Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 147261
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 7152500
Ko je na sajtu?
Imamo 139 gosta na mreži

OKORELI SEPARATISTA I DALJE ROVARI


25.08.2012. / ree-Akademediasrbija

Piše : Lazar Janićijević

U prošli petak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak, dao je intervju tursko-bosansko-anadolskoj agenciji (turska Anadolu Agency). Tamo se žestoko založio za očuvanje Bosne i Hercegovine kao zajedničke države, jer bi svaka "ideja o nezavisnoj Republici Srpskoj otvorila Pandorinu kutiju bosanskog pakla".

Čanak je tu odnekud ustvrdio da "svi to znamo". Dakle, po Čankovom mišljenju, jedan međunarodno priznati entitet, pod nazivom Republika Srpska (a republika je oblik državne konstitucije), nema pravo da uopšte razmišlja o bilo kakvom ustavnom preuređenju države Bosne i Hercegovine. U Republici Srpskoj vlast pripada narodu, a većinu naroda tamo čine Srbi. Služeći se jasnom logikom, ukoliko su narodi u bivšoj SFRJ imali pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, isto takvo pravo nikako se ne bi smelo uskratiti srpskom narodu u Republici Srpskoj.

Lider LSV, kao što je poznato, veoma često se poziva na Ustav iz 1974. godine i zakone bivše Jugoslavije (SFRJ), uzimajući odonud samo ona rešenja koja mu odgovaraju, a zaboravljajući ili zanemarujući ona koja njegovoj separatističkoj politici nikako ne mogu da idu u prilog. Na primer, često se manipuliše "činjenicom" da su republike u potonjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji imale pravo na samoopredeljenje i otcepljenje. Istina je sasvim drugačija. U SFRJ samo su konstitutivni narodi imali pravo na samoopredeljenje i otcepljenje (Srbi, Hrvati, muslimani, Makedonci i Slovenci). Narodnosti, odnosno nacionalne manjine nisu imale takvo pravo.

Prvo od osnovnih načela Ustava SFRJ glasilo je: "Narodi Jugoslavije, polazeći od prava svakog naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje, na osnovu svoje slobodno izražene volje u zajedničkoj borbi svih naroda i narodnosti u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji, a u skladu sa svojim istorijskim težnjama, svesni da je dalje učvršćivanje njihovog bratstva i jedinstva u zajedničkom interesu, zajedno sa narodnostima sa kojima žive, ujedinili su se u saveznu republiku..."

Nažalost, tokom rata iz devedesetih ovo načelo (i pravo) Ustava SFRJ Srbija je veoma malo (ili gotovo nikako) eksploatisala. Zašto je to tako bilo, teško je reći. Možda zbog pritisaka velikih sila, koje su u to vreme bile izrazito nenaklonjene Srbima. Kako god bilo i kakav god bio razlog srpskog nesnalaženja u tom burnom vremenu, kasnije se pokazalo da Srbija ništa gore ne bi prošla da je insistirala na tom ustavnom rešenju i da je pokušala da u jednu državu zaokruži sve srpske teritorije; to jeste, teritorije na kojima su Srbi činili većinu. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, čini se, pomenuto ustavno načelo oblagorodio onom nesrećnom devizom, "Svi Srbi u jednoj državi", koju su brojni srpski neprijatelji jedva dočekali, protumačivši takvu "krilaticu" kao šovinistički poziv za stvaranje "Velike Srbije".

Zapravo, činjenica je da su Srbi (kao i svi drugi konstitutivni narodi u SFRJ) imali pravo da istupe iz zajedničke države sa svim teritorijama na kojima su Srbi činili većinu. Stoga, pitanje oko toga kako će se takva država ubuduće zvati, sasvim je bespredmetno. To jeste, srpska politika je po pomenutom Ustavu mogla da se izdvoji srpski narod iz SFRJ i da tu teritoriju nazove kako želi, pa i Velika Srbija. Na srpsku žalost, Srbija to nije uradila onog časa kada je za to imala priliku, a kasnije, u međunarodnim krugovima, stvari su se toliko okrenule protiv Srba, da je takvo srpsko pravo bilo izjedeno upravo srpskim nesnalaženjem i nemarom.

I sada pogledajmo na šta se poziva Nenad Čanak kada traži veću autonomiju za Vojvodini. Agenciji Anadolija on se poverava:

"Autonomija Vojvodine je jako važna, jer samo autonomna Vojvodina kao šampion evropskih vrednosti može dokinuti to stalno ponavljanje zlih događaja iz devedesetih".

Najpre Čanak tvrdi da je autonomija Vojvodine "jako važna". A zašto je "jako važna"? Pa zato što je Vojvodina "šampion evropskih vrednosti", koja je (u prevodu) jedino u stanju da zauzda srpski šovinizam, koji je, kako vidimo, po Čankovom mišljenju, kriv za sve nesreće tokom poslednje decenije prošlog veka. Ono što bi svakog građanina Srbije, koji razmišlja o budućnosti svoje zemlje, moralo da zabrine, svakako je Čankovo neskriveno pozivanje u pomoć "međunarodne zajednice". Zapravo, vidimo da se lider Socijaldemokrata Vojvodine služi istim onim metodama koje su nekada koristile bivše republike u SFRJ (Slovenija, Hrvatska i muslimanski deo BiH). Kasnije se takva politika "internacionalizacije" nastavila na Kosovu i Metohiji, koja je na kraju dovela do jednostranog proglašenja nezavisnosti te južne srpske pokrajine.

Za agenciju Anadolija Nenad Čanak objašnjava da "bez internacionalne pomoći (separatisti!) neće moći ništa da urade da se razume položaj Vojvodine". Stvaranje izvesnog Autonomističkog pokreta, u kome će se pored LSV, naći i SPO, LDP, ali i vojvođanska frakcija DS-a, sigurno je veliki i možda poslednji poziv na uzbunu za sve one kojima je država Srbija otadžbina. Stvar se već prilično otela kontroli i Srbiji preti velika opasnost novog trvenja i definitivnog raspada. Ko misli da je takvo viđenje srpske stvarnosti preterivanje, taj nije uspeo ništa da nauči iz pouka nedavne tragične prošlosti.

Istog dana kada je dao intervju turskoj agenciji Anadolija, Čanak se srpskoj javnosti obratio i putem novina Kurir. Na samom početku svog obraćanja, Čanak za Kurir, osvrćući se na odluku Ustavnog suda Srbije o Zakonu o nadležnostima AP Vojvodine, osiono kaže:

"Odluka Ustavnog suda, koji je odmah po formiranju Vlade doneo odluku o uskraćivanju dela nadležnosti Vojvodine, bila je kap koja je prelila čašu u dugogodišnjem varvarstvu Beograda. Podsetiću, Vojvodina je u Srbiju ušla sa svojom teritorijom, autonomijom."

Dakle, dešava se ono na šta smo više puta skretali pažnju čitaocima Korena. Nenad Čanak i drugi vojvođanski secesionisti nimalo se ne libe da se koriste Gebelsovskom propagandom ponavljanja laži ("ako se laž ponovi hiljadu puta ona postaje istina"). Tri osnovne laži neprestano se proturaju u narod putem neumorne ligaške propagandne mašinerije. Umesto ligaških "autonomaških" laži, dužni smo da ponavljamo istinu, onakvu kakva jeste. Zbog toga još jednom upozoravamo srpski narod, posebno onaj na severu Srbije (u Vojvodini) da ne nasedaju na fašističku propagandu Nenada Čanka.

Prva krupna ligaška laž jeste, da su Srbi (i ostali) u Vojvodini u kulturnom smislu nešto posebno ("šampioni evropskih vrednosti"), to jeste, da su, zahvaljujući robovanju pod Austrougarskom, stekli posebne manire i kulturnu širinu, kakvu Srbi s onu stranu Save i Dunava nisu uspeli da usvoje. Time Čanak pokušava da "podiđe" Srbima starosedeocima u Vojvodini i da ih lagano prevede u novu naciju, pod imenom -Vojvođani. Zanimljivo je da takvu naopaku (rasističko-kulturološku) zamisao protura čovek čiji su preci (baba i deda) Srbi prečani (iz Like). Zapravo, čini se da je Nenad Čanak izmislio nekakvu prababu groficu (Nemicu), zbog koje, valjda, dobro oseća austrougarsku kulturnu širinu spram srpske "urođeničke skučenosti" (Nenad Čanak je sam izjavio: "Moja porodica koja se doselila iz Like, iz Zrmanje... Moj pradeda se u Minhenu upoznao sa groficom Elizabetom fon Hercog, mojom prababom, i u miraz dobio neke mlinove u Vojvodini - Vreme broj 530, 1. mart 2001").

Druga notorna ligaška laž je tvrdnja kako je Vojvodina "u Srbiju ušla sa svojom teritorijom, autonomijom" nakon Prvog svetskog rata. Ta laž se provlači decenijama i u to, reklo bi se, sve više ljudi počinje da veruje. Stoga i ovde moramo da ponovimo da nikakva Vojvodina nije postojala nakon Prvog svetskog rata, pa pošto je nije bilo, tada i nije mogla nikako ići u sastav Srbije. Nakon Prvog svetskog rata u sastav Srbije ušli su Banat, Bačka, Baranja i Srem.

Treća ključna laž je da je vojvođanska autonomija ukinuta početkom devedesetih. Nažalost, autonomija Vojvodine nije nikada ukinuta, iako je to, u interesu države Srbije, verujemo, trebalo uraditi odavno. Svako može danas da pogleda Ustav Srbije iz 1990. godine i da se uveri da je Vojvodina imala svoju Skupštinu, Izvršno veće (danas vlada), svoje organe uprave, statut... Vojvodina u vreme Miloševića nije imala samo one nadležnosti, koje po logici stvari pripadaju državi. A da bismo shvatili da "vuk dlaku menja, a ćud nikada", pogledajmo šta piše u dokumentu Lige socijaldemokrata Vojvodine, iz marta 1999. godine (sročen u vreme NATO napada na Srbiju!), pod indikativnim naslovom - Vojvodina republika:

"Uz navedene principe ustav bi definisao veze sa državom Srbijom ili sa širom državnom zajednicom u kojoj bi se Vojvodina nalazila, a njime bi bila regulisana i problematika upotrebe vojvođanskih vojnika van Vojvodine."

Otuda, ne treba se zavaravati, jednom separatista uvek separatista, jednom terorista uvek terorista. Nenad Čanak kreće u ofanzivu i otvoren rat protiv srpske države. Da li država ima pravne mehanizme da spreči Čankovo fašističko divljanje i otvoreno prizivanje stranih sila da se umešaju u unutrašnje stvari Srbije? Pretpostavljamo da još ima. A da li će ih primeniti u skladu za Ustavom zemlje i Krivičnim zakonikom? Verovatno neće, jer se boji reakcije Vašingtona i Brisela. Opet, realno gledajući, Srbija nema razloga da se bilo koga boji, jer oni kojih se boji uveliko rade na njenom uništenju. I oni će nastaviti da deluju u tom istom antisrpskom pravcu, bez obzira na to koliko Srbija pokušavala da im se umilostivi. Zbog toga, nadajmo se da će nove srpske vlasti shvatiti tu jednostavnu istinu i da će izvesti pred sud sve srpske separatiste, a među njima, posebno, Nenada Čanka. Stanje u Srbiji danas, iako još nema rata, slično je onom u doba odbrane Beograda 1915. godine, kada je major Gavrilović izgovorio čuvenu rečenicu:

"Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše - oni više ne postoje."

Tako je i sa Srbijom u ovom času, jer je od brojnih neprijatelja unapred osuđena na propast. Ostaje joj samo da sačuva svoj ponos i dostojanstvo. Ako mora da izgori, neka to učini slavno. Onako kako su to srpski preci radili mnogo puta kroz istoriju… i iznova se dizali iz pepela.

/ Izvor : Koreni /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP