Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 110504
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6746990
Ko je na sajtu?
Imamo 69 gosta na mreži

BUĐENJE ŠIPTARSKOG AMNESTIRANOG TERORIZMA


30.12.2012. / ree-Akademediasrbija

Ljudmila Cvetković

Spomenik srpskoj naivnosti

Prenosimo članak Radija Slobodna Evropa, u kome se govori o spomeniku poginulim šiptarskim teroristima iz Preševa, Medveđe i Bujanovca tokom šiptarske pobune tokom 2000. i 2001. godine. Videćemo da RSE pristupa pomenutom “nesporazumu” između državne vlasti i opštinskih vlasti u Preševu veoma pristrasno. Naime, kroz ceo tekst pokušava se sva krivica za sukob u vezi spomenika u Preševu da prebaci na stranu srpskih vlasti. Kaže se kako su pripadnici šiptarskih terorističkih bandi amnestirani, te prema tome imaju pravo da podignu spomenik izginulim teroristima.

Zašto je Srbija donela zakon o opštoj amnestiji terorista teško je drugačije objasniti, osim da su srpske vlasti na to bile prisiljene voljom Brisela i Vašingtona. Zakon je donesen 3. jula 2002. godine i u svom prvom članu sasvim je jasan:

“Daje se amnestija licima – jugoslovenskim državljanima, koja su u periodu od 1. januara 1999. godine do 31. maja 2001. godine na teritoriji opština Preševo, Medveđa i Bujanovac učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo terorizma iz člana 125. i krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti iz člana 136, propisana Krivičnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije.

Amnestija iz stava 1. ovog člana obuhvata i lica – jugoslovenske državljane, koja su učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo terorizma iz člana 125. u vezi sa članom 139. st. 1. i 3. i krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti iz člana 136. u vezi sa članom 139. st. 1. i 3. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije.

Amnestija iz st. 1. i 2. ovog člana obuhvata oslobođenje od krivičnog gonjenja i oslobođenje od izvršenja kazne.”

Sledeći pomenuti član Zakona o amnestiji iz 2002. godine teško se može osporiti pravo Šiptarima da podignu spomenik svojim poginulim teroristima, koji ni za šta nisu bili okrivljeni niti osuđeni. Prema slovu Zakona ti ljudi nisu krivi, a ako nisu krivi, tada se mogu slaviti kao “pravednici”, odnosno kao “heroji” koji su dali život za “šiptarsku stvar”.

Dakle, ispalo je da niko nije kriv za terorističke akcije koje su odnele živote osamnaest srpskih policajaca, četrnaest civila i šest vojnika.

Zapravo, Zakon o amnestiji je “utvrdio” da teroristi nisu teroristi, iako ih naziva “jugoslovenskim državljanima” koji su “počinili krivično delo terorizma”. Sada vidimo da lupanje “šakom o sto” Ivice Dačića u sebi ne sadrži nikakvu snagu. Bolje bi, čini se, bilo da se srpski premijer o toj stvari uopšte nije izjašnjavao. Strani mediji, koji su prema Srbima otvoreno neprijateljski nastrojeni, sada imaju dovoljno “municije” da ponovo opletu “srpsku šovinističku politiku”.

I što je još gore, Brisel i Vašington će sigurno iskoristiti buđenje šiptarskih terorističkih ćelija u Preševu i Bujanovcu, za dalje pritiske i ucene prema državi Srbiji.

________________________________________

U nastavku prenosimo članak RSE, koji, naravno, sasvim pristrasno, po želji zapadnih mentora, svu krivicu za napetost. koju je izazvalo postavljanje spomenika šiptarskim teroristima u centru Preševa, svaljuje na srpsku stranu, dok se albanski teroristi (RSE kaže “ekstremisti”) jedva i krajnje “stidljivo” pominju.

Autor članka je izvesna Ljudmila Cvetković, koja za platu radi ono što treba da se uradi u skladu s medijskom politikom RSE. Ona prenosi stav Jelene Milić, direktora Centra za evroatlantske studije, koja je zajedno sa Ženama u crnom protestvovala protiv podizanja spomenika u centru Beograda “svim žrtvama ratova i braniocima otadžbine na prostoru bivše Jugoslavije u ratovima devedesetih” (u svom naslovu u vezi tog spomenika RSE je svojevremeno jasno ispoljila svoju antisrpsku poziciju, naslovom Beograd podiže spomenik žrtvama i ubicama devedesetih). Odatle se jasno vidi za koga rade Jelena i Žene u crnom, kojima sada ne pada na pamet da dignu svoj glas protiv postavljanja spomenika šiptarskim teroristima u Preševu.

________________________________________

Politički lideri Albanaca pozivaju na dijalog

Politički lideri Albanaca sa juga Srbije pozivaju na dijalog nakon što su premijer Ivica Dačić i pojedini bivši pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još jednom razmenili pretnje u vezi sa spomenikom koji je nedavno podignut u Preševu poginulim borcima ove vojske u oružanim akcijama 2000. i 2001. godine na jugu Srbije.

Spomenik sa 27 ispisanih imena poginulim pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još od kako je podignut u novembru predstavlja predmet odmeravanja snage između zvaničnog Beograda i dela Albanaca sa juga Srbije.

Pojedini pripadnici rasformirane OVPMB poručili su premijeru Ivici Dačiću da su spremni da se suprotstave uklanjanju spomenika, ako je potrebno i oružjem i da mogu “vrlo lako ponovo obući uniforme i čizme i uzeti oružje u ruke”. Premijer Srbije Ivica Dačić, koji insistira na uklanjanju spomenika, odgovorio je da će spomenik biti uklonjen silom ako sami to ne urade.

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa kaže za RSE da pretnje, čije god bile, ne vode ničemu dobrom. Ne dolaze u obzir nikakvi oružani sukobi sa državom Srbijom, poručuje čelnik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca (DPA) i navodi da se u javnosti pojačava utisak o tenziji nego što je ona zapravo.

“Nije u redu da se te tenzije podignu do tog nivoa kada ne postoji ništa između Albanaca i lokalnih Srba. Ja molim i pozivam medije ponovo da što manje prave tenzije oko ovog spomenika”, rekao je Mustafa.

Još kada je spomenik podignut u novembru na trgu ispred sedišta lokalne samouprave Preševa Beograd je odmah reagovao. Dačić je tada smatrajući spomenik nepotrebnom provokacijom jer je podignut “onima koji su ubijali policajce i vojnike na jugu Srbije” i tražeći da se ukloni čak poručio “nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile, jer skidanje table može da dovede do određenih bezbednosnih problema”. Na to su mu pojedini bivši komandati rasformirane OVPMB poručili da dođe da ga sam ukloni ako sme.

Poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline Riza Halimi kaže da mu je neshvatljiva situacija u kojoj se prepucavaju državni vrh i lokalne vlasti.

“Kompetenciju lokalne samouprave niko ne može da ospori, ali ako se pojavljuju problemi moraju oba nivoa vlasti da sednu, razgovaraju i reše taj problem. Određene strukture u ovoj državi kao da su sklone da traže povoda da čitavo vreme opstane vanredno stanje na tom području”, poručio je Halimi.

Rešiti problem dijalogom

Koordinаciono telo Vlаde Srbije zа opštine Preševo, Bujаnovаc i Medveđа misli dа je u jаvnosti podignutа nepotrebnа tenzijа zаpаljivim, pretećim izjаvаmа bivših pripаdnikа rаsformirаne “Oslobodilаčke vojske PBM”. Problem vezаn zа podizаnje spomenikа rešаvа se kroz nаdležne institucije Republike Srbije, а ne putem medijа, odgovor je ove kanclearije na objavljivanje pretnji pojedinih bivših pripadnika rasformirane OVPMB na jednom sajtu.

A Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije misli da su spomenik i pretnje premijeru provokacija Prištine koja pokušava da spreči snažnu političku aktivnost Beograda.

“Provokacija na koju država Srbija mora da odgovori da bi pokazala da ima odlučnost i kapacitet da spreči sve one koji žele da izazivanjem destabilizacije i nasilja rešavaju neke probleme”, rekao je Drecun.

Na drugoj strani Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kaže za RSE da ne veruje da može doći do nekog sukoba i poručuje da ovaj slučaj treba rešavati dijalogom.

“Mislim da jednom premijeru ne dolikuju takve izjave. Premijer može da razgovara sa predsednikom opštine Preševo i da dijalogom reše problem. Što se tiče pretnji koje su došle sa obe strane ja hoću da kažem da sam ja za dijalog i da se pretnjama ne može postići ništa”, rekao je Bećiri.

Tokom 2000. i 2001. godine, državni organi Republike Srbije (MUP, tužilaštvo i sudovi) tretirali su OVPBM kao terorističku organizaciju, ali je 2002. donet Zakon o amnestiji pripadnika ove organizacije.

Upravo na taj Zakon o amnestiji podseća i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije i ocenjuje da su danas tenzije na jugu Srbije podignute nesmotrenošću i jedne i druge i strane.

“Nikada nije jasno građanima Srbije objašnjeno da je Srbija potpisala sporazum o primirju i amnestiji ljudi koji su učestvovali u pobuni na jugu Srbije. Međutim, bez obzira na tu amnestiju ostaje problem kako se ti ljudi doživljavaju u srpskoj javnosti i mislim da je zato bilo mnogo bolje prvo napraviti javnu debatu, objasniti zašto se spomenik podiže, reći da su ljudi poginuli, da su oni amnestirani”, kaže Milić.

S druge strane, navodi ona, srpske vlasti su vrlo neprimereno reagovale.

“Ova pretnja Dačićeva od pre mesec dana kada je rekao ’nemoj sutra da vam bude prekomerna upotreba sile’ je jedna cinična i neodmerena izjava zato što država Srbija jeste neprimereno i prekomerno koristila silu i na kraju krajeva zato je i kažnjena NATO bombardovanjem i novim statusom Kosova. Ali, takođe nema mesta ni za poziv određenih ekstremista sa juga Srbije da će se ponovo dići na oružje”, zaključuje Milić.

/ Izvor : Koreni /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP