Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 118036
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6834445
Ko je na sajtu?
Imamo 146 gosta na mreži

POVRATAK NA ( PRAZAN ) ČANAK


16.05.2012. / ree-Akademediasrbija

Piše : Lazar Janićijević

Jedan od najvećih koalicionih partnera Demokratske stranke jeste Liga socijaldemokrata Vojvodine. Nenad Čanak i Boris Tadić očigledno i dalje imaju zajednički interes da takva, naizgled, "neprirodna" koalicija opstane i nadalje.

Neposredno pred izbore, Republička radiodifuzna agencija zabranila je spot Nenada Čanka u kome se on pojavljuje zajedno sa svojim sinom. Liga je pokušala da tu oštro reaguje, jer oni nisu jedini koji su u svojoj kampanji koristili decu. Ali, problem se pojavio u tome što je RRA zaista dopustila da se na medijima slobodno emituje spot u kome jedan predsednički kandidat zloupotrebljava dete za svoju promociju. A taj predsednički kandidat je Boris Tadić, koalicioni partner Nenada Čanka.

Gornji primer pokazuje samo delić apsurda u kome se srpska politika danas nalazi. Dobija se utisak da su srpski političari svi sa svima i svi protiv svih. Uz sve to, običnom posmatraču se čini da je sve to što spolja deluje kao sukob ili slaganje samo glazura, a da se iza svega krije jedan sporazum pozicije i opozicije oko podele funkcija i "plena", gde svako treba da svoju ulogu odglumi što uverljivije.

Zapravo, ponekad se dobija utisak da neka nevidljiva sila kontroliše ponašanje svih učesnika na srpskoj političkoj sceni. Da nije tako, kako bi se moglo dogoditi da se na istoj strani u vlasti nađu oni koji vode "državotvornu" politiku i separatisti, oni koji su za odbranu Kosova i Metohije i oni koji su za priznavanje nezavisnosti Kosova? Kako složiti one koji su za ulazak u NATO i one koji su, barem na rečima, pristalice "blokovske" neutralnosti? One koji tvrde da su Srbi genocidan narod i one koji to ne tvrde? One koji su za i one koji su protiv "gasnog" sporazuma s Rusijom?

Gotovo da nema oblasti političkog života u kome se koalicioni partneri u vlasti slažu, ali se, začudo, ipak slažu. A oni van vlasti? Oni, reklo bi se, traže određene povlastice, da bi ćutali i da ne bi "podbunjivali" narod. Tako su i "vukovi siti i ovce na broju".

Nedavni izbori su pravi primer za srpsku "rašomonijadu", u kojoj se ništa ne zna, osim što je jasno da će narod na kraju sve to debelo da plati. Većina opozicionih stranaka "požalila" se na izbornu krađu, dok se pozicione partije tome "iščuđavaju". U severnoj srpskoj pokrajini došlo je i do neobičnog spora u kome je Savez vojvođanskih Mađara optužio Ligu socijaldemokrata da su im pokrali oko 30.000 glasova. Na takvu optužbu Ištvana Pastora reagovala je Liga, tvrdeći da je to laž, usput pripretivši SVM da će ih tužiti zbog klevete.

"Nešto se desilo između momenta davanja glasova i momenta prebrojavanja glasova. Mi smo 24 ili 48 sati od momenta zatvaranja izbornih mesta do sinoć izgubili jednu trećinu, odnosno blizu 30.000 glasova. Želimo da dobijemo odgovor kako je to moguće", izjavio je Pastor dva dana posle izbora.

Naravno, stvar se na kraju izgladila, jer se Pastor "zabrinuo" za "budućnost" Srbije. Pastor je ubrzo izašao s drugom, daleko "pomirljivijom" pričom:

"Savez vojvođanskim Mađara, i pored rezervi po pitanju regularnosti, prihvata rezultate pokrajinskih i republičkih izbora radi očuvanja stabilnosti u zemlji."

A takve rezultate prihvata, jer:

"Da SVM u četvrtak nije podržao konačne rezultate republičkih i predsedničkih izbora, onda ne bi mogao da se proglasi izborni rezultat."

Pravi razlog Pastorove iznenadne brige za "bezbednost ljudi i stabilnost zemlje" bilo je traženje poništavanja lokalnih izbora u pokrajini, da bi SVM došao na vlast u opštinama za koje je ta stranka posebno zainteresovana. Zauzvrat, Pastor će Tadiću dati podršku u drugom krugu.

Dakle, sve što se na političkoj pozornici dešava na severu Srbije (u Vojvodini), deo je jedne šire "igre", u kojoj se ne sme dopustiti "da se Vlasi dosete" o čemu se tu uistinu radi. Pravi ciljevi Lige i SVM ostali su "zamaskirani" tako da se te stranke, u biračkom telu Srbije, danas ne poimaju kao separatističke. Više one ne traže glasno da Vojvodina postane republika, niti traže "kulturnu" autonomiju unutar autonomije, jer im je postalo jasno da se sve to može ostvariti drugim metodama.

Naš narod kaže, "tiha voda breg roni". Takve "tihe vode" dohvatio se i Nenad Čanak, mada je to sasvim u neskladu s njegovim mentalitetom. U stvari, kad se bolje razmisli, postaje jasno da neka "nepoznata sila" neprestano zauzdava Čankovu rustično-violentnu prirodu, vraćajući ga u prihvatljivu "civilizacijsku normalu".

Za razliku od Čanka, kojeg "ekstraterestrijalci" moraju strogo držati na oku, Ištvan Pastor dobro zna da samo jednim strpljivim radom, na duži period, može ostvariti one ciljeve kojima teži mađarski revizionizam. A to je, kao krajnja meta, postavljanje na dnevni red "nepravednog" Trijanonskog sporazuma iz 1920. godine, kojim su sile Antante odlučile da se Mađarska svede na jednu trećinu svoje ranije državne teritorije.

Ištvan Pastor dobro zna da bi njegova podrška jednom od dva predsednička kandidata mogla da odluči konačnog pobednika u drugom krugu 20. maja. Takvu poziciju on pokušava da maksimalno iskoristi. U razgovorima sa Borisom Tadićem u subotu u Subotici, Pastor nije želeo da kaže kojeg predsedničkog kandidata će podržati. Time je jasno dao do znanja da postoje još neki uslovi na koje Tadić još nije pristao, a koji su njemu i SVM od velike važnosti.

Teško je sada biti sasvim siguran koje je sve zahteve "ispostavio" Ištvan Pastor; ali, može se pretpostaviti da su među njima najvažniji oni koji se tiču vladajuće strukture u Subotici i ostalim lokalnim samoupravama gde Mađari čine relativnu ili apsolutnu većinu. Svakako tu je i pitanje konstituisanja pokrajinske i republičke vlasti.

Ma koliko izgledalo neobično, jedan od osnovnih ciljeva Ištvana Pastora i Nenada Čanka, jeste potpuno osiromašenje severa Srbije (Vojvodine), čime bi se stvorili neophodni preduslovi za sprovođenje njihove separatističke politike. Jasno je da tamo gde vlada kakva takva socijalna sigurnost i gde ljudi imaju pristojan životni standard teško može da prođe bilo kakva ekstremna ideja.

Na primer, nikako nije slučajno da su se odnosi između Južnog Tirola i države Italije zaoštrili baš sada kada je nastupila ekonomska kriza. Slična situacija je i u mnogim drugim evropskim državama (Velika Britanija, Španija, Belgija, Rumunija). Što duže kriza bude trajala to će više do izražaja dolaziti centrifugalne tendencije u "složenim" zajednicama.

Ipak, Srbija je zadržala jedan svoj "specifukum" kakvog nema ni u jednoj drugoj evropskoj državi. U Srbiji, na celoj njenoj teritoriji (osim Kosova i Metohije), većinski narod su Srbi. Srbi čine gotovo 70 posto stanovništva Vojvodine. Ideja da se Srbi odvoje od Srbije deluje krajnje nestvarno i ludački.

Da bi se takav "logički" problem rešio, Nenad Čanak i Liga decenijama uporno rade na obrazovanju novog naroda od Srba, kojeg zovu "Vojvođankama i Vojvođanima". A takve "Vojvođanke i Vojvođane" može da oblikuje samo krajnja beda, u kojoj će narod biti doveden pred "zajednički čanak". Poluprazan svakako.

A ispred takvog čanka razmišljaće se praznim stomakom, u kome, osim alimentarne "radosti", ništa drugo neće biti važno.

/ Izvor : KORENI /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP