Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 118036
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6834568
Ko je na sajtu?
Imamo 75 gosta na mreži

FAŠIZAM U USTIMA DEMOKRATE


24.05.2012. / ree-Akademediasrbija

Piše : Mirko Stamenković

Uz sav rizik koji je neminovan kada se sa ekrana „skine“ rečenica, koja je moguće izvadjena i iz konteksta, nemoguće je ne osvrnuti se na ono što je izrekao Dragoljub Mićunović na najužem rukovodstvu svoje stranke.

Reč je o Demokratskoj stranci, koja je i na parlamentranim i na predsedničkim izborima, gledala u ledja Tomislavu Nikoliću. Reč je o čoveku koji je tom prilikom potpisan kao „programski direktor DS“, ma šta to značilo. Reč je, ipak, o političaru koji je prošao sve što je moglo da se prodje u politici bivše Jugoslavije i sadašnje Republike Srbije.

A malo nije. Od golootočkih mladalačkih dana,(sa tada skojevskim ili stažom člana KPJ, jahača popova i onoga koji je čupao brade popovima), preko studentskih nemira 1968. godine. Hapšenja i isterivanja sa Filozofskog fakulteta. Rada u Nemačkoj. Povratka u Beograd. Jednog medju dvanaestoro koji su obnovili nekadašnju Demokratsku stranku. Njenog predsednika. Smenjivanja. Osnivanja sopstvenog Demokratskog centra. Do ponovnog vraćanja u DS kao predsednika Političkog saveta.

Sve to je prešao Mićunović. I zato bi bilo naivno poverovati da mu se omaklo ono o „načinu dolaska Hitlera na vlast“! Bar on ne može da se skriva iza „političkog neiskustva“!

Praviti aluzije na čistu i ubedljivu pobedu Tomislava Nikolića, stavljajući to u kontekst fašizma, neodoljivo sugeriše da nema slučajnosti što su se onako prljavi i uvredljivi spotovi pojavljivali iz „kuhinje žutih“ tokom kampanje.

Plašenje naroda je u principu politički amoralno. Plašiti gladan, nezaposlen, i u mnogo čemu ponižen narod u regionalnim i svetskim okvirima – obično daje rezultat kakav su „demokrate“ pretrpele na poslednjim izborima. Osim oficijelne čestitke Borisa Tadića, nema razumnih političkih razgovora sa pobednikom o putevima zajedničkog izlaska iz krize.

Narod je presudio. Neće one koji su ga dosad vodili. Kohabitacija nije isključena, ali ne po cenu da sada novi šef države izigrava „englesku kraljicu“, a oni koji su izgubili parnicu sa narodom – zasednu u ministarske fotelje i nastave tamo gde su stali.

Matematika rešava lični, ali ne i nacionalni interes. Problem Srbije u ovom trenutku je da se nadje racionalno zajedničko nacionalno rešenje. Niko nema pravo zarad svojih intersa ili straha od kazne za ono učinjeno, o čemu je i Evropska unija rasprvaljala, pogotovo kada je reč o privatizaciji, reformi sudstva i nakaradnih zakonskih rešenja da bi se politički obračunali sa onima koji se nisu uprljali u privatizaciji – da hrliti ka „matematičkim formulama“ u dobijanju skupštinske većine. Jer, to nas je koštalo da smo sada zemlja koja ima najviše nezaposlenih, najmanje zarade i najveći dug u regionu.

Otuda je smešno novog predsednika, koji se još nije ni uselio na Andrićev venac, dovoditi ma u kakav kontekst sa Hitlerovim „načinom dolaska na vlast“. Još manje je održiva pretnja da će Tomislav Nikolić bilo čime doprineti da Srbija upadne u „živi pesak“.

Otkud uopšte ideja da će Tomislav Nikolić povesti Srbiju nekim drugim a ne demokratskim, evropskim, ali putem saradnje i sa ostatkom sveta. Istina, on traži da Srbija ima ista prava kao i sve druge članice EU. Pogotovo kada je reč da se ne odrekne svog nacionalnog interesa, svog prava na državni suverenitete ili prava na državni teritorijalni integritet. Zato je i besmisleno svoj žuč poraza kriti iz plašenjem naroda Tomom Nikolićem. Jer, već gladnog ne možeš da uplašiš da će ostati gladan, zar ne?!

Vraćanje u prošlost i ovakve asocijacije sa fašizmom, mogu nekog da inspirišu da začeprka po starim arhivama gde će se naći i da je onda mladi asistent studentskim rezolucijama 1968 nudio i maocetungove ideološke stavove o „jedankim stomacima i šaci pirinča“.

/ BK – TVNews /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP