Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 147261
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 7152518
Ko je na sajtu?
Imamo 114 gosta na mreži

ПРОЛОГ ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА


21.08.2012. / pee-Академедиасрбијa

Пише:ЈуријБаранчик

Превела:Сава Росић

Рат са Сиријом и Ираном почеће практично истовремено.....

Врло је вероватно да временски размак између напада на Сирију и Иран неће бити велики, или може бити чак и истовремен. На Сирију ће напад бити извршен снагама америчких вазала и Лиге арапских држава (ЛАД), а на Иран ће се сукоб испровоцирати тако да се убрзо у рат увуче и НАТО. Развој догађаја око Сирије и Ирана показује следеће:

Као прво, САД су још пре гласања око резолуције о Сирији у Савету безбедности ОУН биле свесне да им неће успети да прогурају антисиријску резолуцију, пошто ће је РФ и КНР блокирати. Ипак су се свесно определиле за ескалацију конфликта како би на следећем кораку оптужили Савет безбедности ОУН за неспособност и одвезале себи руке за решавање сиријског питања мимо механизама ОУН – исто као што су учиниле и у случају агресије на Југославију.

Око 7.500 бораца Ал Каиде под контролом САД учествује у рату у Сирији противу Асада, а од тога је око 3.000 бораца из Либије који су тамо очигледно за САД добро завршили посао ликвидације Гадафија

Како би се избегло оптуживање НАТО-а за кршење Повеље ОУН, САД ће највероватније напад на Сирију извести уз помоћ ауторитативних режима из Персијског залива, делова Ал Каиде пребачених из Либије и, можда, Турске. Јасно је да ће под заставом тих земаља деловати и јединице земаља НАТО-а.

Као друго, операција против Сирије мора да се заврши што пре. У суштини, она мора бити муњевита и не сме се допустити да конфликт прерасте у „лонг-плеј“ с перспективом почетка партизанског рата. У ту сврху им је неопходно да у најкраћем року сиријску војску лише руководства, тј. како самог председника Башара Асада тако и војне врхушке. Зато би сиријско руководство требало да се прибојава удара високопрецизним оружјем на местима могућег боравка председника и војног руководства, а такође операција западних командоса у зони стратешких објеката ради њиховог онеспособљавања. Кључни тренутак, како показује искуство свих претходних агресија НАТО-а на независне земље, постаће преузимање контроле у ваздуху и дуж приобалне линије.

Као треће, гласање у ОУН је показало да су се САД свесно одлучиле на ескалацију конфликта како би брже-боље измакле деловању норми међународног права и што пре обезбедиле антисиријској коалицији слободне руке. САД више не намеравају да поштују норме и правила игре и спремне су да користе силу за постизање постављених циљева. С обзиром на то како су САД примиле став РФ и КНР у Савету безбедности, њихова војна реакција биће демонстративно громогласна како би што болније поткачиле руско и кинеско руководство. Све у смислу да САД и њихове савезнике заболе уво за међународно право, ако супротна страна није спремна да га с оружјем у руци брани.

Као четврто, врло је вероватно да временски размак између напада на Сирију и Иран неће бити велики, или може бити чак и истовремен. На Сирију ће напад бити извршен снагама америчких вазала и Лиге арапских држава (ЛАД) омогућиће да се убрзо у рат увуче и НАТО, као и већ припремљени напад против Ирана. Очигледно, то се може учинити само путем провокације против бродова Ратне морнарице САД у зони конфликта или Персијском заливу, а могуће је и неком провокацијом против снага НАТО-а у региону, на пример у Турској. Онда учешће саме Турске у конфликту неће бити под знаком питања, што је посебно важно, с обзиром на бројност турске војске. Провокација, за коју ће светска гласила окривити Иран, одвезаће руке САД и њиховим савезницима из НАТО-а и омогућити започињање борбених дејстава против Ирана.

Врло је висока вероватноћа такве варијанте с обзиром на то да ће, чим почну борбена дејства против Сирије, Иран моћи да пружа директну подршку Башару Асаду. Како преносе светска гласила, на територији Сирије се већ налази 15.000 иранских војника. Према томе, сукоб ће почети да се отеже, ако САД и НАТО не буду непосредно „радиле“ на Сирији него само преко ЛАД. Ако се напад на Сирију у почетку препусти само војскама ЛАД, онда то значи да ће се снаге НАТО-а на челу са САД моћи да се усредсреде на конфликт с Ираном, па да се касније обруше и на Сирију.

Стручњаци исправно примећују да САД никада нису започињале рат у последњој години председничког мандата. Међутим, републиканци обећавају да ће бити прилично озбиљна конкуренција Обами на следећим изборима. Зато је сасвим могуће да добитник Нобелове „награде за мир“ започне рат пре краја свог боравка у Белој кући, како би се захваљујући брзом и победничком рату уочи избора одржао у председничкој фотељи током још једног мандата.

Још бих желео да истакнем различит карактер мешања НАТО-а и њихових савезника у послове Сирије и Ирана. Док Сирији прети опсежна инвазија, Иран ће је највероватније ту варијанту избећи. Уместо тога, против њега ће се највероватније водити даљински рат у циљу уништавања индустријске и војно-индустријске инфраструктуре, укључујући нуклеарни комплекс. Претпостављам да ће бити под ударом и нуклеарка у Бушеру како би се проверило колико су озбиљни напори иранских власти да заштите такве објекте од напада из ваздуха.

Даљи карактер дејстава САД зависи од једног чиниоца – да ли ће руководство Ирана збиља одлучити да пренесе борбена дејства на територију оних земаља одакле га буду нападале САД и њихове савезнице из НАТО-а. Очигледно је да само решеност Техерана да спроведе такав сценарио представља залог његове победе или, у најмању руку, прилично дуготрајног отпора.

Чак и овакав исход тешко да ће САД одвратити од агресије пре избора, пошто ће само у том случају шансе Барака Обаме да поново буде изабран за председника са сваким даном војних дејстава расти. Такође је очигледно да је једно од најважнијих питања кампање, хоће ли и Израел учествовати у предстојећем сукобу – јер то може додатно закомпликовати целу ситуацију на Блиском Истоку.

Амерички председник Барак Обама потписао је тајни налог, којим се ЦИА и другим обавештајним агенцијама САД налаже да пружају помоћ побуњеницима у Сирији, како би срушили режим председника Башара ал Асада, јавила је агенција Ројтерс позивајући се на упућене америчке изворе.

Британска агенција наводи да Бела кућа, ипак, још није донела одлуку о наоружавању опозиционих снага, иако су неки од њених савезника то већ урадили. Портпарол Беле куће Томи Вејтор одбио је да коментарише ове информације.

Стејт департмент је саопштио да је влада САД припремила 25 милиона долара помоћи, која наводно искључује наоружање, за опозиционе снаге. Највећи део новца ће бити употребљен за телекомуникациону опрему.

Такође, биће одвојено и 64 милиона долара хуманитарне помоћи за сиријске грађане и то ће бити предато у храни и лековима путем Црвеног крста и других организација.

Постоји још један – психолошки разлог велике вероватноће да напади на Сирију и Иран буду међусобно координирани. Како би се савладао отпор међународног јавног мњења САД је потребна громогласна победа. Врло громогласна победа. Достиже ли се она у случају победе у Сирији? – Не, пошто су снаге неупоредиве. Достиже ли се она у случају даљинског рата с Ираном? – Не, пошто то више личи на разбојништво. Али зато ако дође до победе у Сирији са променом Асадовог режима, а паралелно, под изговором борбе против Ирана који пружа помоћ Сирији, буде без инвазије разорена индустријска и војно-индустријска инфраструктура Ирана, онда ће то бити нешто громогласно.

Тиме САД желе да покажу читавом осталом свету да реч Русије и КНР ништа не значи, да је важна само реч САД, и да ће бити како оне кажу. У суштини – назначен је пролог Трећег светског рата за опстанак, само овог пута са прекоокеанским светским полицајцем. Питање је скоро исто као и 1931 године за Стаљина, разлика је само у томе колико нам је преостало времена и хоћемо ли стићи да се преоружамо.

/ Извор : Српска политика /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP