивости на бол од убода иглама или врелину ватре, читају мисли, изазивају појаве кише и сл.

Постоје научне студије које указују на то да пећински цртежи, као што су они у Ласку (стари 25.000 година п.н.е), представљају ране шаманске ритуале уз слике, птица, духова заштитника и екстатичних доживљаја. Животињске лобање и кости пронађене на неким местима из европског палеолитског периода од пре 50 до цца. 30.000 година пре нове ере, тумаче се као докази старости практиковања шаманизма.

За функционисање шаманизма је обично потребно "уздизање у небеса" или "спуштање" у подземни свет. Зависно од потребе, шаман доживљава екстазу и бори се против демона или прима савете и помоћ добрих духова . Доживљавање екстазе је примарни феномен шаманизма, а та екстаза подразумева један акт стапања са космичким силама и бићима. То стапање изазива осцилацију / вибрацију која мења фреквенцију свести шамана, али често и околине и изазива посебан облик резонантне вибрације. Др Нарби који је један од најпознатијих савремених истраживача шаманизма је у својим радовима и тумачењима узео у обзир радове једног од највиших ауторитета када се говори о историји религија: Мирцеа Елиаде који је написао књигу : "Шаманизам - Архаичне технике екстазе." Нарби каже: "Елиаде, који није био професионални антрополог ...... идентификовао је невероватну сличност у понашању и схватањима шамана широм целог света. Где год да постоје, сви шамани су специјализовани у постизању транса за време којег како се верује," њихова душа напушта тело и онда се успиње према небу или се спушта у подземни свет. "

Сви они говоре једним тајним језиком којег су научили директно од духова или нама непознатих спиритуалних бића, имитирајући их, те тако разумеју језике скоро свих космичких ентитета. Шамани као своје технике рада описују постојање: "духовних мердевина, спиралног степеништа, конопца и сл, који повезују небо са земљом и које они користе како би досегли посебни свет духова, оних који су некада дошли са неба и креирали свет на земљи".

Шаман мора бити способан да непрекидно одржи потпуну контролу над самим собом, чак и кад се налази у екстатичном стању. Та њихова способност да "истовремено ходају кроз два света" подразумева једну изванредну нервну конституцију где истраживачи за сибирске шамане говоре да они не показују никакве знаке менталне дезинтеграције, чак ни кад се налазе у дубокој старости њихова меморија и моћ самоконтроле су далеко изнад просека обичних људи .

Др Нарби, након својих искустава са шаманима из Јужне Америке пише: "Истинска реалност је много комплекснија него што нас наше очи наводе да верујемо". Он онда описује једно искуство које му је помогло да спозна реалитет шаманистичког света.

"По повратку из Африке, након пет месеци мог истраживања, моја жена и ја посетили смо неке наше пријатеље који су нам том приликом показали једну књигу која се састојала од колоричних тро-димензионалних слика, које су биле састављене на први поглед од неповезаних тачака. Да би се видео кохерентан '3-Д 'имиџ из те "измаглице", човек мора да де-фокусира свој поглед, као да хоће да гледа кроз слику .... Након неколико покушаја, као уз помоћ неке магије, испред мојих очију појавио се један изванредно дубок стереограм. Показивао је делфина који искаче из морских таласа. У моментима када сам фокусирао мој поглед нормално на страницу књиге, делфин би се губио заједно са морским таласима, и ја бих само видио неку измаглицу сачињену од збрканих тачака. "(Др.Нарби, 1989; стр. 45-46)

Нарби након тога помиње још неке интересантне ствари у вези когниције. "Ми не знамо како наш визуелни систем функционише. Када читате ове речи, ви не видите тонер, папир, ваше руке и околину, него један интерни тро-димензионални имиџ који их репродукује и који је" конструисан "од стране вашег мозга. Фотони који се одбијају од те странице ударају у ретину вашег ока, која их трансформише у електрохемијску информацију; оптички нерви спроводе ту информацију до визуелног кортекса у позадини главе, где једна каскадна мрежа нервних ћелија класификује и категоризује придошле информације (облик, боје, кретање, дубина, итд). Како мозак опет саставља те групе категорисаних информација у један кохерентан имиџ, још увек је мистерија. То такође значи да је неуролошка база свести још увек непозната. " (Др.Нарби, (1989); стр. 46. - погледај такође слично у радовима: Kpик (1994, стр. 24, 159) о визуелном систему, а нешто шире: Пенросе (1994) и Хорган (1994).

Ово нам објашњава чињеницу да уколико ми реално стварно не знамо како видимо ствари у ономе што називамо "тро-димензионална" реалност, како онда можемо очекивати да перципирамо и схватимо ствари које припадају домену 4-тог дензитета? Чини се да кад нека особа халуцинира, не постоји неки "спољни извор" визуелне симулације. То се очигледно може доказати чињеницом да камера није у стању да сними халуцинације. "Енигма халуцинације" могла би се редуковати на примарно питање: да ли халуцинације потичу из унутрашњости људског мозга, како нам то научна истраживања из 3-ћег дензитета сугеришу, или споља, како тврде шамани?

Веома је индикативно да нам из целог света шамани говоре једну те исту причу, јер имају једне те исте визије. А те визије веома често подразумевају и "серпенте" (змијолика створења, прим. прев.) који их информишу како су они створитељи људске расе. Др Нарби закључује своју студију хипотезом да "змијолики имиџи" симболично престављају ДНА. "Кад све ово саберемо, ДНА је тај „мајстор“ трансформације змијоликог облика који живи у води, а истовремено је и дуг и кратак, једнострук и двострук. Управо као космички серпент." (Нарби, 1989, ст 93).

Нарби онда додаје: "Мирцеа Елиаде" нам је показао како те разнолике слике формирају једну заједничку тему под називом "Аксис мунди," или Осовина света, која се среће у шаманским традицијама широм света. Према Елиаде-у, та осовина омогућава прилаз " другом свету "и према ономе што шамани тврде, ту постоји један" парадоксалан пролаз ", који је нормално резервисан за мртве, а којим се шамани користе за време рада у свом животу. Тај пролаз је обично чуван од стране серпента или змајева. Према Елиаде-у , шаманизам је збир техника које омогућавају савладавање тог пролаза, достизање осовине света, примања одређеног знања у вези с тим и доношење тог знања назад. Према мојој хипотези, шамани своде своју свест до молекуларног нивоа и тако омогућавају себи приступ биомолекуларним информацијама. " (Нарби, 1989, стр. 93)

Овде треба подсетити на опис paдa шамана из Сибира, који свој прелаз у тансцедентално стање врше тако што се имагинацијом на почетку обреда пење на неке неодређене спиралне степенице по којима се он лагано диже или спушта са сваком степеницом више или дубље у горњи или доњи свет. (прим. Сл.М.)

Међутим, то не мора да буде баш толико једноставно. Потребно је да се разликује појам "Серпент" од змијоликог изгледа ДНК.

Др Јосеф Кембел дискутује о убиквитарном симболу змије следећим речима: "Кроз цели материјал примитивног, орјенталног и западњачког, у томовима овог дела, често провејавају митови и обреди серпента у веома симболичном и конзистентном смислу. Где год се природи одаје почаст, као нечему спонтаном и божанственом , ту је и серпент којем се приписују особине божанског живота. " ((Кембел, 1968, стр. 154)

Како Др Нарби примећује: " Кембел се бави двема прекретичним тачкама у вези космичког серпента у светској митологији. Прва се појављује у контексту патријархата код Јевреја" гвозденог периода "у првом веку п.н.е када је та митологија била прихваћена од ранијих цивилизација из неолитског и бронзаног доба .... и онда инверзирана, и тако учинила раније чињенице супротним од онога што су оне оригинално значиле. "У Јудео-хришћанској причи о постанку из прве књиге Библије, човек може да нађе елементе који су заједнички у многим светским митовима када се ради о стварању света: змија / серпент, стабло, близанци; међутим по први пут, змија која је била поштована на Леванту током најмање 7000 година пре састављања "Књиге о Постанку," игра улогу зликовца. Јахве / Јехова, који је замењује у улози створитеља, завршава ствар победом над "Левитанoм, серпентом космичког мора". [...]

Посебно је занимљив опис у коме Др Нарби препричава један субјективан опис доживљаја уз помоћ напитка Аиахуасца, који је описао један антрополог по имену Михаел Харнер.

У раним шездесетим годинама, Харнер је студирао културу "Kонибо" индијанаца. Након нешто више од годину дана Харнер није пуно напредовао у разумевању њиховог религиозног система, тада му је један од индијанаца рекао да ако стварно хоће нешто да научи, онда мора да попије Аиахуасц-у. Харнер је то прихватио, мада не без страха, јер су га ови већ опоменули како би могло да се ради о једном за њега ужасном доживљају. Идуће ноћи, под стриктним надзором његових домородачких пријатеља, он је попио отрилике трећину једне боце тог напитка. Након пар минута нашао се у свету чистих халуцинација. Након што је стигао у неку небеску пећину у моменту кад се тамо управо одржавала нека врста надприродног карневала, видео је и два чудна брода како лебде у ваздуху са прамцима на којима су били змајеви, нешто као они на викиншким бродовима. На њиховој палуби могао је да види људе са птичјим главама и људским телима, као оне египатске богове са птичјим главама са античких цртежа. Након неколико доживљаја тамо, које би било предуго описивати, Харнер је постао уверен да умире. Покушао је да призове своје пријатеље из племена "Kонибо" како би му дали неки антидот, међутим, није успео да проговори ни једну реч.

Онда је приметио како његове визије потичу од једног рептилског створења које се налази у највећој дубини његовог мозга. То створење је почело да пројектује некe сцене пред његовим очима говорећи му како се ради о информацијама које су резервисане само за оне који умиру и оне који су већ мртви. "Прво, показана ми је планета Земља како је она изгледала пре много еона, када на њој још није било никаквог живота. Видео сам океан, пусту земљу и светлоплавo небо. Онда су се на небу појавиле стотине неких црних прилика које су слетеле испред мене на земљу. Могао сам да приметим како су те прилике биле велика сјајна црна створења, са чекињастим птеродактилским крилима и огромним телима китовског облика.

Они су ми телепатски објаснили како беже од нечега из свемира. Дошли су на планету Земљу како би побегли од њиховог непријатеља. Та створења су ми онда показала како су створила живот на овој планети, како би се сакрили у оквиру безбројних форми, и тако сакрили своје присуство.

Испред мене одигравала се величанствена сцена стварања биљног и животињског света током милиона година, и то са једном толиком живошћу и стварношћу да ми је то немогуће да уопште опишем. Сазнао сам да се та створења слична змајевима налазе у свакој животној форми, укључујући и човека. "

Након тога, Харнер је записао у белешкама на дну странице: "У ретроспективи, могло би се рећи како су они били нешто слично ДНА, иако у то време, у 1961.године ја нисам ништа знао о ДНА" завршава Харнер.

Врло је могуће да у техникама Шамана постоји нешто што је повезано са "читањем" кодова ДНК а што данашњо науци још није познато. На жалост малобројна литература о Шаманима и њиховим техникама рада не говоре ништа о том "енткодирању" ДНА у сферама човекових перцепција дензитета у коиjмa се налазимо или у које "одлазимо" у неким екстремним психолошким или психофизичким тренуцима и ситуацијама.




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP