Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99174
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606038
Ko je na sajtu?
Imamo 33 gosta na mreži

ЕВРОУНИЈАТСКА ОДА ГАДОСТИ


12.02.2013. / pee-Академедиасрбија

Пише:Жарко Јанковић

Турски премијер Реџеп Таип Ердоган најавио је могућност да Турска уђе у Шангајску организацију за сарадњу (ШОС) коју предводе Русија и Кина, јер је Турској, како је изјавио, доста да чека у бриселској чекаоници већ 50 година.

Сада ће многима постати јасно колико данашња Турска са неоосманском идеологијом све више води рачуна о својим интересима у тежњи да постане регионална сила и један од битнијих чинилаца у мултиполарном поретку и шта у ствари значи геополитичка оријентација ”стратешке дубине”, о којој је говорио и писао један од водећих неоосманских идеолога турски министар иностраних послова Даватоглу. У политичкој ”елити” Србије, на жалост, нема никакве ”стратешке дубине”, нити вођења рачуна о државним и националним интересима. Једина дубина за коју знају наши полит-коректни европејци из власти и опозиције јесте дубина и масноћа корита власти из којег гледају што више да захвате.

Узмимо случај партијског чиновничића Ивице Дачића, који се данас још представља као премијер Србије. Једину доследност коју је показао током свог политичког деловања је доследност јуришања на већу гомилу власти и масти, а једини интерес за који се он залаже је његов лични, који се осликава у дубини и попуњености горе поменутог корита власти. Да се човек упита шта још нека ништарија треба да уништи и да погази па да коначно поднесе оставку и да се губи са власти, а да постане предмет којим ће се бавити јавно тужилаштво. Погледајте само за шта је политички страдао Доминик Штрос-Кан, некадашњи челник ММФ-а и несуђени француски председник. Напаковали му собарицу у хотелу да ју је, наводно, напастовао. Од тога није било ништа, али он је политички уништен и морао је да поднесе оставку. Или што су Берлусконију замерили ”бунга-бунга” журке са малолетном проститутком. Па људи моји, човек је Италијан, воли жене, провод и песму. Шта је требао, да од професионалке тражи личну карту? Нико је тамо није на силу доводио, знала је где иде и чиме је одлучила да се бави у животу. Додуше, Силвија није тако лако политички сузбити и већ се припрема за нови повратак на власт.

Код нас није довољно бити повезан са другим човеком Шарићевог нарко-картела да би поднео оставку. Сетимо се само Вучића како је грмео на конференцијама за штампу. Одлучна борба против корупције ће ићи до краја, ко је имао везе са Шарићем има да иде у затвор. Дачић је тврдио да повлашћених неће бити и да ће сви одговарати по закону. И шта се онда десило? Миодраг Мики Ракић, сива еминенција претходног режима, шеф Тадићевог кабинета почиње да се виђа са Вучићем, а касније и јавно саопштава ко је из врха власти имао везе са Шарићевим кланом. Испоставило се да је са Радуловићем имао састанке нико други до бивши и данашњи министар полиције а и актуелни премијер Ивица Дачић. Шта ћемо сад? Ништа, као да се ништа није десило. Владајућа коалиција је кренула у одбрану власти по сваку цену. Сада иду тираде како нико неће уздрмати владајућу коалицију, како је држава стабилна и институције ће радити свој посао, што би рекао Вучић.

Нема страначког лидера из власти да се није огласио по питању опстанка овог режима. Па нећемо ваљда опет на изборе, они коштају, ништа се битно не би променило, угрожене би биле фамозне евро-интеграције без алтернативе. За то време председник Уставног суда отворено изјављује да је министарство правде, на чијем је челу напредњачки кадар Селаковић, тражило да Уставни суд одложи оцену уставности владиних уредби којим су усвојени бриселски споразуми Дачић-Тачи док се не донесе адекватан закон.

Ово је већ вид државног удара и рушења уставног поретка једне земље. Пошто је јасно да је владајућа коалиција погазила Устав своје земље и поставила границу према Косову и Метохији и тиме de facto признала Тачијеву злочиначку творевину, сада дични Селаковић, директно кршећи уставну одредбу о одвојености извршне и судске власти, врши притисак на Уставни суд да не одлучује о спорним владиним уредбама, иако је уредбе донела Влада а не његово министарство, и да чекају легализацију срамне издаје доношењем некаквог закона са ретроактивним дејством, који би, наводно, требало да легализује ово безакоње и као да и тај закон не треба да буде у сагласности са Уставом.Толико о правној држави и институцијама под влашћу господара Вучића.

Сада смо после Ивице Тачића добили и Томислава Јахјагу. Наводно, одбрусио је Кетрин Ештон како Србија никада неће признати независност Косова, па нека онда Брисел види шта ће са њима да ради. Свака част председниче, али шта ћеш онда са Јахјагом?Зашто дајеш легитимитет Тачијевој барбики и његовој злочиначкој творевини сусретом и разговорима на равној нози са њима? Зашто си дозволио да ти онако унаказе платформу иза које си стао, а онда подржао ону ништавну резолуцију? Зашто учествујемо у преговорима који имају за циљ спровођење Ахтисаријевог плана у дело и шта тражимо у ЕУ када нас толико понижавају и уцењују, а из ње једна Велика Британија гледа како да изађе?

Зато је ту Мики Ракић који спасава владајућу коалицију. О том истом Ракићу Вучић је својевремено говорио како стоји иза сваке афере, медијске хајке, лова на неистомишљенике, како заводи потпуну контролу у служби Тадићевог режима, а сада је Мики Ракић храбар човек, који је по Вучићу и сопствену главу стављао на пањ због афере Шарић.

И док од Јоргованке Табаковић па до Расима Љајића и Драгана Марковића Палме сви редом декламују како њиховој коалиционој срећи на власти нико неће стати на пут, а камоли неки тамо Шарић, професионално-режимски аналитичари кренули су у кампању која се зове створити култ личности Александра Вучића.

Готово сваки дан слушамо приче како Вучићу вртоглаво расте рејтинг, како су напредњаци најјача странка са 35% подршке, како се грађанима враћа поверење у институције због обрачуна са криминалом и корупцијом. За то време исти тај Вучић који поручује да од државе нико није јачи и да институције морају да функционишу, тврди да ће нам деца помрети од глади ако не уђемо у ЕУ, а Влада у којој седи почиње увелико да ради на укидању државних институција Републике Србије на Косову и Метохији, додељивању Приштини посебног позивног броја и спремају се да шиптарским терористима предају у руке енергетику и телекомуникације зато што ”ЕУ будућност не може да чека”, што би рекли ”чедисти”. Овакву дрскост и овакво спиновање скоро није виђено.

Са друге стране, што Вучић неће на изборе када му је рејтинг тако сјајан? Вероватно зато што разне агенције и псеудо-аналитичари не раде као истраживачи, већ као они што обликују јавно мнење.

Сетимо се само ситуације када је Томислав Николић напустио СРС и основао своју посланичку групу док још није ни имао странку, а Вучић је још јавно ћутао. Сви истраживачи јавног мњења у глас су гракнули како Николић има 20% подршке у бирачком телу крајем септембра 2008. године, док још ни странку није имао. На прошлогодишњим изборима коалиција око СНС-а добила је 24% гласова са све Вељом Илићем, Вулином, Карићима и др. Из овога се намеће јасан закључак да СНС у тренутку одржавања избора у мају 2012. године није имала подршку колику су разни аналитичари давали Николићу три и по године пре тога док су стварали мит да ”само СНС може да победи ДС”. И победила је, настављајући са још доследнијом антисрпском политиком по налогу заједничких им западних газда, само са ”патриотском амбалажом”. Сада се ствара мит о Вучићу као легендарном борцу против криминала и корупције (по списку из Брисела где су западне компаније процениле да их је неки локални играч ”очепио”, или је неко постао сувише моћан), коме народ беспоговорно верује. Али, што би рекао Срета Нумера, ”спин мајстор” из Нушићевог ”Народног посланика”, треба то још ”да се умеси, да одстоји”, да се грађани још мало ”обликују”, па ће за још неко време Вучић заиста бити на 40% подршке. Док он дође дотле Србијом ће уздуж и попреко да повлаче границе и да нам комадају и разбијају земљу.

На РТВ-у, који се у последње време све више колоквијално назива јавни сервис ”neovisne države Vojvodine”, некадашња ведета Ракићевог кабинета код Тадића, а данас десна рука Александра Вучића код ”напредњачких” европејаца Владимир Цвијан, постао је права медијска звезда. Скоро да нема дана да Цвијан не стане у одбрану војвођанерије. Не само да је осудио скидање фалсификат-крпе од покрајинске заставе и да се заложио за забрану удружења ”Наши” и разних других ”десничарских” организација, него и на међународним форумима брани војвођанерску ”посебност”. Тако је дични Цвијан најавио да ће на предстојећем форуму који организује ОЕБС и фондација ”Конрад Аденауер” поставити питање и тражити мишљење о војвођанској застави. Можете само да претпоставите које ће мишљење о војвођанерским обележјима дати немачка фондација и ОЕБС. Тако Цвијан показује да попут свог страначког колеге и министра правде Селаковића не даје ни пет пара за Устав и законе државе Србије. Овакав отворен став који даје ветар у једра војвођанском сепаратизму није могла себи да приушти ни покрајинска црно-жута коалиција Чанак-Пајтић на власти. Онај неоусташки антисрпски расиста Сабахудин (европски Динко) Грухоњић може само да поскочи од одушевљења због таквог браниоца војвођанерске ”посебности” као што је Владимир Цвијан. И тако док Вучић говори како од државе нико није јачи и да институције морају да раде свој посао, дотле ће држава Србија бити све мања, јаднија, сиромашнија и задуженија. За актуелни режим важно је једино да је њихова власт стабилна и да је ништа не угрожава, чак ни отворено рушење Устава земље, а ни контакти са криминалним кланом.

Да је Шарић којим случајем хтео да ради само са шиптарским наркотицима и њиховим нарко-картелом и да њихову дрогу растура по Србији, не би никоме пало на памет да га хапси, ни Америци, ни ДЕА, па самим тим ни Вучићу или пре њега Тадићу, који раде једино по америчким налозима. Овако, пошто је хтео да пребаци две тоне кокаина на тржиште Северне Америке, где има и највише потрошача опијата и то без знања и подршке од надлежних америчких институција, постао је њихов државни непријатељ, а самим тим и глобални. Зато наш Елиот Нес, звани Аца Вучић, има свог Ал Капонеа у виду Шарића, а све под плаштом политике да ”ЕУ нема алтернативу”. У исто време, имамо премијера који се као министар полиције састајао са десном руком Шарићевог нарко-картела и ником ништа. Владајућа коалиција је стабилна, јер ”ЕУ нема алтернативу”. Према Косову и Метохији подигли су границу, а Дејан Павићевић постаје први српски дипломата по одредбама Бечке конвенције у злочиначкој Тачијевој, НАТО и ЕУ творевини. Српски народе, да ли видиш шта се догађа и ко је код нас постао ”политичка елита”? Срамота и ужас.

Ипак, наде још увек има. На Лиману, једном од ”урбанијих” делова Новог Сада, где су ДС и ЛСВ раније добијали натпросечан број гласова, данашња деца се поново играју хајдука, оснивају своје хајдучке дружине и бирају харамбашу. А што се тиче усташоидног фашисоида Сабахудина (европски Динка) Грухоњића нека пукне од муке ако му то смета. Ослободиће се Србија, српски народ и све српске земље једнога дана и евроатлантске пошасти и окупације. Време је мајсторско решето. Како радили, тако нам и Бог помогао.

/ Фонд Стратешке Културе /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP