Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 108743
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6714909
Ko je na sajtu?
Imamo 97 gosta na mreži

ТОМА ГУРА ИВИЦУ ......


27.02.2013. / pee-Академедиасрбија

Василије Мишковић

Много шта се кува у српској владајућој екипи а да јавност тога уопште није ни свесна. Све више се чини да је Ивица на опасној ивици (а за марицу ћемо тек да видимо), те да на све начине покушава да се одржи да се не стровали у провалију у којој не би изгубио само власт.

Александар Вучић и Ивица Дачић су ривали око тога ко је је главни у влади, с тим што се у многима чини да је главне конце преузео први, док су другоме у руку упали врући кромпири косовских „преговора“ (то и нису преговори већ одрађивање домаћих задатака).

Насупрот тога Вучић има захвалну улогу борца против корупције у којој је приказан као српски Елиот Нес, што је идеја која му може донети победу на евентуалним превременим изборима, док је Дачићу припало да се виђа и шали са српским крвником Тачијем, те да уговара постављање границе „између Косова и Србије“, па да на крају крајева сецесионистима нуди и столицу у УН. Све су га то „замолили његови пријатељи“ са Запада а он се тиме бави да би купио време и остао ту где јесте што је дуже могуће.

Први значајни инцидент на линији Дачић – Николић избио је у вези изворном верзијом председничке Платформе за Косово, коју је премијер прогласио за нереалну. То на крају и није било битно јер су донесене Платформа и Резолуција које су толико мутне и неодређене, да су изгубиле сваки значај и тежину, но остао је утисак да нешто између, бар формално, два најважнија човека у земљи не штима. Оно што је још више направило јаз у њиховим односима те медијским наступима на основу којих можемо да судимо о њима, јесте скандалозна изјава премијера да се о столици Косова у УН може разговарати (као део целовитог решење статуса КиМ). Председник Србије Томислав Николић каже да је то неприхватљиво, с чиме су сагласни и поједини представници власти, али и део опозиције, као и Срби са Косова. Разлике су постале видљиве и у односу према Хрватској.

Затим је дошло до отвореног неслагања око посете хрватског премијера. Чини се да су се Хрвати дурили према Николићу због неких његових изјава око Вуковара, које су схватили као националистичке, па им је згоднији за разговор био Дачић. А овај пошто некако гледа да сачува своју кожу, користи сваку прилику да поентира пред ЕУ и САД, па тако даје и допринос ширењу „добросуседског духа толеранције и сарадње“. Тако је на неки начин скинуо лопту председнику који није ни крио да је тиме незадовољан, као што је овај други био задовољан јер се ето још једном показао пре Вашингтоном и Бриселом као кооперативан. Тако мисли или се барем нада да сачува своју позицију у српској политичкој бари која је сва мања и где је крокодила много.

Да би ствар истерао на чистину председник Николић је рекао да треба да лети глава сваком ко је био близак са Шарићем. Он је нарочито мислио на све „оне из власти за које се докаже да су на било који начин сарађивали са одбеглим нарко босом Дарком Шарићем“. „За сваког за кога се утврди да је достављао информације или упозоравао, односно одржавао било какав контакт са Шарићем, а жели да буде човек који води народ, нека му, фигуративно речено, лети глава, односно нека одговара за своје поступке“, рекао је Николић. Ма колико се то негирало, скоро да је сигурно да је ипак реч о неком из редова нове владе. Не указује ли то и следеће Николићеве речи: „да ли је угрожен неко из Владе Србије не знам, али свакоме ко је са њим сарађивао, посебно од момента када је постало јасно да се бавио криминалним радњама, нека лети глава". На кога ли је председник мислио када је говорио о неком из владе?

Изгледа да се све врти око хапшења Шарића. Он се бавио транспортом одређене супстанце из Јужне Америке у Европу, а при том је упумпавао милијарде евра у Србију и са економске стране гледано био главни инвеститор у нашој земљи. То нарочито важи када се радио о грађевинарству. Шарић је, како се сада открива, као највећи „бизнис анђео“ давао огроман новац и тајкунима али и политичарима. Очигледно је новца било превише и то је почело да штрчи некоме на Западу. Тако је донета одлука да се елиминише Шарић који је почео да се меша и у српску политику, а не само бизнис. После тога следи његов „нестанак“ са сцене и потера за њим. Они који су га помагали и штитили могли би да настрадају ако би он био ухапшен и ако би проговорио о томе. Онај медијски транскрипт у коме он говори са неким министром о заштити коју тражи многе је унервозио. Нарочито Ивицу Дачића који је одмах реаговао и тако одлучно најавио да је спреман да ухапси „тога министра“ да се чини да је спреман да то уради и ако је у питању неко из владе или пак из његове странке. Ако је потребно чини као да је Дачић спреман да ухапси и самог себе да би доказао своју доследност и поштовање закона.

Но наравно све је то медијска представа у којој се слабост покрива симулацијама агресије и набуситости. То је већ уобичајена медијска техника српских политичара – када ти прете и када си угрожен ти удри по свима или барем прети нечим. Тако, иако медијски гледано имамо Дачића који не силази са екрана и ударних страница штампе, он заправо све слабије и слабије стоји у владајућој коалицији. Од момента када је уласком у владу на место премијера изгледао као онај који тријумфује, до момента када почиње да се понаша као политички очајник који не зна где удара, није прошло ни пола године. Од привидног победника до онога који је притиснут и који се понаша као уцењен те шаље конфузне и противречне поруке. Нажалост у таквој ситуацији није само он и његова странка, већ и цела Србија. Наиме, борећи се очајнички за опстанак у власти и на политичкој сцени, притиснут од својих коалиционих партнера, он жртвује и наше националне позиције и одрађује оно што су Демократе прихватиле. Тако и ова влада хтела не хтела, иде Тадићевим путем који је он трасирао по нацрту Запада.

Тако данас имамо ситуацију да је премијер човек кога сви притискају и рекло би се уцењују да на унутрашњем и спољашњем плану испуњава разноврсне налоге. Како ће се ствар развијати и како ће завршити Ивица који се, како смо већ рекли, креће самом ивицом пропасти, није јасно. Он се нада да ће попуштањем око Косова или пак нуђењем места у УН за Приштину, задобити симпатије ЕУ и САД, те да ће га они оставити на премијерској позицији. Он нас подсећа на ону овчицу у причи о Аски и вуку, у којој она у очајању забавља вука како би купила време и продужила свој живот који јој виси о концу. Да ли ће овчица Ивица успети да забави и умилостиви империјалног вука и да себи спаси живот на политичкој сцени не знамо, али знамо да ће кроз игру и песму наше политичке „овчице“, Србија много изгубити.

/ Vidovdan /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP