Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 147259
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 7152352
Ko je na sajtu?
Imamo 58 gosta na mreži

BEZUBO UJEDANJE


11.08.2012. / ree-Akademediasrbija

D. Gosteljski

Predsednik srpske vlade ovih dana kao da se izvinjava braniocima "vojvođanske autonomije", neprestano ponavljajući kako "nije on birao sudije Ustavnog suda", već su oni izabrani voljom Demokratske stranke i bivšeg predsednika Borisa Tadića.

U petak u Sremskoj Kamenici Dačić je rekao:

"Ova republička vlada nije donela nijednu odluku protivnu autonomiji Vojvodine, niti će ih tokom svog mandata donositi. Zato treba naći rešenje koje neće biti protivustavno o autonomiji Vojvodine i koje neće izazivati političku napetost."

Autonomno antiprotivni

Takva izjava deluje, maltene, detinjasto. Naime, šta to treba da znači kada se kaže da nova vlada "nije donela nijednu odluku protivnu autonomiji Vojvodine"? Ta vlada je tek stupila na scenu, tako da odluku "protiv autonomije" teško da je mogla da donese, čak i da je htela. Drugi deo Dačićeve izjave je još diskutabilniji, jer on tvrdi da srpska vlada, tokom njegovog mandata, neće takve odluke (protivne "vojvođanskoj autonomiji") uopšte donositi.

Neobični je da predsednik srpske vlade koristi reč "protivno" na takav način, kao da je biti protivnik "vojvođanskoj autonomiji" nešto nečasno, ružno, nedostojno. U stvari, od predsednika vlade niko ne traži da bude ni "protiv" ni "za", jer pitanje autonomije nije vezano ni za kakvo lično svojstvo. Vlada, pa i njen predsednik, obavezni su da poštuju zakone i Ustav zemlje na čijem su čelu, a nikako nije na njima da se izjašnjavaju šta će činiti "za" ili "protiv" nečega. Nažalost, još će, izgleda, puno vode proteći pre nego što Srbi (pogotovo oni na vlasti) postanu "neutralni" i emotivno stabilni.

Napinjanje prigušivača

Treći deo istog, gorepomenutog iskaza, pravi je galimatijas: …treba naći rešenje koje neće biti protivustavno autonomiji Vojvodine i koje neće izazivati političku napetost. Dačić nam tu nije objasnio ko treba da pronađe rešenje koje neće biti protivustavno. Da li je mislio da rešenje treba da pronađu "Vojvođanska vlada" i njen aktuelni "premijer" Bojan Pajtić? A ko bi drugi, ako se Dačić već javno odrekao bilo kakvog mešanja srpskih centralnih vlasti u sređivanje političkog stanja na severu Srbije?

Zar u ime lažnog mira u kući treba dopustiti da tu istu kuću stanari razruše i zapale? O kakvoj "napetosti" Dačić mudruje? Ako na severu Srbije postoji opasnost da se izazove politička "napetost", prva stvar koju ozbiljna vlast mora da uradi, jeste da dobro prouči o čemu se tu radi. Odnosno, ako neko iskaže bojazan da bi vlast nekakvim činom (u ovom slučaju, poštovanjem zakona i Ustava) mogla "izazvati napetost" u jednom delu svoje zemlje, tada je više nego jasno da su tu političke strune, odnekuda, zategnute do pucanja. A odnosi između probuđene "pajtaške" Austro-Vojvođanije i beogradskih "mirotvoraca" ("prigušivača napetosti"), nikada nisu bili gori.

Mutno jutarnje buncanje

Naravno, danas je malo onih u Srbiji koji bi mogli da poveruju da bi politički establišment u severnoj srpskoj pokrajini bio u stanju da sam sebi "saseče krila" i svoje akte uskladi s Ustavom Srbije. Dačiću bi to moralo biti jasno. Uostalom, prve reakcije "vojvođanskog premijera" Pajtića jasno pokazuju da se njegovo mišljenje o odluci Ustavnog suda nimalo ne razlikuje od onog koje o svemu tome imaju Nenad Čanak i drugi vojvođanski separatisti. Zapravo, kada malo bolje razmislimo, shvatićemo da će odluka Ustavnog suda ostati mrtvo slovo na papiru. Jedni traže da se zakon poštuje, a drugi traže da se ne poštuje. Dakle, jedan prema jedan. Uspostavljena je nekakva ravnoteža vlasti, a rezultat toga je: republička vlast neće tražiti da pokrajinska birokratija ispoštuje Ustav Srbije.

Postavlja se i pitanje, ako je Ivica Dačić "odlučio" da njegova vlada ne donosi "nijednu odluku protivnu autonomiji Vojvodine", da li je Ustavni sud taj koji "napada" AP Vojvodinu? Kao što vidimo, mnogo je nepoznanica i pokušaja da se stvari ne nazovu svojim pravim imenom. Ako je tačna ona narodna, da se "po jutru dan poznaje", tada je jasno da nam "dan" teško može biti vedar nakon ovakve nedorečenosti i mutnog jutarnjeg buncanja predsednika vlade.

Autonoman ili nezavisan

Dok premijer Srbije daje svoju "časnu reč" da se neće mešati u svoj posao na severu Srbije, te da ničim neće dovesti u pitanje "autonomiju Vojvodine" (pa makar oni tamo donosili i protivustavne odluke), vojvođanski separatisti vredno rade na organizovanju autonomno-državne vlasti; to jeste, polako se primiču svom odavno zacrtanom cilju – preuzimanju svih atributa vlasti koje jednu teritoriju čine posebnom u državno-političkom smislu.

Stvari su toliko izmakle kontroli, da niko nema petlju da upozori srpske "autonomne" lidere na severu Srbije da je širenje mržnje prema bilo kom, pa i većinskom narodu, kažnjivo po Krivičnom zakoniku ove zemlje; i da je prizivanje stranih arbitara i pokušaj internacionalizacije navodnih "vojvođanskih problema i nesporazuma" klasičan vid izdaje zemlje. A izdaja zemlje je u svim zakonodavstvima modernog sveta proskribovana kao jedno od najtežih antidržavnih i antinarodnih akata, zbog kojih se dobija teška robija, a ponegde i smrtna kazna.

Prvi rezultat onoga što je Nenad Čanak najavio, kada je govorio o "internacionalizaciji problema Vojvodine", stigao je pre dva dana. Naime oglasio se izvesni zvaničnik EU, pod imenom Franc Šausberger, tvrdeći da se Srbija "udaljava od pristupnih pregovora" sa Evropskom unijom. A zašto se udaljava? Pa zbog odluke Ustavnog suda Srbije! U intervjuu za nedeljni broj novosadskog Dnevnika, pomenuti Šausberger je doslovno rekao:

"Autonomna Pokrajina Vojvodina je posebna multietnička regija za koju se Evropa uvek interesuje. Ako bi ona postala krizno žarište, uticalo bi to na mir čitave Evrope, a da i ne govorim o tome koliko bi to bilo štetno za približavanje Srbije Evropskoj uniji."

Banana država ili Alajbegova slama?

Poruka Ivice Dačića ovde je više nego jasna: slobodno radite na cepanju države Srbije! Zbog toga vas niko neće ni ružno pogledati, a kamoli da će neko, ne dao bog, sutra tražiti da zbog takvog antidržavnog i antiustavnog angažovanja odgovarate. Za ime sveta, pa mi smo zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i mi poštujemo ljudska prava i političke slobode. Zar treba nekakav Šausberger – za kojeg niko ne zna odakle se pojavio, a u rodnom Štajru u gornjoj Austriji niko sem bliže rodbine za njega nije čuo – da vodi unutrašnju politiku Srbije?

To što je Ustavni sud smogao snage (i hrabrosti) da donese odluku, u kojoj će da tvrdi da mnogi elementi "vojvođanske" autonomije nisu u skladu s odredbama Ustava Republike Srbije, ne mora da znači ništa u stvarnosti. Jer stvarno je i zakonito samo ono oko čega se politička vođstva iz dva glavna srpska grada (Beograda i Novog Sada) dogovore. Naravno, uz neizbežan uslov da njihov "dogovor" verifikuje i Šausberger Gornjoaustrijski!

Poimanje zakona kod Srba oduvek je bilo manjkavo. Srbin, čini se, nikako nije uspeo da dođe do one tačke u kojoj će razumeti da zakoni ne postoje zato da bi se, kako on veruje, kršili. Da li će ikada doći vreme u kome će Srbin početi da gleda na državu kao na svoju kuću, a ne kao na Alajbegovu slamu? U svesti srpskog čoveka (možda zbog vekovnog robovanja tuđinima) država je neprijatelj pojedincu, a svaki pojedinac koji uspe da prevari ili opljačka državu, tretira se u svesti srpskog plebsa kao junak, maltene, Robin Hud.

/ Izvor : Koreni /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP