Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 108170
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6708340
Ko je na sajtu?
Imamo 93 gosta na mreži

БИВШИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ КРАЉ НИЈЕ СРПСКИ КРАЉ


31.01.2013. / pee-Академедиасрбија

Aутор: Проф. др. Слободан Турлаков

Неки Срби као и увек, неупућени.

Ових дана, потпуно изненада, донесени су, из Америке, посмртни остаци бившег краља Југославије, Петра II.

Toм приликом је учињено неколико грубих и неоправданих преступа, који су, на жалост, добили велики одјек у медијима, који не бирају средства у циљу повећања тиража или, пак, гледаности, што је још један, необориви, доказ да су медији сугерисани од власти или од неких других, за њих, меродавних.

Дочеку речених посмртних остатака, у име СПЦ био је присутан сам патријарх Иринеј, а у име владе њен премијер Ивица Дачић, пошто је председник Републике, био у службеној посети Словачкој. Да ли је он баш то тако удесио, да не буде присутан, или је пак, све то било случајно, у шта је тешко поверовати, тек та дужност је припала премијеру Дачићу. А ко зна, можда је Дачић оценио да ће то присуство подићи његову популарност код српског народа, па је по личној иницијативи присуствовао.

Наравно, питање је, није ли српски народ у међувремену еволуирао, одвојивши се од монархистичких идеја, па, према томе, путање је да ли се речено Дачићево присуство, могло одразити на повећање његове популарности.

Тек, оно што се, том приликом десило, по нама, за сваку је осуду, утолико пре што су присутни челници СПЦ и Владе, показали основно незнање српске историје.

Наиме, патријарх је изволео изјавити да „Србији недостаје цар или краљ. који би били ујединитељи народа“, а премијер: „да српска историја нијр могла да буде написана, без допроноса који су јој дали лоза Вожда Карађорђа“.

Познато је, међутим, да су две народне династије у борби за престо, чиниле све да разједине српски народ и да, према томе, наш растурени српски народ никакав цар (!) или краљ не би могао објединити. Али, зато Црква може, и она би морала све да чини да народ покупи и обједини, како би га сачувала од пропасти, која му прети са свих страна, изнутра и споља.

Када само помислимо, на милионски скуп народа приликом испраћаја покојног патријарха Павла, и на говор садашњег патријарха, у цркви Св.Марка, после ускршње литургије у полупразној цркви, што је патријарха нагнало да одржи једно гневно слово против београдских верника, мада је у тој „чињеници“ могао да нађе разлог да се приупита: шта урадисмо, за ових годину дана, кад смо успели да растерамо онолику масу српског народа!?

За црквене јерархе важно је да они буду сложни и да објаве да у врху СПЦ влада јединство, које не само да не постоји, већ је опасно нарушено! Шта више, црква не реагује на многе грубе испаде појединих владика, па тако ни на, већ на другу, посету епископа Григорија Дубровнику, у чијиј католичкој цркви, заједно са тамошњим бискупом, држао заједничку мису, као знак добре воље и помирења, које је произашло пошто је владика херцеговачки, замолио свог „колегу“ да прими његову молбу, у име српског и православног народа, за опроштај, што је овај здушно прихватио, и у свом одговору похвалио владику Григорија!

Писали смо већ о томе, али писали смо ми, док је СПЦ ћутала. А ћутала је и кад је, овај одпадник, ових дана, приликом друге своје посете Дубровнику, изјавио да је – бискуп, а не владика одн. епископ! Срамно и за сваку осуду, коју би требало сав српски народ да са дужним гнушањем искаже.

Уосталом шта се може очекивати од садашњег патријарха, кад је у току предизборне кампање, позвао народ да гласа за онога, који га је прогласио за злочинце, терајући га да се и сам за такве прогласи!

Дачић је више пута до сада показивао да је недоучен, ма колико се китио титулом студента генерације, што више говори о том факултету, но о њему, јер се он, ето, трудио да научи што му је предавано. Али, на том факултету, који је настао преименовањем Високе партијске школе, Српство и српска историја нису омиљене, напротив, што се доказује и тиме, што студенти уче, по књизи „Политика“ Американца Ендру Хејвуда, у преводу професора, сад већ, и академика, В.Становчића, у којој јасно пише да су: „Срби геноцидни народ и да у том погледу стоје уз бок Хитлеру и Мусолинију!“

Но, и то је било мало том Факултету, па су касније, предложили, што је и усвојено, да се за почасног доктора Београдског универзитета, прогласи један професор са америчког универзитета у Пристону, који је објављивао текстове са тражењем да се бомбардује Србија 1989!

Кад се зна да је у том часу министар просвете био Жарко Обрадовић, заменик председника шефа СПС –а , који је и сам питомац и докторанд тог врлог титоистичког факуклтета, онда је све јасно.

Требало би да буде близу памети, да остали факултети, па и сам Универзитет реагују. Међутим, знано је да су професори Београдског универзитета, махом бивши функционери, омладински и партијски, па се тако може добрим својим делом сматрати титоистичким…што, онда, ништа не чуди!

Ипак, да кажемо Дачићу, да би добро било да прочита наш „Водич за Србе почетнике, 1804-1941“ и да из њега стекне наук, по ком српску историју нису писали, својим доприносом потомци вожда Карађорђа! Ако је, пак, неко писао, то је био сам српски народ и великим делом припадници династије Обреновића (кнез Милош, кнез Михаило, краљ Милан, краљ Александар).

Да кажемо још нешто, поводом преноса посмртних остатака југословенског краља Петра II, који се 29. јануара 1945, одрекао престола, и својим га Указом даривао трочланом Намесништву, чиме је учинио државни удар, јер је још по важећем Уставу, краљевску власт могао пренети само и једино на краљевића Томислава.

Тиме је све речено! Па тако, ковчег са посмтртним остацима последњег југословенског краља, није могао бити прекривен – српском заставом, јер је његов отац, краљ Александар, између осталог, одузео српске ратне заставе свим прослављеним српским пуковима, заменивши их југословенским, као што је и постојећу српску нацију заменио интегралним југословенством.

Другим речима, био је основни ред, да се на речени ковчег стави југословенска застава, а никако српска.

О прокламованом почасном обилажењу ковчега са посмртним остацима југословенског краља Петра II, у некадашњој дворској капели, у којој ће чекати мај месец, да би били пренесени у задужбину на Опленцу, нема се шта рећи. То је просто једно грубо наметање нечег, што је и сопственом заслугом, једна неповратна прошлост.

/ Извор : новинар.де /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP