Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61386
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6369672
Ko je na sajtu?
Imamo 89 gosta na mreži

ЂУРЂЕВДАН - ДАН ЦВЕЋА И ЉУБАВИ!


04.05.2012. / pee-Академедиасрбијa

Пише: Зорица Голубовић

Највећи пролећни и свакако један од најомиљенијих народних празника је - Ђурђевдан. Узиман је за календарски међаш који датумски полови годину на два дела, од Ђурђевдана до Митровдана, а обичаји којима је пропраћен су веома разноврсни, богати и живописни. По веселости се истичу празнични уранак, плетење венаца, хватање маје и прва мужа.

Свуда где Срби живе свет је, поготову омладину, одлазио на уранак, дочекујући зору у весељу и витешком одмеравању. Било је за прекор ако неко дочека ђурђевданско јутро у постељи. Будност и хитрост се тражила и због тзв. предавања сна, па се зато на Ђурђевдан нико није одазивао на нечији позив. Веровало се да ће таквоме, ако се одазове, онај ко га позива "предати" поспаност, тромост и лењост, што ће га пратити до следећег Ђурђевдана.

Плетење ђурђевданских венаца којима су кићени извори, вратнице, дворишни улази, куће и привредне зграде, поготову за стоку, такође је распрострањено у свим српским пределима. Такав обичај одржао се до данас.

Хватање маје - доношење воде од бистрих капи, ухваћених са воденичког витла у којој су се умивале и купале девојке, верујући да ће тако стећи и очувати лепоту лица, почело је да се губи средином двадесетог века. Обичај прве муже стоке, нарочито у сточарским крајевима, очуван је до нашег времена.

Познати етнолог Миле Недељковић је забележио да је Ђурђевдан у привредном погледу значио почетак нове пословне године. О том празнику су склапане погодбе за послове у наредној години, погађало се са момцима и слугама о условима најма, одређивало о уделу сточара у заједничкој испаши и мужи стада, измириване су пореске и друге обавезе.

Враџбине су, у суштини, продукт људске маште, а најчешће се везују за неки одмор, јер само тако могу да буду успешне. Млади Ђурђевдан, пролећни цветови, пробуђени биљни сокови и бујање природе је као створено за спровођење обичаја врачања и метанисању.

У многим српским крајевима, чак иу ратно време, организовани су ђурђевдански уранци, затим плетење венаца и њима кићење капија, зграда, бунара, као и одношење направљеног крстића и на њему венчић по њивама и виноградима. Венце плету девојке и млађе жене, а момци и млади људи их носе у поље. Увече је на сваку зграду набацивана или качен венчић, а на капији, да га не би украли, стављао се изјутра, пре сунца, када се ишло рано на бунар по воду ђурђевданско.

На бунар је стављен венац, а онда би сваки суд са водом украшавали врбовим прутом, а кад воду донесу кући у један суд из кога ће се умивати укућани потапани су цветови здравца, ђурђевка, ђула и јоргована. Све ове биљке су уплетене у венце, а додаване су гране граба, траве хватанац и млечике, којима је придавана магијска моћ.

Женском свету је препоручивано да пре сунца протрчи и ороси се у младом житу и да росом умије лице. Онда ће јој, веле, лице бити младо као роса. Момци су на уранак одлазили још с вечери. Било је више ураначких чета и оне су са фрулама, двојницама, свиралама, касније и са хармоникама, пролазили кроз села.

За Ђурђевдан је проглашено строго примирје и није смело да дође до било какве замерке међу људима, јер би то био грех. Постојао је обичај да се на неколико раскрсница пеку јагањци и поједе вруће печење. Пре сунца су се мушкарци враћали кући, а проласком кроз село, тамо где има девојака, скидан је и одношен венац са капије, што се често чини и данас. Негде је и капија одношене мало даље од куће. То је значило да ће девојци на јесен требати венчић као невести, а да је капија отворена да би могли да дођу просци. Око сикадања капије бивало је свађа, замерки, па и тражење правде преко суда.

ОБРЕДНИ РЕЧИ

Приликом брања биљака за венце, изговарају се обредне реченице. Жутоцветни ђурђевак се бере с благословом: "Ој, Ђурђевца, Ђурђев венце, здрав би ко те брао иу венце уплетао". Онда: "Бели ђуле мирисави, за капу га дико стави", "Берем траву ватанац, ватајте се девојке (или момци) за мене", "На грабу сам - грабите ме, грлите ме, љубите ме". Млечика се бере као симбол, да породиље имају обилно и здраво млеко, а младићима да порасте мушкост. Дренове гранчице ради здравља, а ресне гране врбе ради мушке деце.

КАКО СЕ ОЖЕНИТИ

Постоји веровање да ако се момак не жени, а време му је и већ одмиче, треба у тајности да скине ђурђевдански венац са неке девојачке капије. Венац треба да потопи у воду да стоји три дана, па том водом да се умије и да попије бар један гутљај. Ожениће се до следећег Ђурђевдана.

РАДИ ЗДРАВЉА

У околини Ниша, уочи Ђурђевдана је у неки суд сипана вода, па су у њу стављани црвено ускршње јаје, дрен, здравац, копирва, врба и чуваркућа, а све то ради здравља укућана. Том водом што је преноћила с јајетом и биљем, ујутру се умивају укућани. Ускршње јаје се враћа да чува кућу до следећег Ускрса, после чега се закопа испод воћке која дотле није давала плода, да би рађала следеће године.

ЛЕКОВИТА РОСА

У Русији је Ђурђевданска роса сматрана чудотворном и лековитом, па су рано на Ђурђевдан прогонили стоку кроз поља да се њима окваси. Том приликом је стока терана врбове гране, освећеном на Цвети, да би била здрава и множила се.

Ђурђевдан је код свих европских народа важан одмор. У Италији је некада празнован као дан сточара, а данас је постао углавном дан млекара, који тада почињу нову трговачку годину, продужујући старе и склапајући нове уговоре.

/ Извор: Треће око /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP