Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 147259
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 7152369
Ko je na sajtu?
Imamo 68 gosta na mreži

TREĆI SVETSKI RAT I ARMAGEDON SE NEZAUSTAVLJIVO PRIBLIŽAVAJU


27.07.2012. / ree-Akademediasrbija

Rusko najnovije oružje, samo za Ameriku, je raketa od 100 tona, čudovište od balističke rakete, koja je i dobila prikladan naziv „Sotona“. Ako se Amerikanci pokažu preveliki za Ruse, i postanu previše agresivni, ruska „Sotona“ će završiti posao.

Zbignjev Bržežinski je izjavio: „Izraelski napad na Iran će izazvati svetsku katastrofu“.

Vojni specijalista Marko Gafni, izjavio je: „Ceo region će postati polje mrtvih…Zaliv će se obojiti u crvenu boju od američke krvi“.

Bombardovanje Irana bi bio poslednji ekser u kovčegu Amerike – totalni moralni bankrot supersile, u kojoj zemlji je tortura postala normalna stvar. Predsednik je slobodan da ubije koga kod on izabere, bilo gde u svetu, kad postane, za njega, osumnjičeni terorista.

Upravo sada, Iran je izgleda objekat sumnji, bar među onima koji imaju kontrolu nad medijima, i koji su željni da ubede mase, koje se daju lako prevariti, da je Iran glavna pretnja za civilizaciju.

Iran je u potpunosti sposoban da zatvori Hormuski moreuz, ako bude želeo. Tako bi naneo ogromnu štetu američkoj mornarnici. Iran poseduje širok spektar pomorskog oružja, koje se zove „rakete koje prže (sunburn)“. U protekloj deceniji nabavila ih je od Rusije i Kine. Oružje je razvijeno od strane Rusa. Rakete su namenjene da potapaju brodove, uključujući i ogromne nosače aviona.

Sukob sada postaje već neizbežan. A najverovatnije će to biti sukob iz koga se Rusija i Kina ne mogu izvući. Njihovi interesu su sada neraskidivo povezani sa iranskim. Moglo bi se reći da je Iran na neki način njihov polu-protektorat i nezavisni saveznik.

Ako Iran bude napadnut od strane Amerike, a Rusija i Kina ne budu uradile ništa, izgubiće svoj obraz zauvek. Signaliraće svetu da su slabe države, samo spremne da prigovaraju pod nogama supersile Amerike. Zaista, tada bi samo dokazali i svetu, i Amerikancima da su sledeći na njihovoj listi.

Kineski general-major Cang Caocong, nedavno je izjavio da ako Amerika ili Izrael napadnu Iran „Kina ni za sekund neće oklevati u tome da zaštiti Iran, čak i ako dođe do Trećeg svetskog rata“.

Nekoliko tačaka bi trebalo razjasniti.

Američka mornarica je efikasna i profesionalna organizacija, najjača pesnica u modernom ratovanju, ali Hormuski moreuz, je takvo okruženje gde bi američka vojska bila ranjiva. Iranci mogu ceo dan da čekaju, na uskim granicama Persijskog zaliva kako će američka mornarica napraviti zasedu.

Toliko su u prednosti.

U jednoj od stručnih vojnih literatura, može se naći živa debata o američkim sistemima odbrane na njihovim brodovima. Niko ne tvrdi da takav sistem pruža potpunu zaštitu od brodskih raketa. Trenutno, većina ovakvih brodova je ranjiva na ovakve udare, uključujući i američko morsko čudovište, nosača američkih aviona. Ovi američki nosači aviona, sadrže 7-8 pratećih brodova, 70 i više raspoređenih i raznovrsnih aviona, i do 6.000 marinaca na brodu.

Vojni stručnjak, već pomenuti, Mark Gafni je, 2004. godine napisao članak, gde tvrdi: „Američki nosači aviona, sada su najveći brodovi, toliko masivni, da su postali plutajuća smrtna zamka… U plitkim vodama i ograničenim zalivima, dvosmisleni manervi će biti veoma teški po njih, a povlačenje nemoguće… Zaliv će dobiti crvenu boju od američke krvi…“

Što se tiče vojnih tankera, oni su još osetljivija meta nego nosači aviona. Ako budu napali tanker, on će lako potonuti, i tako „začepiti“ morske puteve, a da stvar bude gora, napraviće enormnu ekološku štetu čitavom regionu Persijskog zaliva.

Interesantno je za primetiti da Amerika uveliko radi na novoj generaciji laserske odbrane, da bi mogla da se suprostavi sofisticiranim pomorskim raketama, koje poseduje Iran. Međutim, stvar je u tome što još uvek nisu završene. Iran je, zbog toga, u prednosti, ako ga napadnu sada. Za kasnije je već pitanje… ironično, što duže Amerika i Izrael čekaju da napadnu Iran, bolje su im šanse da unište Iran.

Iranska vojska

I Amerika i Izrael, nažalost, ne mogu ratovati na njihov omiljeni način, gde su takvi eksperti: pucanje u ribu u buretu. Za razliku od Iraka, gde su zagovornici rata, neokonzervativci, rekli da će biti „prosto k’o pasulj“ – i stvarno je lako osvojen za samo šest nedelja – Iran neće biti tako darežljiv u ponudi svojih riba iz bureta, američkim i izraelskim antagonistima.

„Hrabri“ američki ratnici, koji ratuju preko daljinskog upravljača, i koji love i ubijaju ljude preko svojih tastatura, daleko od buke i lomljave rata. I dok dole može da pada kiša smrti i razaranje nevinih civila, oni će i dalje smirivati svoju savest time što će nazivati njihove žrtve „teroristima“. I to ne samo u Iranu, već i u Iraku, Avganistanu, Pakistanu, Jemenu i Somaliji.

Ali ništa ne mogu uraditi sa svojim bespilotnim letelicama da bi zaustavili miniranje, koje će sigurno biti smrtonosno, kada Iranci pošalju svoje rakete na njihove naftne tankere u Persijskom Zalivu.

„Sunburn“, ili rakete koje prže su najverovatnije najsmrtonosnije oružje na svetu. Dizajnirane su da mogu leteti nisko i do 9 metara, i više od 1.500 milja na sat. Raketa koristi spazmatičan i iskačući manevar za svoj teminalni pristup. Ovo u stvari omogućava da izbegne, ili da iskoči sa puta zbog suparničkog sistema odbrane. Ukratko, da udari svoj cilj, za vrlo kratko vreme, bez presretanja na putu. S obzirom na nisku cenu, kakvu imaju ove rakete, one su savršeno pogodne za okruženje kao u Persijskom Zalivu.

„Sunburn“ rakete su svestrane i lake za upotrebu. Mogu biti ispaljene, praktično sa svake platforme, uključujući i poleđinu sa ravnom platformom. Ima domet od 100 milja, a sve to je potrebno u uskom Persijskom Zalivu, sa svojim krugom od 40 milja širine Hormuskog moreuza.

Kada se raketa ispali sa obale, može da napravi rupu veličine sobe, kroz bilo koji brod, u deliću sekunde, i naravno, koji se nalazi u moreuzu.

Tako da ove rakete predstavljaju ozbiljnu pretnju američkoj mornarici. Njihova moć nije preterivanje, kada s govori o tome koliku štetu može naneti neprijatelju. Rakete su napravljene u potpunosti od strane Rusa, i date na raspolaganje Kinezima i Irancima, takozvane SS-N-SS-22 Sunburn, supersonično, protivraketno oružje. U odnosu na „Exocet“, „Sunburn“ rakete su mnogo veće i brže oružje. Takođe poseduje mnogo veći domet. Mogu da isporuče 200 kilotona nuklearne nosivosti ili 750 kilograma konvencionalne bojeve glave. Ima opseg od 100 kilometara, duplo više od „Exocet“-a. Čini se da je oružje specijalno napravljeno da bi uništilo američku zaštitu i radarski odbrambeni sistem.

Nedavno je i demonstrirana „Sunburn“ raketa od strane Kineza. Demonstraciju su posmatrali i američki špijunski avioni. Ne samo da je raketa uništila lažni cilj, nego je pogodila sam centar, ili uspela je da udari direktno u krst velikog X, montiranog na mostu broda.

Za razliku od američkih bespilotnih letilica, „Sunburn“-u nije posao stvaranje „kolateralne štete“. Ne ubija nevine civile. Ubija samo neprijatelje.

U članku iz 2004. godine, Mark Gafni, dalje kaže: „Američki brodovi u Zalivu će sigurno doći u domet „Sunbrun“ raketama, a i još naprednijim SS-NX-26 „Yakhont“, takođe ruske proizvodnje. Iranci su ih već rasporedili duž njihove severne obale. Svaki američki brod će biti eksponiran i ranjiv. Kada Iranci budu „napravili zamku“, celo jezero će postati ubistveno polje.

Nosivost „Sunburn“-a, njegov udarac u metu, sa 750 kilograma bojeve glave, očigledno je nedovoljna da potopi nosač aviona, ali je sasvim dovoljna da potopi većinu drugih brodova i njihovih posada. To je generalno mišljenje u tehničkoj literaturi.

Međutim, nisu sprovedena jasna istraživanja o tome šta bi se desilo nosaču, kada bi ga napao roj projektila. A možda i nema potrebe za takvom studijom. Zdrav razum će vam reći da je roj pčela ubica mnogo opasniji, nego jedna pčela ubica. Jednu pčelu možete lako da spljeskate. Roj pčela ne možete.

Mudar posmatrač vojne situacije ponudio je ovaj komenar: „Američki radari i RAM sistemi ne mogu da zaustave „Sunburn“ rakete. Raketni sistemi su dizajnirani tako da zaustave podzvučne, a ne supersonične antiraketne opreme. Čak su bili neuspešni u zaustavljanju „Exocet“-a, kada su se sudarila dva američka broda u Iransko – Iračkom ratu.

Supersonične krstareće rakete putuju brže od puščanog metka, i nije potrebno više od tri takve da bi potopile nosač aviona. U stvari, svaka površina broda je plutajući mrtvački sanduk.

Ako neko zna, na ovom svetu, kako da zaustavi metak u punom letu, molim vas da nam javite šta je to“.

Moreuz Hormuz je u stvari idealno mesto za zasedu velikih i masivnih brodova, koji su često tako laka meta, da samo možeš da budeš slep ako ih ne vidiš.

Bez sumnje, Iranci su obeležili svaku tačku duž obale sa koje će pucati. Lociranje ovih skrivenih mesta sa nisko-letećim helikopterima neće biti lako. Helikopteri će biti oboreni.

Jednako impresivan je iranski projektil sa opsegom od 1.500 milja. Neprijateljski Bahrain i Qatar, lako mogu biti pogođeni ovim projektilom, koji ima višu klasu od „Sunburn“-a i „Onyx“-a. Tako da su saudijski izvori nafte pod kontrolom.

Izrael se zaista može naći pod tušem neprijateljskih projektila, ne samo od dalekog Irana, već i od Hezbolaha, koji je tu, preko puta libanske granice.

Ako ovakav rat stvarno počne, rat koji bi pokrenuo invaziju na Iran, sve će tada izgledati kao Armagedon.

Opšte je poznato da Izrael ne može da ide sam u rat protiv Irana. Da bi vodio uspešan rat protiv irana, Izraelu će biti potrebna američka pomoć.Kada bi Izrael delovao sam, bez Amerike, suočio bi se sa problemima kao što su potrebe za gorivom svojih bombardera koji bi putovali 1.000 milja do svojih ciljeva. A kada bi dopunjavali gorivo, morali bi da se vrate nazad. Amerikanci su se ponudili da daju Izraelu benzinske tankere, takozvane 3KC-135. Neki od izraelskih pristalica u Americi, tvrde da se oni ne zalažu za izraelski napad na Iran, ali da su sa druge zemlje veoma raspoložene da Izraelu daju tankere koji će „produžiti efektniji domet izraelskih aviona“ i samim tim „unaprediti izraelski kredibilitet“.

Izrael je u svojoj prošlosti ostvario skroman uspeh u uništavanju nuklearnih postrojenja. To su bila dva relativno primitivna postrojenja drugih zemalja u regionu: Iraka i Sirije. Ništa impresivno. To je komparacija sa masivnim izazovima sa kojima bi Izrael bio suočen u Iranu.

Kada su izraelci uništili irački nuklearni reaktor, Osirak, u junu 1981. godine, imali su posla sa jednim prizemnim nivoom zgrade. To je bila jedna jednostavna operacija koja je zahtevala samo 14 izraelskih aviona. Drugi izraelski uspeh, delimično rušenje izgrađenog objekta u Siriji, u septembru 2007. godine. Takođe, vrlo jednostavan cilj, koji je uključivao rudimentarni magacin ili strukturu, koja je bila izgrađena na jednom spratu.

Potencijalne mete u Iranu nisu samo daleko brojnije: one su široko decentralizovane i zakopane duboko pod zemljom. Mnoga od njih su tajna postrojenja, čije postojanje je nepoznato.Postoji fabrika za obogaćivanje goriva u Natanzu, takozvana kolekcija podzemnih objekata koji se koriste za proizvodnju obogaćenog uranijuma. Zatim, tu je i novija fabrika Fordow, za obogaćivanje goriva , pored Qoma, sagrađena skoro u planini, zakopana duboko u zemlji, u nekoliko slojeva armiranog betona.

Opšte je poznato da će Izrael posegnuti za Fordow, i želeti da uništiti njegovo navodno nuklearno naoružanje. To bi bio posao ili zadatak izraelskog skromnog vojnog kapaciteta. U slučaju krajnje nužde, Amerika može to da uradi – ali sigurno Izrael ne može uraditi to samostalno.

Postoje tri moguća puta do Irana: severno – preko Turske, južno – preko Saudijske Arabije ili centralnim putem – preko Jordana i Iraka. Amerika je zvanično povukla svoje trupe iz Iraka u decembru, i više nije u obavezi da brani nebo od izraelskih aviona.

Nedavni vojni izveštaj govori o tome da Izrael ima dovoljno GBU-28 bunker bombi koje bi mogle da „u jednoj operaciji , sigurno ne u potpunosti unište, ali ozbiljno oštete iranske poznate podzemne nuklearne lokacije“. Verovatno je i ovo ništa drugo do pusta želja. Obratite sada pažnju na učitanu frazu: „poznate podzemne nuklearne fabrike, viđene preko sajtova“. Onda je najbolje da ne pominjemo one nepoznate.

Da bi postigao pobedu u Iranu, Izrael bi morao da se „rastegne do krajnjih granica“. Morao bi primeniti ili razmestiti nekoliko B-2 nevidljivih aviona i B-52 bombardera, taktičkih bombardera i helikoptera. I to sve zajedno sa brodovima koji bi nosile krstareće rakete.

Ovo ne samo da bi trebalo da uništi Iranu njegova podzemna nuklearna postrojenja, što je, naravno, nemoguć zadatak, već bi trebalo da uništi iranski komunikacijski sistem, protiv-vazdušnu odbranu i raketne lokacije. Pa onda bi trebalo da uništi i gardijske odaje, magacine municije, uzletišta, brodove, kao i lučke objekte. Da ne pominjemo raketne čamce, brodove koji polažu mine u vodu I male podmornice.

S obzirom da je Izrael toliko hvaljen vojnom snagom, a nisu mogli da pobede ni mali Hezbolah, 2006. godine, šansa da pobede Irana izgleda da pripada svetu fantazije.

Američka vojska

Nisu svi Amerikanci simpatizeri i „pomagači“ Izraelaca u njihovom još jednom bezobzirnom divljanju – pogotovo ne posle zločina koje su počinili u Gazi i ostavili neizbrisivu mrlju na već sumnjiv ugled u svetu.

Uništavanje iranske infrastrukture može imati smisla nekim od bezobzirnih Amerikanaca, ali za mnoge druge je to okrutan i zao poduhvat. Otrovati populaciju od 74 miliona ljudi, od kojih je većina žene i deca sa tonom osiromašenog uranijuma, a milione drugih staviti u invalidska kolica je neljudski akt.

Nisu baš svi od nas zaboravili lekcije koje nam je dala istorija. Svesni smo činjenice da Iran nije počeo rat 300 godina. Iran ima jednostavne želje – da ga ostave na miru. I izgleda da Izrael stvarno pati od ozbiljnog problema – „kolektivne psihoze“. A već ima previše problema u svojim rukama.

Govoreći u ime bezbroj kritičara Izraela, jedan od njih piše: „Amerika mora da bude svesna toga da ne može da iskoreni iranski režim. Ne može staviti Iran pod svoju kontrolu, ne bez stvaranja katastrofe sebi, a i celom svetu… preuzima velike rizike i troškove po Ameriku, i po zemlje u tom regionu. Mnoge druge zemlje bi bile pogođene, uključujući Rusiju, Kinu, Indiju, Pakistan i Avganistan… Ovog trenutka, Obama mora da zaustavi Izrael da napadne Iran. Mora to uraditi sa najjačim adutima koje trenutno ima, kao uskraćivanje vazdušnog prostora Izraelu da bi dopunio gorivo bombarderima… Amerika bi trebala da spreči Izrael… da lete nad Irakom i dolivaju gorivo“.

Zbog čega podržavati Izrael? Dobar savet je, čini se, da Iran ima mnogo više toga da ponudi Americi nego Izrael.

Iran ima nafte u izobilju, Izrael nema ništa. Iran ne drži američki političku klasu kao otkupninu. Iran ne pokušava da zastraši američke administracije, tako što će stavljati iranske interese ispred američkih. Iranski „dvostruki građani“ ne špijuniraju Ameriku ili prodaju američke vojne tajne Rusiji i Kini. Ne postoji iranski Rosenbergs ili Jonathan Pollards. Iran ne primorava Amerikance da se bore i umiru, zbog njih, u ratovima koji nisu njihovi. Iran ne očekuje od Amerikanaca 3 milijarde dolara godišnje kao poklon, i još gore, garancije kredita, koje nikada neće vratiti.

Iran bi obezbedio daleko veća sredstva Americi, nego što bi Izrael ikada bio u mogućnosti. Izrael je samo obaveza i teret Americi.

Amerika i dalje mazi „prijatelja“ koji ga je u prošlosti ubo u leđa – afera Lavon, američki „Liberty“ incident, izdaja Jonathana Pollarda – i vrlo je verovatno da će biti još neki nož u leđa u doglednoj budućnosti.

Udaljiti se od Izraela, to je dobar savet. Pre nego što Izrael stavi ceo svet u zapaljivi oganj, povlačeći Ameriku sa njom.

Izraelski avioni

Obama je u poslednjim mesecima počeo da izjavljuje i da daje Izraelu do znanja da Amerika neće učestvovati u ratovima koje započne Izrael, bez preliminarnog odobrenja od strane Amerike.

I zaista, 20. janura, predsednik Generalštaba, general Martin Dempsi, obavestio je Netanjahua da Amerika neće braniti Izrael ako pokrenu napad na Iran, koji neće biti unapred koordiniran sa Amerikom. U maju, 2008. godine, Netanjahuov prethodnik, Ehud Olmert, takođe je tražio odobrenje, ali od Džordža Buša, za vazdušni napad na Iran. Buš je odbio da toleriše takav potez Izraelaca.

Netanjahu od tada prkosi američkoj administraciji, tako što odbija Vašingtonu konsultaciju pre donošenja odluke da napadne Iran.

Drugi od američkih zvaničnika su jasno stavili do znanja Izraelu, da Amerika, ukoliko ne bude u potpunosti konsultovana, neće doći kao pomoć Izraelu, ukoliko oni jednostrano objave rat Iranu.

Ako Izrael to uradi, biće sam u tom ratu.Bila bi velika greška po izrael, ako bi pretpostavio da je Amerika pod obavezom da ga zaštiti od posledica sopstvene greške.

Pišući u „Huffington Post-u“, politički komentator, na ovu temu piše – o naprednoj i drskoj teoriji, u kojoj Izrael uopšte ne namerava da ide u rat sada, ali je zainteresovan za igru mačke i miša sa Amerikom. Hoće da pokaže celom svetu da je Izrael sada mačka, a Amerika miš: „Netanjahu i njegovi sledbenici uopšte ne žele da idu u rat sada. Samo hoće da svi razumeju da oni mogu da diktiraju sve. I kada. Drugim rečima, Izraelci žele da pokažu ko je gazda“.

Vreme je za obračun.

Glavni grad Amerike trebalo bi da se vrati u Vašington. Tel Aviv je suviše daleko. Kada Zbigniev Bržežinski kaže: „Izraelski napad na Iran će stvoriti katastrofu“, to bi trebalo shvatiti suviše ozbiljno.

Ruske specijalne jedinice

Leonid Ivašov, bivši član ruskog generalštaba, izjavio je: „Rusija ne želi bilo kakve vojne operacije koje bi se vodile protiv Irana i Sirije. Ove dve zemlje su saveznici, i obe se smatraju za garantovane partnere. Vojna operacija protiv Sirije ili Irana je indirektan udarac Rusiji i njenim interesima“. General je još rekao da je Amerika sada fašistička država, koja je samo maskirana demokratijom.

„Svako od nas bi trebalo da prizna da je fašizam napravio i još uvek pravi velike korake na našoj planeti. Šta su uradili u Libiji je gotovo identično sa Hitlerom i njegovom vojskom u Poljskoj i Rusiji. Dakle, danas, Rusija brani ceo svet od fašizma“.Nema potrebe da se odgovara ko su današnji Novi Fašisti.

Dovoljno je da upalite televizor i vidite njihova nasmejana lica, koja vam govore kako vas cene i vole – sve dok glasate za njih – i sve dok umirete u ratovima za njih, po stranim i nepoznatim zemljama, daleko od svoje domovine, samo da bi se njihov uticaj proširio.

Svako od nas bi trebalo da se zapita: Dokle će Amerika da vodi izraelske ratove? I da li je Amerika spremna da podnese ogromnu štetu vitalnih interesa, u ime nestabilnog saveznika, koji je i dalje, ako gledamo po anketama, vrlo nepopularan u svetu?

Postoje indikacije da nisu svi američki operativnci, posebno oni u oružanim snagama i CIA, impresionirani izraelskim neodgovornim ponašanjem. Izgleda da se pojavljuje značajan raskol u prijateljstvu, a podele, koje će nastati, polako dolaze jer i Amerika polako vraća svoj zdrav razum.

Odnosi, između ove dve zemlje, se mogu opet pooštriti, kao kada je bišvi američki državni sekretar, Džejms Bejker, izjavio: „Neka se j…u Jevreji, oni čak i ne glasaju za nas“.

Bivši šef „Centcom-a“, šef i penzionisani general Džo Hoar, nedavno je dao javnu opasku na određene sumnjive izraelske operacije, koja je uključivala terorističku grupu „Jundullah“, u kojoj su Mosad razbojnici bili toliko drski, da se maskiraju kao agenti CIA: „Izrael se igra sa vatrom. Mi smo uključeni u njihove tajne ratovanja, želeli mi to ili ne“. Tenzija koja se godinama stvarala između strpljivog Irana i nepodnošljivog Izraela, došla je do usijanja.

Evo šta je rekao iranski specijalista Geneive Abdo, koji je direktor programa za nacionalnu bezbednost Irana: „Izraelci napadaju iranske ambasade svuda po svetu, samo da bi diskreditovali iran. Još ako uzmete u obzir šta su godinama radili u Libanu, i drugim delovima Bliskog istoka imate vrlo neprijatnu sliku.

Mislim da je izraeska odluka što se tiče napada na iranska nuklearna postrojenja vrlo ozbiljna, i da je situacija najopasnija u poslednjih 30 godina.

Ako Izraelci napadnu, Iranci neće prihvatiti to olako, koristiće sve resurse koje imaju na raspolaganju da vrate udarac. Nastaće haos u regionu, jer je njihov opstanak bukvalno na provaliji… Sigurno će poslati rakete na Tel Aviv… Ako uzmemo u obzir šta su Izraelci uradili u Libanu…. Ne mislim da ima iole nade…“ Ako Izrael odluči da napadne Iran, možemo biti sigurni u jednu stvar: kule u Tel Avivu će biti srušene. Nije nužno odmah, ali jednog dana, u dalekoj budućnosti…. jer već se zna, da je osveta najbolja kada se služi hladna. Nuklearni kompleks u Izraelu će biti uništen, ako ne sada, kasnije, kada sve bude radilo u punoj snazi, i tako doneti Izraelu ogromnu pustoš. S obzirom da je geografski minijaturan, Izrael može biti uništen u jednom danu, ako ne od Irana, onda sigurno od Rusije ili Kine. Alireza Foghani, šef i vrhovni vođa strateškog tima, rekao je: „Samo devet minuta je potrebno da se izbriše Izrael“.

Niko ozbiljno ne očekuje da vidi uništenje Izraela, upravo sada, ali će Izrael morati da snosi posledice svojih akcija jednog dana.

Armagedon se približava.

/ Izvor : Vestinet.rs /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP