Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 117255
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6823411
Ko je na sajtu?
Imamo 68 gosta na mreži

O, BRATE, GDE SI ?


25.05.2012. / ree-Akademediasrbija

Lazar Janićijević

Nakon završenih parlamentarnih, pokrajinskih i predsedničkih izbora, konačno se formira slika političkog establišmenta, koji će vladati Srbijom u sledećem četvorogodišnjem (petogodišnjem) mandatu.

Na severu Srbije, u nedelju, na predsedničkim izborima, najviše glasova je dobio Boris Tadić. Oko osam procenata više od Tomislava Nikolića. Naravno, jasno je da su manjine velikim delom dale svoj glas bivšem predsedniku. Uostalom, sve partije manjina otvoreno su podržale Borisa Tadića. To su učinili i nacionalni saveti manjina (njih 15 ukupno), pet dana pred izbore.

Ipak, i pored brojnih glasova nacionalnih manjina, kojih u Vojvodini ima oko 30 posto, Tadić je opet tu pobedio sa relativno malom razlikom, jer, jasno je da ni veliki deo birača iz reda nacionalnih manjina nije glasao za njega ili nije uopšte izašao na izbore. A kako je to istinski izgledalo, pokazuju nam rezultati u nekim opštinama na severu Srbije. U Subotici, Boris Tadić je odneo ubedljivu pobedu (oko 70 posto glasova birača), u Novom Sadu razlika je oko 6% u korist vođe demokrata, u Zrenjaninu Tadić je u prednosti od oko jednog procenta; dok je u Pančevu tesnu pobedu odneo Tomislav Nikolić, u Sremskoj Mitrovici Nikolić je dobio 4 posto više glasova od kandidata koalicije "Izbor za bolji život".

Iako je potpredsednik DS-a, Bojan Pajtić, trenutno najviše profitirao među svojim partijskim "drugovima", poraz njihovog predsedničkog kandidata uneo je, čini se, jednu opasnu jabuku razdora u tu političku partiju. Naime, predsednik vojvođanske vlade pokušava da "uspeh" demokrata na severu Srbije maksimalno iskoristi, tvrdeći da su "dobri rezultati" demokrata u pokrajini proizvod "dobre organizacije" vojvođanskog krila te stranke. Takva njegova tvrdnja verovatno će doprineti pojavljivanju novih pukotina unutar te političke "konglomeracije", pošto je svima jasno da "dobar rad" ima veoma malo veze sa "uspehom" Pajtićevog dela Demokratske stranke.

Zapravo, ako se Pajtić hvali "svojim radom", koliko bi tek mogao da se busa u prsa opštinski odbor DS-a u Novom Pazaru, gde su Demokratska stranka i Boris Tadić, u drugom krugu predsedničkih izbora, osvojili preko 85 posto glasova? A toliko su osvojili samo zato što je malo ko od tamošnjih muslimana hteo da glasa za Tomislava Nikolića, a ne zato što su "dobro radili".

Zanimljivo je da su se svi bliski saradnici Borisa Tadića (Đilas, Šutanovac, Petrović, Mićunović i drugi) – čim su čuli za poraz njihovog kandidata, nekuda razbežali i netragom nestali, ostavljajući svog lidera da se sam snalazi u toj, za demokrate i njega samog, krajnje neprijatnoj situaciji. A pozicija demokrata je krajnje neprijatna zahvaljujući njihovim napadnim sugestijama da su nepobedivi; posebno kada se uzme u obzir činjenica, da je rukovodstvo DS-a, reklo bi se bez preke potrebe, unapred označilo predsedničke izbore kao suštinske i sudbinske. Borisu Tadiću, na kraju, nije ostalo ništa drugo, već da – onako ostavljen i ogoljen pred srpskom javnošću, "izdan" od "nezahvalnog" naroda i onih koji su mu, koliko juče, ljubili skute – izjavi u "klunijevskom" stilu: "Vidimo se u nekom drugom filmu".

Možda onom – "O, brate, gde si?"

U takvoj, po svemu tragično gubitničkoj večeri, jedino je vođa Lige "Vojvođana i Vojvođanki", smogao "snage" da ostane uz poraženog "vojskovođu". U stvari, Čanak je tada vešto iskoristio "beg" svih Tadićevih "saradnika", da bi takvu ružnu sliku iskoristio za još jednu promociju svoje vlastite "čestitosti".

"Žao mi je što su se kola slomila na Tadiću", konstatovao je Čanak. "Rezultati izbora podsetili su me na staro pravilo da ko se boji da čuje rezultate izbora, ne treba da ide na izbore. To se odnosi na svakoga ko je mislio da je bilo ko nedodirljiv u ovoj zemlji."

Otuda, hteli mi to priznati ili ne, Čanak se pokazao u daleko privlačnijem "ruhu" od svih drugih Tadićevih partijskih i koalicionih saradnika. Ostavljanjem svog poraženog i bespomoćnog vođe na vetrometini, čelnici Demokratske stranke pokazali su koliko malo drže do sebe. A ako je to tako, ako ne brinu ni jedni o drugima unutar stranke, koliko takvi "eskapisti" mogu držati do interesa svoje zemlje i naroda?

Ono što posebno treba da zabrine sve patriote u Srbiji i sve ljude koji svojoj državi žele dobro, jeste činjenica da Demokratska stranka Bojana Pajtića (koja je sada očigledno postala nov "entitet" unutar DS-a), zajedno sa LSV i SVM, u pokrajinskoj skupštini ima dvotrećinsku većinu. To je, zapravo, ona pozicija, koju vojvođanski separatisti odavno priželjkuju. A separatističke težnje nisu izražene samo u Čankovoj Ligi socijaldemokrata Vojvodine i Pastorovom Savezu vojvođanskih Mađara – ideja o Vojvodini kao samostalnoj društvenoj jedinici ništa manje nisu naklonjeni ni demokrate, na čelu s Bojanom Pajtićem.

Ukoliko pogledamo Statut AP Vojvodine, videćemo da u članu 41 stoji:

"Skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja poslanika, ukoliko Statutom nije predviđena posebna većina.

Skupština odlučuje dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja poslanika:

- o promeni Statuta;

- o donošenju pokrajinske skupštinske odluke za sprovođenje Statuta;

- o izboru i razrešenju pokrajinskog ombudsmana."

O promeni Statuta odlučuje se dvotrećinskom većinom u pokrajinskoj skupštini. Time su se stvorili uslove za otpočinjanje konačnog "rata za oslobođenje" Vojvodine. Više ne postoje nikakve prepreke da se predlože izmene statuta i da se iste usvoje po vlastitoj volji Nenada Čanka, kojim bi se Vojvodini, praktično, dodelili svi oni prerogativi kojima se odlikuje jedna suverena država. Dakle, sazrelo je vreme u kome će se za Vojvodinu tražiti i dobiti mnoge nadležnosti, uključujući tu i potpuni prenos vlasti (zakonodavna, sudska i izvršna) na pokrajinske organe.

Nažalost, Ustav republike Srbije prilično je neodređen kada je u pitanju podela republičkih i pokrajinskih nadležnosti. U članu 178 Ustava, u poglavlju o nadležnosti autonomnih pokrajina, u stavu 1 prilično neodređeno piše:

"Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti."

Čini se da Ustav Srbije nije postavio ozbiljnu branu, koja bi mogla da osigura državno jedinstvo zemlje, niti je jasno regulisano koliko daleko se u poveravanju nadležnosti pokrajinama može ići.

Statut Vojvodine mora biti u skladu s ustavom i zakonom. To bi bilo u redu, kada bi ustav i zakon decidirano i nesporno ograničili i razdvojili republičke i pokrajinske nadležnosti. Nažalost, to nije učinjeno i ostavljeno je mnogo prostora za ona tumačenja koja direktno idu na štetu države Srbije. Ne treba gajiti bilo kakvu nadu da separatističke snage na severu Srbije neće znati i hteti da sve pomenute nedorečenosti državnih akata do kraja iskoriste.

U Ustavu Srbije, u članu 182, u stavu 3 i 4 nalaze se i neobične odrednice:

"Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom.

Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom."

Pomenuti član Ustava kao da je pravljen po meri Nenada Čanka, njegove LSV i Mlađana Dinkića i Ujedinjenih regiona Srbije. Koliko je ovakav član ustava besmislen, jasno nam govori rečenica koja dopušta da se menjaju "granice između autonomnih pokrajina". U Srbiji, koliko znamo, ne postoje druge pokrajine osim Vojvodine (na severu) i Kosova i Metohije (na jugu). Te dve pokrajine su međusobno teritorijalno udaljene, tako da nikako ne mogu imati "međusobne granice".

Zapravo, ako pogledamo prethodni stav, shvatamo da Ustav dopušta stvaranje novih autonomnih pokrajina (što je sa državotvornog staništa ravno samoubistvu zemlje)… možda Sandžaka, Šumadije, Mačve, Istočne Srbije, Zapadne Srbije i mnogih drugih "državica", tako da bi Srbija mogla uskoro da liči na zbir zaraćenih polisa iz antičkog doba.

Nova vlast trebalo bi da takvu opasnost ima u vidu i da takav nesrećan razvoj događaja u Srbiji spreči, pre nego što on dobije u zamahu. Naime, srpska država bi, ukoliko sebi želi dobro, morala da učini sve da ubedi građane na severu zemlje (u izmišljenoj Vojvodini!) da je takva autonomija konopac oko vrata Srbiji.

Ustav Srbije daje mogućnost i da se osnovana autonomija može ukinuti.

O tome građani odlučuju na referendumu.

Valjda je bolje ukinuti pokrajinu Vojvodinu, nego dopustiti da pokrajina Vojvodina ukine Republiku Srbiju.

/ Izvor : Koreni /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP