Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99185
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606122
Ko je na sajtu?
Imamo 56 gosta na mreži

TEORIJA O ZNANJU I NAČINU ŽIVOTA KAO MERILO CIVILIZACIJSKOG NIVOA


 27.06.2010. / Akademediasrbija

Priredio : Slobodan Maričić

Znanje, kao kosmička kategorija, je nedeljivo. Nastanak života u kosmosu, planeta, “žive” i “nežive” materije, transformacije materije u energiju i obrnuto, redosled kosmičkih događanja itd. ima svoje zakonitosti i istorijat.

Mlade civilizacije kao što su skorašnje zemaljske civilizacije (a osobito klasične i zapadna), u poslednjih 8000 godina su razvile instrumente za dolazak do parcijalnih znanja. I ta parcijalna znanja su nazvali “naukama”: fizika, hemija, geologija, astronomija, matematika, kvantna mehanika itd.

Noviji trend je da se njihovim objedinjavanjem pokušava doći do celine. Jasno je da je još uvek dugačak put pred Zapadnom civilizacijom XXI stoljeća da dođe do ključnih odgovora i sklopi mozaik nazvan “Znanje”. Čini se da su pokušaji, koji se naslanjaju na Ajnštajnovu teoriju relativiteta (a osobito na Specijalnu teoriju relativiteta), Teoriju supergravitacije i Superstring teoriju, da se dođe do “Teorije svega”, ispravan put.

Naravno, ovo se odnosi na pokušaje materijalističke nauke koja objedinjava dostignuća kvantne mehanike i superstring teorije, da dođe do zajedničkog imenitelja koji će dati objašnjenja za sve prirodne sile. Pri tome mislim se na sve oblike energije. Verovatno se između desete i dvanaeste dimenzije krije taj zajednički imenitelj. Iz tog zamišljenog imenitelja biće moguće objasniti sve pojave u prirodi: na nivou energije i materije. I tek tada se može reći da jedno društvo ima respektabilan nivo “Znanja”.

Primera radi, profesor Michio Kaku, su-otkrivač super string teorije (Theoretical Physics, City University of New York) ima za cilj da kompletira Ajnštajnovu “Teoriju svega” koja će ujediniti sve fundamentalne sile Univerzuma. U svojoj knjizi “Hyperspace: A Scientific Odyssey through Parallel Universes” dr Kaku dokazuje “postojanje viših dimenzija koji su centralni ključ za otključavanje tajni Univerzuma.”

Čak je i Vladimir Iljič Lenjin, polemisao o postojanju više dimenzija”, ali je u praksi morao da zbaci cara koji se nalazio u trećoj dimenziji. Picaso je sa kubizmom odbacio tro-dimenzionalni svet i zakoračio u četvrtu dimenziju.

Prve četiri dimenzije na prvi pogled nemaju ništa zajedničko: gravitacija (nas drži na površini planete), elektro-magentizam (struja), jaka nuklearna sila (Sunce), i slaba nuklearna sila (radioaktivno zračenje). Svako novo otkriće nove dimenzije, međutim, otvara pitanje gdje je zajednički imenitelj .

Ne postoji samo jedan put do “Znanja”. Iz naše zemaljske perspektive veruje se da postoje barem dva: naučni, koji smo upravo pomenuli, i duhovni, o kojem nećemo govoriti , jer ga ne možemo podvrgnuti postojećim egzaktnim naučnim metodama I proverama.

Intrigantno je da će primeri vrhunskih znanja dva zemaljska sveta (naučni i duhovni), jedan oličen u teorijskom fizičaru, a drugi u šamanu neke od spiritualnih civilizacija, doći do istih zaključaka o energetskim silama koje vladaju kosmosom. A odatle se izvode sva pojedinačna znanja, uključivo i ono kojima mi stremimo da ovladamo na našoj sićušnoj planeti.

Prema tome, dostignuti nivo znanja jeste kategorija koja je određujuća za jednu civilizaciju. Ono društvo koje, kao celina, poznaje globalne kosmičke zakonitosti, ima razvijen koncept prošlosti i budućnosti, objašnjava kako nastaje životni proces i transformiše se… očigledno se može nazvati razvijenom civilizacijom.

Važi i obrnuto. Društvo koje je ignorantno prema pojavama na nebu, koje ne vidi dalje od gomilanja materijalnih dobara ili koje se dogmatski zatvara u svoje okvire, očigledno stoji nisko na civilizacijskom nivou.

Nije dovoljno samo “posedovati znanje” da bi jednu civilizaciju nazvali razvijenom, ili superiornijom u odnosu na drugu. Što se više razumievaju prirodni procesi i dobija slika o kosmičkoj celini, tako se očekuje da ovo znanje ima blagotvoran uticaj na jednu civilizaciju.

Primera radi, u momentu kada većina pripadnika jedne civilizacije počne živeti uz opšte prihvaćenu činjenicu o međuzavisnosti svih živih bića, logično bi bilo očekivati da će pokazivati više razumevanje za sav biljni i životinjski svet na planeti. Prestaće postojati piramidalna struktura života koju je čovek nametnuo i promoviše se (je) kao “najinteligentnije” i “najjače” biće na planeti.

Istinsko znanje bi trebalo doneti mudrost ljudskoj civilizaciji; mudrost treba direktno da transformiše naš način života u kome prestaje ponašanje dominacije i kontrole nad drugima i započinje proses respekta prema svim drugim živim bićima. I to bez obzira bila ta bića u lancu flore i faune, ili, je reč o pripadnicima drugih ljudskih zajednica, odnosno drugih civilizacija.

Što jedna civilizacija više saznaje o strukturi recimo naše matične planete, to će civilizacijsko poštovanje prema vlastitoj planeti rasti. Umesto arogantnih pripadnika koji neumitno zloupotrebljavaju i izrabljuju neobnovljive prirodne resurse planete, civilizacija će težiti da živi u harmoniji sa planetom i svim prirodnim procesima.

Što se fond znanja o Suncu širi, više se neće govoriti samo o fizičkim karakteristikama kao što su temperatura, pritisak, sunčeve pege ili sunčeva oluja. Shvatiće se energetska suština tih procesa, njihova zakonitost u pojavljivanju i uticaju na Zemlju i pripadnike pojedinih civilizacija.

Što se jedna civilizacija više približava svesti - shvatanju svojih članova kao energetskim bićima koja zrače (pretežno) pozitivnom ili negativnom energijom, shvataće i da je osnovni process komunikacije onaj, koji je obeležen respektom i ljubavlju.

Eksperimentalno je dokazano da su “negativno” obojene emocije, kao što su strah, ljubomora, zavist, manipulacija drugima, itd., duge i spore talasne dužine. Ovakvi talasi aktiviraju manji dio naših amino acida (“mikroantena” koje komuniciraju sa DNK).

S druge strane, emocija ljubavi je osnova za sve pozitivne emocije. Ona stvara brze i kratke talasne impulse koje uključuju u akciju mnogo veći procenat DNK antena. Na taj način čovekovi potencijali se proširuju, barijere padaju, ljudsko telo se, preko svog genetskog koda (DNK), otvara prirodi.

“Način života”, kao produžena ruka “znanja”, zbog toga određuje civilizacijski nivo. Time (se) ujedno odgovara na pitanje živi li ta civilizacija u harmoniji sa prirodom i omogućava li svojim članovima ne-limitirani razvoj.

Na ovaj način se ustanovljava nova definicija i sadržaj za odredjivanje civilizacijskog nivoa: Mera civilizacije je dakle napred dostignuti nivo znanja i način života.

/Izvod iz doktorske disertacije S.O./


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP