Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 118036
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6834552
Ko je na sajtu?
Imamo 79 gosta na mreži

ZAJEDNICA KAO "SPASENJE"


08.05.2012. / ree-Akademediasrbija

Piše : Petar Petrović

EU nema alternative

Za vreme Drugog svetskog rata nemačke snage su se maksimalno trudile da sebe prikažu kao one koji dolaze u ime dobra, spasenja, u ime istine, pravde, slobode, ljudskog dostojanstva i opšte sreće. Njihova propagandna mašinerija, mora se priznati, bila je prilično uspešna u svim pokorenim zemljama Evrope. Naravno, oni su svoj "humanizam" donosili snagom nemačkog oružja i, najvećim delom, nametnuti društveni poredak u pokorenim državama održavali su silom.

Ali, bez obzira na svoju vojnu nadmoć, znali su da samo jakom, veštom i dobro ciljanom propagandnom mogu učiniti da njihova ideja o "novom svetskom poretku" bude "privlačna" onima koje su pokorili. Otuda su se svugde trudili da dobro iskoriste istoriju zemalja nad kojim vladaju, da upoznaju njihovu tradiciju, legende i mitove, te da sve to iskoriste onako kako je to njima najviše odgovaralo.

U Srbiji su često govorili o "junačkoj " srpskoj istoriji, o Karađorđu, o srpskim stradanjima za "interese tuđina" i slično. Dakle, važno je bilo da se podiđe sujeti potlačenih naroda, kako se ovi ne bi osećali kao ljudi koji su izgubili slobodu, iako su de facto bili nemački robovi.

U najvećem broju evropskih zemalja, njihova ideja nacističkog poimanja slobode, pravde, "socijalnog blagostanja", reklo bi se, bila je veoma "dobro prihvaćena". Otpora, sem u Jugoslaviji, maltene, nigde nije bilo; od Jadrana do Atlantika i Severnog mora. Francuska, koja danas priča o nekakvom "pokretu otpora", zapravo je bila ne samo pokorena od Nemačke, već su se njihovi političari i gotovo celokupno stanovništvo sasvim lepo uklopili u "rad i red", koji im je Nemačka donela "na poklon".

Dakle, kako vidimo iz istorije, "Evropska unija" je već jednom postojala (1940-44) i sasvim je lepo funkcionisala. Možda bolje nego danas. Nemci su se svugde trudili da sebe proglase "krstašima" i "borcima za slobodu", čija mladost gine na Istočnom frontu ne samo za interes Nemačke, već i za interes "ujedinjene Evrope".

Ponekad se dobija utisak, da bi takva "Evropska zajednica" (unija), da Hitlerove megalomanske ideje nisu prevladale i da on nije pokušao da pokori Rusiju (onda Sovjetski Savez), bila stvarnost u Evropi već punih 80 godina. Nemački Rajh je uspeo da "ujedini" celu Evropu za svega godinu dana; zapravo, uradio ono isto što današnji "Evropljani" pokušavaju da naprave decenijama, sa veoma dobrim izgledima da u svojim "ujediniteljskim" namerama nikada ne uspeju.

To jeste, iako je danas "pokoreno" više od dve trećine Evrope (ako izuzmemo Rusiju), daleko je veća šansa da dođe do raspada te "dvotrećinske" zajednice, nego do njenog konačnog zaokruživanja u jedan smisleni socijalnopolitički, pa i državni entitet.

I u današnjoj viziji stvaranja jedne mega-evropske države vodeću ulogu igra Nemačka. Donekle se tu pitala i Francuska, barem u početku, ali danas njen uticaj postaje sve minorniji. Zapravo, Nemačka je takav ekonomski gigant kome niko u Evropskoj uniji ne može ni približno da parira. Sa ekonomskom moći srazmerno ide i politički uticaj, tako da tu više ne može biti nikakve dileme: U EU se dobro znaju uloge, zna se "ko kosi a ko vodu nosi".

Retorika u političkoj areni Evropske unije polako počinje da liči na onu iz doba one "Evropske zajednice" iz Drugog svetskog rata. Jedna je stvorena vojnom moći, a druga pokušava da se ostvari ekonomskim uticajem. Nemačka teži ka tome da se stvore Sjedinjene države Evrope kao savezna država, u kojoj bi, zna se, ona imala odlučujuću ulogu. A da bi se takav cilj dosegao, neophodno je da se evropski narodi (ili pre političari) ubede da alternative nemačkoj varijanti "evropskog puta" nema.

"Kuda?

Srbija se nalazi na Balkanu, Balkan u Evropi . Evropu predstavljaju evropski narodi. Srbija mora postati član evropske porodice naroda. Srbija nije izolovano ostrvo. Srbija je sastavni deo Evrope. Bez zajednice nikome pa ni Srbiji nema života. Srbine ti sa pravom želiš lepšu budućnost. Ti tražiš slobodu. To je opravdano. Red, rad, socijalnu pravdu prema trudu, pravo na kulturni razvoj, pravo na život ko ti garantuje? Da li će ti doneti slobodu narodi koji ne žive s tobom u zajednici? Da li će ti doneti pravdu i sve što želiš narodi koji su daleko od tvoje otadžbine, kao što su Englezi, Amerikanci, Sovjeti? Ili možda narod koji je prvi tvoj sused i koji živi s tobom u Evropskoj zajednici".

"Posmatraj događaje. Razmisli. Odgovor nije daleko".

Kako vidimo stvar počinje time što se Srbima objašnjava da su i oni deo Evrope (najpre Balkana), baš onako kako se danas u srpskoj svesti formira utisak da Srbija nikako ne može biti deo Evrope, ukoliko nije članica EU. Dakle, ukoliko Srbija hoće da bude deo "porodice evropskih naroda" , ona mora da sledi određena pravila koja joj nameće, ko bi drugi, nego Nemačka. Nekada je to bio Adolf Hitler, a danas je to Angela Merkel.

Mala razlika između nekadašnjeg firera i kancelarke Merkel je ipak u tome što je Srbija nekad "morala" da bude "član evropske porodice", a danas naizgled ne mora, ali ako želi to da bude, tada "mora" da ispuni uslove koji joj se u tom pravcu postavljaju. Naravno, kao i u doba Drugog svetskog rata, uslove postavlja Nemačka.

Iako u Evropskoj uniji formalno postoji pravo veta svake članice, jasno je da je to pravo uslovljeno voljom najmoćnije evropske države – a to je opet Nemačka. Odnosno, teško je pretpostaviti da bi se ijedna članica Evropske unije usudila da se suprotstavi volji Nemačke, ne sada zbog toga što se boje njene vojne sile, već zbog sopstvenog interesa u kome nije najpoželjnije biti u nesaglasnosti s takvim ekonomskim džinom.

Hitlerova propagandna mašina, vidimo, ubeđivala je Srbiju da ona "nije izolovano ostrvo", što ima svoj ekvivalent u današnjoj sintagmi koja glasi malčice drugačije, ali je u suštini isto: "crna rupa u Evropi". Razlika je i u tome što su nacistički pi-ar eksperti ubeđivali Srbe da Srbija nije "izolovano ostrvo", a danas su Srbi ubeđeni da je Srbija "crna rupa" koju treba promeniti ili je zauvek napustiti.

Fašisti su nas takođe ubeđivali da je Srbija "sastavni deo Evrope", a danas srpski političari smatraju da nismo i da se tek nalazimo "na putu ka Evropi", u koju ćemo, po najoptimističnijim pretpostavkama, stići tek 2020. godine. A po realnim, izgleda, nikad.

Šta su nam još Hitlerovi stručnjaci za "marketing" govorili: "Bez zajednice nikome pa ni Srbiji nema života". Na šta nam ovo liči? Da li je to ista ona poštapalica s kojom Srbijom hrama (šepa) godinama? Jeste, to je isto ono što kao osnovna mantra odzvanja godinama po sve siromašnijoj i slabijoj Srbiji: Evropska unija nema alternativu!

/ Izvor : KORENI /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP