Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99186
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606127
Ko je na sajtu?
Imamo 56 gosta na mreži

OTIMAČINA ZA TITOVO BLAGO


11.02.2013. / ree-Akademediasrbija

Autor: Marko Lopušina

Država Srbija i Titovi unuci, koji su pričali da doživotni predsednik nije imao ličnu imovinu, sada se svađaju kome će da pripadne blago sakriveno u trezoru Narodne banke i depou vile “Mir” na Dedinju.

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije odlučio je, izgleda, da prekine višegodišnje takmičenje države i Titovih naslednika oko toga šta je narodu i porodici ostavio iza sebe Josip Broz. Ostavinska rasprava nekada doživotnog predsednika traje već deceniju, a da se nije pomakla dalje od nemuštih tvrdnji da Tito “nije imao privatnu imovinu” i zahteva porodice da je “dedek imao nešto u državnom sefu”. Nikolić je odlučio da Srbija kao pravni naslednik Predsedništva SFRJ otvori sve tajne depoe i sefove, kako bi se zapisnici i spisakovi Titove imovine ”sravniti” sa pohranjenim stvarima.

Titova imovina se čuva u trezoru Narodne banke Srbije, zatim u depou vile “Mir” na Dedinju, u kojoj je Broz ponekad odsedao. Zna se da u trezoru NBS postiji 11 vreća sa šest poslednjih Titovih predsedničkih plata, autorski honorari za knjige, i nešto zlata i nakita. Tamo bi trebalo da bude i sve ono što je zatečeno posle smrti maršala u predsedničkoj vili u Užičkoj 15.

Komisija koja je oduzela i popisala stvari posle Titove smrti, 9. marta 1982, predala je Narodnoj banci Jugoslavije, čiji je pravni sledbenik NBS, značajnu dinarsku sumu i nekoliko desetina hiljada engleskih funti, nemačkih maraka i dolara. I Memorijalni centar ”Josip Broz Tito” predao je banci 16. aprila i 6. oktobra iste godine, po šest ordena stranih zemalja i 22 jugoslovenska ordena.

Problem je, međutim, i dalje sa spiskovima koje je trebalo da dostavi Muzej istorije Jugoslavije, nekadašnji Muzej ”25. maj”. Pošto nije udovoljio zahtevima suda i nije poslao popis Titovih eksponata koji se tu nalaze u poslednje dve godine, sud mu je uputio nov zahtev uz pretnju novčanom kaznom. Tako da se ne zna šta se nalazi u Titovim sefovima u ovom muzeju, koji pravi izložbe Brozove imovine, ličnih kolekcija i fotografija iz porodičnog albuma.

Interesantno je to da se država Srbija i Titovi unuci, koji su pričali da doživotni predsednik nije imao ličnu imovinu i da oni ništa od njega ne potražuju, sada se svađaju kome će da pripadne blago sakriveno u trezoru Narodne banke i depou vile “Mir” na Dedinju. Meni je svojevremeno Titova najstarija unuka Zlatica Broz i kćerka Žarka Broza rekla:

- Od ostavštine mog dede ne tražim ništa! Dovoljno su mi lepe uspomene na dedeka. Država Srbija nas zaobilazi. Pravosuđe i država nama Brozovima ne šalju službene informacije o Titovoj ostavštini. Mi i ne znamo šta nam sve pripada i kako izgleda lista Titove imovine – kaže Zlatica Broz.

Titov unuk Edvard Edo Broz, koji živi u Hrvatskoj, a zbog suđenja za saobraćajku ne dolazi u Srbiju, rekao mi je:

- Ne tražim od dedina ostavštine ništa posebno. Tražim samo ono što mi pripada po zakonu – poručio je Edvard Broz iz Zagreba..

Kada sam Mišu Broza, Titovog sina zamolio za izjavu odgovorio je arogantno:

- Može. Daću vam intervju za jedno 20 do 25 godina!

Prvu Brozovu ostavinsku raspravu pokrenuo je Titov prvi sin Žarko, 1983. godine. On je u međuvremenu umro i njegov deo trebalo bi da naslede deca – Joška, Zlatica i Svetlana. Nekadašnji Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo je 1989. rešenje o podeli imovine, koje Brozova udovica do danas osporava. Jedino što su maršalovi naslednici uspeli da podele i naplate jesu autorska prava, od kojih je svako dobio po 4.000 nemačkih maraka.

Supruga Jovanka Broz zbog političke izolacije dugo nije primila ni spisak od nje oduzetih Titovih stvari. Jovanka Broz nikada do sada, prema tvrdnjama nadležnih u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, nije, pomoću priznanica, dokaza o vlasništvu ili svedoka, dokazala da je reč o bračnoj tekovini ili poklonima. Neke stvari su joj vraćena, ali nije utvrđeno šta ona ima pravo da nasledi.

“Slučaj Titove zaostavštine najveća je pljačka u istoriji Jugoslavije”, tvrdio je Dragoljub Mićunović koji je više puta od devedesetih godina, to pitanje pokretao u parlamentu.

Bilo je poslednjih godina nejasno ko rukovodi Titovim nasleđem, a različite državne komisije objavljivale su različite izveštaje. U jednom trenutku na spisku Brozove imovine bilo je oko 2.700 umetničkih slika. Drugi popis tih slika već je iznosio 1.500. Poslednji popis je pokazao da ih je ispod hiljadu. To je bilo organizovano pljačkanje umetničkog blaga. Titovu imovinu krčmio je ko je kako hteo.

- Nestalo je dosta vrednih slika, raznih poklona iz Titove zaostavštine, od 1987. godine raznošeno je to na razne strane, polako je otuđivano, ali je kasnije direktorka muzeja zapretila, pripremajući jednu izložbu, da će obelodaniti saznanja šta se u čijim rukama nalazi, tako da je dosta stvari i vraćeno, pošto se znalo kod koga se nalaze – priča Joška Broz i navodi da je nestalo i nekoliko pušaka iz Titove kolekcije.

Titove potomke, koji su koliko do pre deceniju bili rastavljeni i zavađeni, kako su javljali mediji, ujedinili su se oko dedekove imovine. Zlatica Broz i njen stric Miša Broz imaju istog advokata. Dr Svetlana Broz, unuka dolazi iz Sarajeva da čuje šta joj je deda ostavio u Beogradu, a Joška Broz je osnovao stranku, da bi Tita i politički nasledio. Svi oni ne kontaktiraju sa Titovom udovicom, Jovankom Broz, iako su odrasli pored nje u Titovoj rezidenciji na Dedinju.

Violeta Kočić Miraček, zastupnik Titovog sina Miše i unuke Zlatice, potvrđuje da je sada na potezu sud. Sudija će, u dogovoru sa Narodnom bankom, odrediti datum otvaranja depoa i o tome obavestiti sve učesnike postupka.

- Svi državni organi, uključujući Kabinet predsednika, obavezni su po Ustavu da postupe po nalogu suda. Sigurni smo da će i predsednik to ispoštovati – kaže Goran Petronijević, zastupnik Titovog unuka Joške Broza.

Pitanje je šta će zapravo biti sa Titovom imovinom, jer ako država Srbija dozvoli naslednicima Josipa Broza “kojima ne treba ništa dedino”, da uzmu što misle da im pripada, tražiće potom i Kuću cveća i vilu u Karađorđevu i sve zgrade u koje je Broz ikada kročio. Pokazalo se, naime, da se odjednom, pred najavu nasledstva, istopilo ono patriotsko jugoslovenstvo, po kome je Tito pripadao svim narodima i narodnostima i nije bio lično bogat čovek.

Došlo je, izgleda, vreme da Brozovim naplate to što je Tito bio “najveći srpski car”, kako ga zovu valjevski seljaci i doživotni predsednik Jugoslavije. Možda će Zlatica, Svetlana Joška i Miša Broz da uvedu i naplatu autorskih prava za korišćenja lika i potpisa Tito, na kome su neki drugi pored živih naslednika zaradili milione dinara, dolara, maraka i evra. Treba otvoreno priznati – Josip Broz Tito je i danas najbolje prodavani brend koji Srbija ima.

/Izvor : Serbianna /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP