Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 92874
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6498463
Ko je na sajtu?
Imamo 41 gosta i 1 člana na mreži

AFERA SATELIT, MILE DRAGIĆ I OSTALO



Dakle posle pet punih godina digla se prašina oko špijunskog satelita, prvog u regionu koji je Srbija htela da kupi „ključ u ruke“ od izraelske drzavno-privatne kompanije.

Cena oko pedeset miliona evra, za spravu koja je trebalo da nadgleda južni deo Balkana, a pre svega Kosovo i levo i desno od njega: Bugarsku, Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, Jadran, pa tako oko zemlje.

Vojnim stručnjacima koji su ovo ocenili odličnom investicijom, svaka čast. To bi bio preventivni iskorak Srbije u odbrani granica i teritorije, dugačak „sedam milja“ i dao bi nam ogromnu prednost u odnosu na naše „dobre“ susede. Putanja satelita je kao autoput, a vi možete gledati levo ili desno gde vam se svidi, zumirati što će reći- gledati tablice na kolima koje prolaze dole putem ili špijunirati sve ono što nama rade Amerikanci, Englezi, Nemci i drugi. Tako bi Srbi imali svog „Malog brata“ strateškog pomoćnika u „vrućoj zoni“.

Ali ne lezi vraže, Veliki brat ili Amerika ima svoju bazu Bondstil na Kosovu i naravno nikako joj ne ide u prilog da jedna Srbijica „gleda“ šta se radi tamo, ko dolazi i ko odlazi a bogme i tamo i onamo oko sveta. I tako stiže u našu vladu kod svih NATO optimista i zagovornika ozbiljno američko upozorenje, da taj posao Srbija ne sme okončati. Naravno tog momenta izlazi na videlo „montirana afera satelit“ : „eto šta radi ministar odbrane, šta će nama satelit, mi to možemo da gledamo preko plota , durbinom, a najbolje kroz crne naočare“, zagrajiše domaći izdajnici.

Treba dakle pogledati šta o tome piše izvezni Jaša Vajs komentator novine (Israel Haiom) iz Tel Aviva, koji je imedju ostalog rekao da je Srbija pokušala da otkaz ugovora smulja i umilostivi izraelsku stranu, tako što je naručila desetak bespilotnih letilica , naravno za istu svrhu, samo što one ne mogu van granica Srbije koje su sve manje i manje. „Vidljivost“ ovih letilica koje su ustvari mali avioni na različite pogone imaju moć da snimaju „ispod i bočno „ najviše sa visine od tri do pet kilometra zavisno od vremena, i najviše desetak kilometara „bočno“ opet zavisno od vremena. Razlika je dakle neuporediva, jer satelit pokriva „autoput“ ispod sebe širine trideset do čak osamdeset kilometara u narednih desetak godina.

I šta sada, vade se političari : „nisam ja kriv, ovaj nije znao, ja nisam znao, niko nije znao, itd“. Da, naravno niko od njih nije tada znao šta će o tome reći Amerikanci, jer da su znali ne bi ni započinjali, kao mnogo puta do sada, ovaj odličan i veoma koristan projekat za našu bezbednost. Svakako da i posle tajnih upozorenja mi nismo morali da slušamo nikoga i da gledamo svoje interese, ali naša izdajnička vlast zna odakle curi lova i da će se nekome – mnogima zavrnuti slavina. E to su oni koji sada žele da sve prebace na Davinića. Doduše nije ni taj mutav, ima on drugih afera, ali ovo je nešto sasvim drugo.

Dakle sjebani smo opet em smo izgubili pare, em nas opet gnječe ko budjavo testo, em izgubismo i poslednji tračak nade da ćemo biti neka „sila“ u regionu. Sila sa 25 hiljada vojnika , naravno da je smešno, ali tako kažu Amerikanci. Analitičari i stručnjaci kažu, od broja stanovnika 0,5 procenata mora biti minimalna brojnost profesionalne armije, dakle ako nas ima desetak miliona, to mu dodje pedesetak hiljada. Ove kilave rezerviste što služe vojsku kao baba sere i časne sestre, ne računam. Ko nije služio vojsku, makar i šest meseci nije muško po srpskim običajima „od vijek vijekova“. To je što bi rekao moj pokojni otac: „ Imaš mladoženju, bez *urca na svadbi “ I tako pade naša borbena gotovost na dvadesetak hiljada gladnih profesionalaca i jedno dvesta trista žena, da nam armija lepše izgleda.

Ali još nešto. Nije se još smirio još jedan lov na veštice, protiv jedinog proizvodjača vojne opreme, uniforme, obuće , šlemova itd. u Evropi koji liferuje opremu ni manje ni više nego Amerikancima. Zašto, pa zato što je najbolja, a jedva prodje naše stroge kontrole da dobije atest kod nas. Jebote, al imamo stroge standarde, tu negde izmedju sto hiljada i milion evra po nekoj glavi da se kapne. Alo ljudi, Mile Dragić, nikada ga ja video u živo, zamalo zaglavi apsu na desetljeća zbog nekih sto ćevapa što kao šatro nije platio sa ovog nego onog računa, pa nije odobreno, te sve neka muljavina , pakovanje ne može biti gore.

A šta taj baraba što jede ćevape za svoje pare i ne kuca odmah kroz fiskalnu kasu uradi za vojsku Jugoslavije i Srbije? Pa kao prvo, napravio je toliko dobrih maketa tenkova , topova bornih kola, aviona itd., da su se Amerikanci i drugi neši neprijatelji 1999 godine, siti ispucali u gumene modele, sa porukama komandama: „Uništismo sve živo što su Srbi imali na točkovima“ Njegovi šlemovi su hit na tržištu vojne opreme, nose ih najbolje američke jedinice, pola Evrope bi da ih kupi, nose ih u Iraku privatne vojske koje se razbacuju parama i kupuju samo vrhunsko oružje i opremu. Spomenimo i sigurnosne pancire za policiju, vojsku i stručnjake za razminiranje, naravno opet vrhunskog kvaliteta. Konačno sećate li se naših vojnih šinjela nekadašnje JNA, e pa nosila bi naša vojska do danas i te šinjele i one sivomaslinaste uniforme, kao i policija, da nam nije tog Dragića. Ovako, nekako, ko zna kako, obukosmo ovo nešto srpske vojske u prikladne uniforme za leto i zimu a možda i još ponešto.

Ma bilo bi sve to u redu i Mile bi išao mirno Lajkovačkom prugom da je redovno plaćao ćevape, ali ne sebi nego drugima, ali šta ćeš srpska posla. Pojma nemam šta sada radi, možda je legao i on na šine, rudu ili tako nešto.

I šta sada, šta će biti od nas ? Sa poslednjim oblacima nade koji odlaze sa mojim godinama ja budala mislim na granice, vojsku, odbranu, čast, umesto na penziju koja je sve manja i daj Bože da je bude do smrti.

Tako u penzionerskim razmišljanjima kada mi zasvetli neka lampica, pomišljam na onog ludaka – genija u Hagu. Onog znate što im je rekao da svi mogu da mu puše i opet ih posle nahranio govnima. To nije lepo, ali je nekada nužno. Nešto mislim kada se vrate ako ga uopšte puste živoga, da ga metnemo na godinu probno za predsednika države, komandanta vojske i sve ostalo.

Jedno je sigurno, Evropa ne bi mirno spavala i svi svetski analitičari kalkulisali bi mogućnost izbijanja Trećeg svetskog rata zbog Srbije. Pa šta, zar nismo već pokrenuli dva, kud dva - tri put Bog pomaže. Pazite ovako, nama spasa nema ni tako ni ovako, pa kada već propadamo neka bude vatromet.

Loša ideja jel, vi bi da dočekate penziju ? A ja bi da se ponovo rodim. Reinkarnacija u i tako to. Šta češ, svako ima svoj pogled na svet. Moj ste pročitali.

S.Maričić


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP