Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99667
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6610021
Ko je na sajtu?
Imamo 45 gosta na mreži

KASTANEDA: MOJI RAZGOVORI SA DON HUANOM


16.08.2011. / Akademediasrbia

/Priredio : Slobodan Maričić

"Sedeći jednog dana na tremu svoje kuće u centralnom Meksiku, don Huan da je moje energetsko biće od ključnog značaja za sve što se događa u mom životu. On je to video kao energetsku činjenicu da moje energetsko telo, umesto da se udaljava od mene, kao što se to normalno događa, ono mi se približavalo velikom brzinom.

"'Šta to znači, don Huane, kada mi se telo približava?' pitao sam ga. "'To znači da će te nešto uskoro dobro ošamutiti' rekao je smejući se. 'Jedan neverovatno visok stepen kontrole pojaviće se u tvom životu, ali to neće biti tvoja kontrola nego kontrola tvog energetskog tela.'

"'Da li to znači, don Huane, da će neka spoljna sila da me kontroliše?' pitao sam. "'Ima mnogo spoljnih sila koje tebe već kontrolišu u ovom momentu,' don Huan je odgovorio. 'Kontrola o kojoj ja govorim je nešto izvan domena jezika. To je tvoja kontrola, a istovremeno i nije. Ona se ne može klasifikovati, ali se sigurno može osetiti. I izvan svega, njome se sigurno može manipulisati. Zapamti ovo: njome se može manipulisati u tvoju ličnu korist, koja naravno, opet, nije tvoja nego korist tvog energetskog tela. Međutim, to energetsko telo si u stvari ti, tako da možemo da idemo ovako u krug kao pas koji grize svoj vlastiti rep, pokušavajući da objasnimo ovo. Jezik je neadekvatan i nedovoljan. '

Mrak se brzo spuštao i lišće drveća koje je do maločas imalo zeleni odsjaj postade tamno i teško. Don Huan reče da ću, ako obratim pažnju na tamu lišća, krajičkom oka, ne usredsređujući pogled, videti sjenku kako promiče kroz moj vidokrug.

"Zaista sam video čudnu senku koja je ostavljala svoj odraz na lišću drveća. Bila je to ili jedna senka koja je išla napred-nazad ili nekoliko promičućih senki koje su se kretale s leva na desno, ili naviše. Izgledale su mi kao debele crne, ogromne ribe.

Bilo je to kao da džinovske sabljarke lete kroz vazduh. [...] 'Šta je to, don Huane?' Na sve strane promiču neke crne senke?.'

"'Ah, to je slobodni svemir, ' reče, 'nemerljiv, nelinearan, van domena sintakse. Čarobnjaci drevnog Meksika prvi su videli te senke i pošli za njima. Videli su ih kao što ih i ti vidiš i videli su ih kao enegiju koja teče u svemiru. Oni su otkrili nešto transcedentalno. [...]

Otkrili su da imamo na zemlji doživotnog kompanjona. Imamo grabljivca koji je došao iz dubine kosmosa i preuzeo vlast nad našim životima. Ljudska bića su njegovi zarobljenici. Grabljivac je naš vladar i gospodar. On nas je učinio poslušnim i bespomoćnim. Ako poželimo da se pobunimo on guši našu pobunu. Ako želimo da delamo nezavisno, on zahteva da to ne činimo. [...]

Sopstvenim snagama si došao do onoga što su šamani drevnog Meksika nazivali temom nad temama. Sve vreme ti govorim o tome na jedan indirektan način, nagoveštavajući ti da nas je nešto zarobilo. Mi smo zaista zatvorenici! Za čarobnjake drevnog Meksika to je bila energetska činjenica.

"'Zašto su grabljivci uzeli stvar u ruke na način koji opisuješ, don Huane? 'Mora postojati neko logično objašnjenje.'

"'Postoji objašnjenje,' odgovori don Huan, 'i ono je najednostavnije objašnjenje na svetu. Oni su preuzeli vlast zato što se nama hrane i oni nas nemilosrdno pritiskaju zato što im služimo kao sredstvo za održavanje života.

Baš kao što mi gajimo kokoške u kokošinjcima, grabljivci gaje nas u ljudskim krletkama. Tako im je hrana uvek na raspolaganju.'

"Snažno sam tresao glavom. Nisam mogao da izrazim svoje nezadovoljstvo i tugu, ali moje telo se pokretalo u želji da sve izbaci na površinu. Mimo sopsvene volje, tresao sam se od glave do pete.

'Ne, ne, ne, ne,' čuh sebe kako govorim. 'To je apsurdno, don Huane. To što ti kažeš sasvim je monstrouzno. To jednostavno ne može biti istina, ni za čarobnjake, ni za prosečnog čoveka, ni za koga.'

"'Zašto?' mirno upita don Huan? Zašto ne? Zato što te to ljuti?'

"'Da, to me ljuti. Te tvoje tvrdnje su monstrouzne!' [...]

"'Želim sada da se obratim tvom analitičkom umu, ' reče don Huan. 'Razmisli za trenutak i reci mi kako bi objasnio protivrečnost između inteligencije čoveka-inženjera i gluposti njegovog sistema verovanja, ili gluposti njegovog kontradiktornog ponašanja. Čarobnjaci veruju da su nam grabljivci dali naš sistem verovanja, naše predstave o dobru i zlu, da su oni postavili naša društvena pravila. Oni su ti koji su stvorili naše nade i iščekivanja, snove o uspehu ili promašaju. Oni su nam dali lakomost, pohlepu i kukavičluk. Grabljivci su ti koji čine da budemo samozadovoljni, da se ponašamo šablonski i da budemo egomanijaci.'

"'Ali kako oni mogu to da nam rade, don Huane?' upitah gnevno, ljut zbog onoga što mi je govorio. 'Da li nam oni to šapuću u uho dok spavamo?' "'Ne, ne rade oni to tako. To je idiotski.!' don Huan se smeškao. 'Oni su daleko efikasniji i organizovaniji. Da bi nas držali u poslušnosti i poniznosti, krotke i slabe, grabljivci izvode čudesan manevar – izvanredan, naravno, s tačke gledišta stratega koji se bori, a jeziv za one koji zbog njega stradaju. Oni nam daju svoj um! Da li me čuješ? Grabljivci nam daju svom um, koji postaje naš um. Um grabljivca je barokni, kontradiktoran, mrzovoljan, pun straha da svakog trenutka može biti otkriven.”

Don Huan je nastavio: "'Znam da si često zabrinut za hranu, mada nikada nisi gladovao... a to je samo zabrinutost jednog grabljivca koji se plaši da će njegov plan biti otkriven, a on ostati bez hrane. Kroz um koji je, na kraju krajeva, njihov savršeniji um, oni ubrizgavaju u život ljudskog bića sve što njima odgovara. Na taj način obezbeđuju izvestan stepen sigurnosti koji ublažava njihov strah.'"

"...Želeo sam odmah da se vratim kući [...] ali pre nego što smo stigli do njegove kuće, don Huan sede na visoki greben s kojeg se prostirao pogled na dolinu. Jedno vreme je ćutao. Pošto nije ostao bez daha, nisam razumeo zašto je zastao i seo.

"'Tvoj domaći zadatak za danas, ' reče on iznenada glasom u kome je bilo zle slutnje, “jedna je od najtajanstvenijih pojava u čarobnjaštvu, nešto što je izvan jezika, izvan racionalnog poimanja i objašnjenja.. ...zato se pripremi i prisloni leđa uz ovaj zid od stene, što je moguće dalje od ruba provalije. Biću pored tebe, u slučaju da se onesvestiš ili padneš.. ...Želim da prekrstiš noge i uđeš u unutrašnju tišinu, ali da ne zaspiš.'

"Bilo mi je prilično teško da uđem u unutrašnju tišinu, a da ne zaspim. Borio sam se protiv neodoljive želje za snom. Iz potpune tame oko sebe gledao sam u dno doline. Video sam nešto od čega mi se sledila krv u žilama. Video sam veliku senku, prečnika oko petnaest stopa, kako skače kroz vazduh i spušta se na zemlju uz tih i tup udarac koji sam osetio u svojim kostima, ali ga nisam čuo.

"'Oni su zaista teški, ' reče mi don Huan na uho. Držao me je za levu ruku što je čvršće mogao.

"Video sam nešto nalik na senku od blata kako vijuga po zemlji, a zatim čini još jedan džinovski skok, dugačak možda pedeset stopa, pa se ponovo spušta na zemlju, uz isti zloslutni, nečujni, tupi udarac. Borio sam se da ne izgubim koncentraciju. Bio sam užasno uplašen. Pogled mi je je ostao prikovan za senku koja je skakutala u dnu doline. Začuh veoma čudno zujanje, mešavinu lepeta krila i smetnji na radio aparatu, a tupi udarac koji je usledio nešto je što se ne može zaboraviti. Zatresao je don Huana i mene iz temelja ‘ džinovska crna senka kao od blata upravo se spustila kraj naših nogu. "'Ne plaši se, zapovednički reče don Huan. 'Drži se svoje unutrašnje tišine i senka će otići.”

"Drhtao sam celim telom. Bilo mi je jasno da će me blatnjava senka prekriti i ugušiti ako ne održim svoju unutrašnju tišinu. Zadržavajući tamu oko sebe, vrisnuo sam iz sveg glasa. Nikada nisam bio tako besan, tako strašno frustriran. Senka od blata je načinila još jedan skok u dnu doline. Nastavio sam da vrištim klateći nogama. Želeo sam da vriskom stresem sa sebe ono što je došlo da me pojede, ma šta to bilo”

I ZAPISI KARLE TURNER NA ISTU TEMU ..... 

Strašno, najblaže rečeno. A da li bi ovo moglo da bude i istinito? Pre nego što pomislimo da se ovde radi samo o jednom fenomenu ili halucinacijama Don Huana i Kastanede – jednog šamana i antropologa, da se upoznamo sa još jedimn doživljaemj u malo drugačijem kontekstu.

Ovo je jedan kraći segment potisnutih sećanja uz pomoć hipnotičke regresije.

Hipnotizer je Barbara Bartholic, a pacijent je "Dejvid," sin doktorke Karle Turner ( vidi priloge na ovom sajtu od K.Turner) .

"Očigledno da je nešto nedostajalo u Dejvidovom sećanju od onoga što je doživeo, tako da ga je Barbara pitala da kaže malo više šta je to video u njihovoj bašti kod jelovog drveta. Dejvid : "'Gledam u jednu senku,' odgovorio je. 'Možda je to jedan mačak, on voli ovo drvo. Narovo drvo, šušti.

A ispod, šta ima ispod ? Šta, kako? To…, nešto se tu kreće, ali ja to ne mogu da vidim. To je kao neka tamna mrlja, crna mrlja, koja se kreće oko drveta. I otišla je.'

"Barbara ga je zamolila da pojasni malo svoj opis, tako da je David nastavio.

"'Video sam, to izgleda nepravilno. Da li je to senka? Crno je. Na zemlji je. Kreće se unaokolo, brzo, i šušti. Kao da šeta po lišću. I skoro je nečujno, … sikti kao zmija, ali veoma tiho. [...] Mozak mi ne radi, ' rekao je. 'Koračam s mukom iza nje prema autu. Ah, ah. Ali želim da odem I da vidim to. Čuo sam zvuk.

"'Kako je taj zvuk izgledao?' [Barbarno pitanje.] "'Kao konopac, kad ga neko naglo zategne,' odgovorio je. 'Vhuuuuuu, kao čigra. Ali mekanog, utišanog. I tada sam video tu stvar. Crno. To je samo crnilo, na tlu. Veoma brzo. Nešto me je udarilo pre toga..' "'Gde?' Barbara je upitala.

" U ledja, paralizovalo me je. U podnožje moje kičme.... Ljuljam se, mehanički, prema satelitskoj anteni, Ja mislim. .... To je nešto veliko.... Boli me celo telo, šokirao sam se. Jako me peče. Sve me peče oko mojih kostiju, i trese se.. [...] Koračam oko drveta, i čujem zvuk. Kao čigra kada se vrti. Počinje sa jakim zujanjem a onda se utišava. Gledam prema tome. Ne mogu da vidim dobro. ...To je kao mrlja na zemlji, ... kao crni peškir? Ili vreća za smeće? Nekakvog čudnog oblika. Pljosnato je, skroz pljosnato. Na zemlji a uopšte se ne razlikuje od tla, samo što je crno i brzo se kreće. I ne pravi mnogo buke. ...Gledam u tu stvar. ...Crnilo. Kao 'ništa.' Kao “ništa” koje je ipak - tu. Kao naftna mrlja koja se kreće po tlu.. ...I kreće se, a usput se i menja, takođe. Ne mnogo, samo rubovi, nije stabilno. I udaljilo se veoma brzo. ...Tako se čudno osećam. ...Kao da ovo nisam ja. ...Osećam se prazno ...Kao neki daljinski uređaj..." (Zapisi K.Turner, 1992, pp. 132-139ff)

Dakle, da li treba biti čudno što je ova žrtva abdukcije opisala nešto veoma slično onome što je i don Huan nazvao grabljivcem, odnosno, predatorom. Takođe je bitno i to što je Dejvid takođe čuo one čudne zvukove, koji su bili slični onima koje je tako dobro opisao Kastaneda, kod svoje interakcije sa “crnim senkama” koje izgledaju kao “naftne mrlje” na tlu. Kastaneda je, u svojoj knjizi , nazvao poglavlje u kome diskutuje o ovim stvarima: “Senke od Blata”.

Kako ćemo početi s našim pokušajem razumevanja ovih kosmičkih "energetskih konstrukcija" koje se pojavljuju i u šamanskim vizijama kao predatori na zemlji koji isisavaju iz ljudi psihičku energiju ? A kako ćemo početi razumevati otmice ljudi od strane vanzemaljaca. Da li ima nešto zajedničko kod ovih pojava ?



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP