Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61383
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6369656
Ko je na sajtu?
Imamo 78 gosta i 1 člana na mreži

POČETAK OTKRIVANJA


23.02.2012. / Akademediasrbija

Priredio za objavljivanje: Slobodan Maričić

 Silazno kretanje i otkrivanje duševnih tegoba počinju u trenutku kada čovek svesno postane nezadovoljan životom. Suprotno mišljenju većine stručnjaka, ovo tupo "nezadovoljstvo životom" nije znak  mentalnog oboljenja, niti pokazatelj slabog društvenog prilagođavanja ili duševnog rastrojstva.

 U ovom dubokom nezadovoljstvu životom, krije se embrion nove inteligencije, jednog naročitog oblika inteligencije koji obično živi zatrpan pod naslagama društvenih laži. Osoba u čiji život se useli patnja u isti mah počinje da se budi i interesuje za dublje, istinitije realnosti.

Jer patnja naprosto razvejava naša ugodna sanjarenja o stvarnosti, nagoneći nas da živnemo u jednom posebnom smislu - da motrimo pažljivije oko sebe , da osećamo dublje, da budemo u dodiru sa sobom i svetom na način koji smo dotad izbegavali. Kaže se, i smatram daje to velika istina, da je patnja najveća milost. Patnja je vesnik radosti, pošto označava rođenje stvaralačkog uvida.

Ali , samo u posebnom slučaju. Neki ljudi pristaju uz svoju patnju kao majka uz rođeno dete, noseći je kao dragoceni teret koji nipošto ne smeju ispustiti. Oni se sa patnjom ne suočavaju svesno, već se uz nju grčevito pripijaju, ostajući, iz nepoznatih razloga, opčinjeni ulogom mučenika. Patnju ne treba poricati, izbegavati, prezirati, ali nikako ni slaviti, preuveličavati, niti joj se prepuštati. Pojava patnje nije dobar, ali nije ni loš znak, to je pokazatelj da čovek počinje da shvata kako je život koji živimo izvan jedinstvene svesti krajnje bolan, mučan i bremenit patnjom. Život unutar granica je opterećen borbama i strahovima, brigama, bolovima - a na kraju neumitno vodi u smrt. Kao i onaj drugi, za koji mislimo – da je bez patnje.

Samo po cenu otupljujućih kompenzacija i zabluda, u dobroj meri opčinjeni, mi pristajemo da ne dovodimo u pitanje naše iluzorne granice, koje su osnovni pokretač beskrajnog točka patnje. No, pre ili kasnije, ukoliko nismo sasvim otupeli, svrha naših duševnih kompenzacija koje su imale umirujuću i odbrambenu ulogu počinje da se gubi. Kao posledica toga, na ovaj ili onaj način mi počinjemo da patimo, zato što se naša patnja pomera prema samom uzročniku sukoba i rastrzanosti našeg života - a on leži u konfliktnoj prirodi lažnih granica koje su nam određene.

Patnja je, stoga, početak prepoznavanja lažnih granica. Kada se ispravno shvati, patnja zapravo predstavlja osloba|anje, jer cilja na život iznad granica. Iz toga sledi da mi ne patimo zato što smo oboleli, nego zato što se u nama rodio inteligentan novi uvid u život. Me|utim, da se taj uvid ne bi izjalovio, neophodno je razumeti patnju na ispravan način. Da bismo ušli u patnju, živeli u njoj i što je najvažnije, napokon je prevazišli, njen smisao valja ispravno protumačiti. Ako je valjano ne protumačimo, ostaćemo zaglavljeni u njoj - ugušićemo se u patnji, nećemo znati šta drugo da činimo u ostatku života.

Tokom ljudske istorije, raznorazni šamani, sveštenici, mudraci, mistici, sveci, psiholozi i psihijatri pokušavali su da ukazu na najbolji način kako da se patnja preživi i prevazide. Oni su podsticali ljude da prozru svoju patnju i ukazivali im na puteve dubljeg razumevanja patnje koji vode u duhovnu slobodu. Ali uputstva koja su nudili ovi raznorazni duševni iscelitelji nisu uvek bila iste prirode. U stvari, uputstva su bila veoma često protivurečna. Najdrevniji duševni iscelitelji savetovali su nas da stupimo u dodir sa Bogom. Savremeni doktori duše savetuju nas da stupimo u kontakt  sa svojim nesvesnim. Avangardni doktori duše savetuju nas da stupimo u dodir sa svojim telom.  A vidoviti iscelitelji duše savetuju nas da prevaziđemo telo i posvetimo se samo duši.

Danas je neslaganje među isceliteljima veće nego ikad, i to je osnovni razlog zašto ne mž`emo mrdnuti iz okova patnje, zbunjeni njenim značenjem, u nedoumici kome da se obratimo. Pošto leže zamrznuti u patnji, naši dublji uvidi o realnoj stvarnosti ne dopiru do nas. Mi ne možemo očekivati da naša patnja urodi plodom, ukoliko ne znamo šta ona znači, zašto nam se dešava. A njeno značenje nije nam poznato, jer nemamo pravog doktora duše kome bismo zaista mogli pokloniti poverenje. Nekada davno ljudi su se sa nevinim poverenjem obraćali svešteniku ili šamanu kao doktoru duše, a on (ili ona) je usmeravao njihovu svest ka Bogu. Međutim, u prošlom stoleću sveštenik je uglavnom zamenjen psihijatrom, kao osobom od poverenja kojoj čovek zaista može da se obrati u nevolji duhovnih tegoba. A ovaj novi sveštenik je usmeravao našu svest na različite aspekte psihe. Ipak, poverenje u psihijatra kao opšte cenjenog doktora duše, danas lagano jenjava. Javljuju se nove, delotvornije terapije. Neki novi doktori duše su revolucionisali "terapiju" usmeravajući nas ka čitavom našem organizmu kao mogućem uzroku-posledici, a ne samo ka razjedinjenoj psihi.

Sada smo svedoci i pojave transpersonalnih doktora duše, koji usmeravaju našu svest direktno prema nadličnoj svesti. Ali, avaj, pošto se svi ovi lekari često čak ni međusobom ni u čemu ne slažu, kome onda čovek da veruje? Glavni uzrok nedoumice "Ko je u pravu?" je u tome što se i početnici i profesionalci uporno drže uverenja da različiti doktori duže pristupaju ljudskom biću iz različitih uglova. Ali to nije tako. Pre će biti da oni pristupaju različim nivoima ljudske svesti iz različitih uglova. Zbog toga što polazimo od pogrešne pretpostavke da svi oni govore o istom nivou svesti, danas nemamo doktore duše kojima mošemo pokloniti potpuno poverenje. Zato nije ni čudo povećano interesovanje za tradicionalne metode lečenja i “narodne lekare duše”.

Čini se, dakle, da se oni definitivno ne slažu, barem u osnovnim stvarima, i mi tako upadamo u zamku protivrečnosti. Ipak, kad jednom upoznamo višeslojnu prirodu ljudske svesti, kad jednom shvatimo da se naše biće sastoji iz mnogih slojeva, počinjemo da uviđamo kako se različiti vidovi lečenja razlikuju upravo po tome što je svaki doktor duše specijalista za samo određeni sloj duše. Tako, ako prihvatimo činjenicu da se razni doktori bave različitim nivoima svesti, bićemo otvoreniji da čujemo šta svaki od njih ima da kaže o nivou za koji se specijalizovao. A ako je naša patnja u vezi sa tim nivoom, pažljivo čemo saslušati šta bi specijalista tog nivoa mogao da nam kaže. To će nam verovatno pomoći da sagledamo smisao određene vrste patnje, da je istrpimo svesno, sa razumevanjem i uvidom, i da je na kraju prevaziđemo.

Kada se budemo u opštim crtama upoznali sa spektrom ljudske svesti, sa različitim slojevima našeg bića, moći ćemo lakše da utvrdimo nivo na kome trenutno živimo, kao i nivo iz kojeg naša trenutna patnja, ukoliko je ima, izvire. Tako ćemo biti u stanju da odaberemo odgovarajućeg doktora duše, odgovarajući pristup našoj trenutnoj patnji, i više nećemo biti paralisani njome.

/ Izvod iz knjige : BEZ GRANICE, AUTORA Ken Vilbera /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP