Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 110504
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6746952
Ko je na sajtu?
Imamo 62 gosta na mreži

„ПРИРОДНО ЈЕ ДА СЕ СРБИЈА ПРИПОЈИ ЦРНОЈ ГОРИ“


28.12.2012. / pee-Академедиасрбијa

Комнен Сератлић

Односима Србије и Црне Горе бавио сам се и службено и неслужбено још у доба социјализма. Млади научник Пророковић и млађе генерације, које још нису биле рођене, не знају да су постојали сукоби, антагонизми између Србије и Ц. Горе и у том „братском социјализму“.

О сукобима комуниста, партизана и четника из Ц. Горе и комуниста, партизана и четника из Србије у вријеме Другог свјетског рата, о секташтву Брозовог изасланика 1941. за Ц. Гору Моша Пијаде и суровог, осионог, необузданог комунисте Милована Ђиласа (направили су, посебно у Дурмиторском крају, што није случајно, јер се ради о Србима Старе Херцеговине, буквално погром - побили су угледне домаћине и интелектуалце), нећу писати овом приликом. Истина боли, али се мора изрећи: ортодоксни, нахијски, Дукљански Црногорци, посебно племенске вође (а Ц. Гора је и данас племенска творевина), на све начине су развијали анимозитет према Србима и Србији, а многи Срби сматрали су Ц. Гору својом прћијом, што се, нажалост, показало и у временима након њеног одласка у неповрат и у сновима да се поново припоји Србији.

Дакле, у најавећем јеку „братства и јединства“, проблeми су понајприје настали око поријеткла (види књигу Шпира Кулишића „Поријекло Црногораца“ у којој је тврдио да „Црногорци потичу од неких кавкаских народа, а да немају никаквих веза са Србима“). Тада сам га јавно напао, односно објавио полемечки текст, због кога су ме позивали на „рибање“ неки високи црногорски функционери, додудше дискретно и „добронамјерно“ (као“ти си још зелен, не разумијеш неке односе, немој се у то мијешати, чоче“), јер је било очито да су се сагласили са штампањем те књиге, затим проблеми око кадровања у разним савезним органима, кључевима, посебно у дипломатији (захтијевали су и Броз им је дозволио да у свим савезним институцијама, те ДКП-има, имају једнак број представника, без обзира што је цијела Ц. Гора могла да „стане“ три пута у један Беогарад), проблем око одвајања Цркве, који и данас траје и који се одвијао под командом ДБ-а (шеф ДБ-а Нахтигал је 1979. године, на специјалном затвореном курсу на Бањици рекао: „Ми смо радили и радимо на разбијању СПЦ у САД-у, Ц. Гори и Македонији), проблем у вези са морем, јер су Црногорци и тада оспоравали да Србија има излаз на море, патолошка мржња извесног Милатовића, коју је јавно изражавао према Србима, а владао је Црном Гором и брдима пуних 15 година.

Нас из дијела Старе Херцеговине, Дурмитосрки крај, који је припојен Ц. Гори после Босанско-херцеговачког устанка (то су намјерно урадиле велике силе да се тај крај не би споио са Рашком области, односно Србијом и да би направили трансверзалу преко Космета), како нас нису сматрали Црногорцима, што су били у праву, потпуно су запоставили, багателисали и политички и економски, па чак су нас вулгарно називали, сашама („сашли са планине, скорупаши“), ирвасима, стојсерима (зато што „се.. стојећи, јер је снијег вискок по неколико метара) и тсл. Дешавало се да нико из тог краја дуги низ година бнје био значајни функционер, или да је био у некој републичкој институцији. Покупили су младеж и отјерали у пропалу Жељезару, оставили пуста села и уништили сточни фонд. Било је и проблема који спадају у фантастику. Нећу их наводити, јер ми нико не би вјеровао.

Проблеми се умножавају геометријском прогресијом у постсоцијалистичком периоду, посебно у вријеме разбијања Југославије. Тада сам бранио тезу да се Црна Гора мора одвојити када и друге републике, уз напомену да ће можда безболније у будућим временима доћи до неког приближавања Србије и Ц. Горе на другим и другачијим основама. Та теза се релативно брзо показала као исправна. Лепи, млади и паметни су чекали да нестане Милошевић и да крену у одвајање, јер су их наговарали и давали им логистику Империја, други запдни циркузанти, мешетари и пројектанти, како би разбијали православље, српство, а посебно Србију да спане на Београдски пашалук. У Србији су досманлије сматрале да су проблеми Србије и Црне Горе због Милошевића и даме са цвијетом у коси, те да ће њиховим нестанком потећи мед и млијеко између Подгорице и Београда. Каква политичка наивност.

Савезна Република Југославија је била накарадна творевина, а Соланина ДЗСЦГ, још накараднија. Ко је иоле знао шта је држава, сматрао је да се то накарадно стање мора прекинути. На то сам указивао и у српским и у црногорским масмедијима, те разним скуповима, дакле заступао сам одвајање, не зато што сам то желио (уосталом у политици нема ни жеља ни љубави), већ зато, да поновим, што те творевине нису имале државу. Дигресија, нажалост Србија и Ц. Гора немају ни данас државу, јер владари и у Подгорици и у Београду, иако им је политика хљеб, не знају шта је држава, а онима који знају, држава би сметала, да раде сво оно што раде.

На крају, подсјећати на то шта је било у вријеме Првог свјетског рата, на ставове краља Николе о односима са Аустроугарском и боја на Мојковцу, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и као последицу, нерећну диобу Црногораца на Бјелаш и Зеленаше, одвело би нас у савим неке друге воде.

Ово није полемика са уваженим доктором наука, иако је изазов за моју шалу да је „природно да се Србија припоји Црној Гори“, његов интервју, објављен на Видовдану, односно његова Геополитика, јер за полемику су потребни полемичари приближно истог спознајног нивоа. Овим не желим да повриједим све оне који немају докторате, посебно што тврдим да и у Србији и у Ц. Гори има већи проценат паметнијих људи који немају на вратима или визит картама испред имена „др“. Такође, геопoлитику не признајем, сматрам је врло опасном, њени циљеви су мрачни, служили су и служе за контролу територија и народа, иза ње остају крв и сузе, она је империјална, расистичка, или како каже F. Ratzel „реакционарна теорија која оправдава просторно повећање државе као манифестацију закона просторног деловања због самоодржања“.

Не желим на овом малом простору да се осврћем на докторове ставове, којих има толико да је потребна једна цијела студија. Било би добро да уважени доктор организује симпозијум или округли сто, ако и даље остаје при изнесеним ставовима. Споменућу један који је изузетно опасан, посебно у овим временима: „...а крајњи циљ Србије може бити геополитичко припајање Црне Горе“ (мада признајем да је аутор и сам нагласио да тако дефинисан став није најсрећнији), те „Српско питање је прије свега геополитичко питање“ (оваквим ставовима Србију се гура у опасне воде, да је поново прогласе хегемонистичком). До овог „открића“ сматрао сам да је српски опстанак и српско питање у очување територијалног простора. Надам се, и поред свеколиког безнађа, да Србија има велики број људи који ће одбацити овакаве ставове. Србија није расположена и није у могућности да проводи припајања, напротив она је у фази растурања и под окупацијом.

Србија није расположена да јој се припоји Ц. Гора, иако су поједини залуђеници рачунали да ће то урадити нека виша сила, те да је референдун пролазна ствар. Нису извукли поуке из референдума, којег је одиграла Империја и Западна Европа преко Солане и двојице чланова Опус Деи, Липке и Лајчака. Србија је дјеловала препотентно, јер нису познавали чак ни Мила, који је мало боље познавао црногорски крш, брда и долине. Очекивали су да ће Мила потопити Империјани, а они то нису хтели, напротив и у вријеме Милошевића, Клинтон га је тајно примао на разговор. И у овим временима га држе као икону, постаће проазијата када моја баба Миља (91) добије Нобелову награду.

Последице „геополитичког приступа“ су врло тешке. Требало би се уздржавати, задржати умјерен тон. Потребно је износити историјске чињенице. Понекад се уплашим неких „озбиљних“ списатеља, јер нас заваравају зато што пишу и име своје странке. Грешке које су направљене у вријеме владавине шефа странке којој припада цијењени аутор, велико су упозорење. Накнадна памет им више никада неће помоћии, односно никоме неће помоћи.

Све наведено било је непотребно када постоје чињенице због којих ме, надам се, уважени доктор неће стрпати у плаћенике, те да ме неће сурово напасти: Нација и племе не могу да се уједине, припоје. Срби су нација. Црна Гора је племе, а племе није нација. Оно се дефинише територијом и крвним поријеклом. Цијела историја Ц. Горе је „историја Мотрополије цетињске, која није схватила историју“, Црква није схватила историју. Да се поново „спајају“ Србија и Ц. Гора, у било ком облику, било би погубно по Србију, јер не би дошло до заједничке националне свијести. То је проблем и са Шиптарима. Они су у још заосталијем племенском периоду, зато је та племенштина родила мафију, односно мафија је логична последица племенског начина живљења. Они не желе и не могу да живе као нација, јер нација није политичка заједница. Зато су проблем, не само за Србију, већ за Македонију и чак Албанију, што ће се ускоро показати (Хрвати, напримјер, упорно покушаваају да постану нација, а уствари су политичка заједница).

Припајају се и праве савезе успјешне земље, као напримр БРИК и др. Од Србије, Ц. Горе, Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније, Хрватске, БИХ сви бјеже, управо на економском плану, јер их изједају и политичке и економске афере, корупција, преваре, трговина дрогом, цигаретама и оружјем, оне су буквално мафијашке земље. Југославија је била идеалнија ЕУ од ове ЕУ, па није опстала (чак и СССР). Балкан је служио и служи да се велике силе поигравају са несрећним малим државицама. Њихово повезивање, „припајање“, заједнички економски, културни и др. просперитет, је чиста утопија.

/ Магазин Видовдан /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP