Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99182
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606097
Ko je na sajtu?
Imamo 49 gosta na mreži

U NEMAČKU PO MIŠLJENJE – IZ NEMAČKE BEZ PAMETI


16.02.2013. / ree-Akademediasrbija

P.Petrović

Više nema nikakve dileme da određene snage u Srbiji pokušavaju da uklone Ivicu Dačića sa mestu predsednika srpske vlade ili, što je možda još verovatnije, pokušavaju da ga toliko onesposobe kako bi se s njim moglo manipulisati na isti način kao i sa njegovim prethodnikom – bivšim premijerom Mirkom Cvetkovićem.

Zanimljivo je pitanje, kome bi to u ovom času najviše odgovarala prevremena (službena) provera “rejtinga” stranaka pred srpskim biračima. Teško je pretpostaviti (mada ni to nije sasvim isključeno) da nove izbore žele neki ljudi iz SPS, iz onog najužeg kruga, “najbližeg” srpskom premijeru. Ipak, možda nekoga tamo više zanima da preuzme kormilo te partije, nego što ga interesuje koliko će sutra SPS osvojiti mandata.

Ipak, pre bi se moglo reći da iza rušenja ili onesposobljavanja Ivice Dačića stoje Aleksandar Vučić u saradnji (što možda izgleda pomalo neobično) s Draganom Đilasom; dok se kao “spletkar” iz senke pojavljuje “siva eminencija” demokrata (i narodnjaka), javnosti malo poznati Miodrag Miki Rakić.

Ovaj “treći”, Miodrag Rakić, član je Demokratske stranke koja je sada u opoziciji, ali njegov uticaj na politički život u Srbiji, izgleda, ostao je neokrnjen. O Mikiju Rakiću i danas se ne zna mnogo, jer se on, valjda, trudi da nekako ostane van očiju javnosti. Neki smatraju da je Rakić toliko moćan da ga se jednako boje i političari i srpski “biznismeni”. Čovek je, kažu, vešto iskoristio svoju bivšu poziciju predsednika Biroa za koordinaciju tajnim službama i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, tako da danas u svojim rukama ima ogromnu arhivu kompromitujućeg materijala, kojim je, maltene, u stanju da svakome zapuši usta.

Da li je to baš tako ili nije, pokazaće vreme. Ipak, primećujemo da čak i Aleksandar Vučić govori o Rakiću s velikim respektom. Prisutna su i govorkanja da se zbog nečega i Aleksandar Vučić nalazi u “mreži” Miodraga Mikija Rakića. Naravno, kao i uvek kada stvari nisu do kraja jasne, pojavljuju se razne pretpostavke i brojna “objašnjenja” za neobično ponašanje Aleksandra Vučića i njegovih naprednjaka.

Ipak, kada se pogleda situacija u Beogradu i nedvosmislena Vučićeva podrška gradonačelniku Đilasu, kao i velika lista srpskih diplomata koji su “preživeli” najnovije političke “potrese”, tada se priče o navodnom “velikom prijateljstvu” Rakića i Vučića nikako ne mogu zanemariti. Iako je bio šef bivšeg kabineta predsednika Tadića, Rakić je izgleda pomogao Draganu Đilasu da “oduva” Borisa Tadića i da “čvrsto” zasedne u stolicu predsednika Demokratske partije. Zauzvrat, Miodrag Rakić je postavljen za jednog od sedam potpredsednika DS-a (kao nekad sedam sekretara SKOJ-a).

A ako su Vučić i Rakić “prijatelji” (što je u politici retko čak i kada je ista stranka u pitanju), tada nije jasno, da li su u takvo “prijateljstvo” ušli spontano ili su na to bili prinuđeni? Zapravo, rešenje čitave srpske političke enigme možda bi se moglo naći u otkrivanju “činjenice” da je Aleksandar Vučić nateran da se “druži” s Rakićem. Da li ga je na “druženje” naterao Rakić? Vidimo da bi i to “drugarstvo” (pored sve one Rakićeve “moći” koju gore pomenusmo) moglo da bude proizvod političkih kalkulacija “međunarodne zajednice” (u kojoj odavno nema nikoga drugoga sem SAD i, donekle, Nemačke).

Otuda, izgleda, sasvim je prirodno da Miki Rakić održava “bliske” kontakte sa prvim savetnikom Angele Merkel, Kristofom Hojzgenom (Christoph Heusgen). Kako god da obrnemo, Srbija završi s Nemačkom ili, pre, pod Nemačkom. Uostalom, nisu džabe Vučić i Nikolić “špartali” po Dojčlandu, posebno pre izbora. Trebalo je gazdu zadovoljiti i uveriti ga u poslušnost novih vazala?

Eto, ispada da je Miki Rakić “prijatelj” ne samo s demokratama (što je prirodno – njihov je član) i naprednjacima (koje je on, kako se priča, oformio), nego i sa socijalistima, sa kojima ima posebne, neki tvrde, čak i “poslovne veze”.

Sam Ivica Dačić je sada konstatovao da iza njegovog medijskog “progona” ne stoji Rakić, iako je ranije pričao da je policija o svemu najpre informisala Mikija Rakića, šefa bivšeg Tadićevog kabineta (u to doba i šefa bezbednosnih službi), pre nego ministra unutrašnjih poslova. Iz toga bi se moglo zaključiti da predsednik srpske vlade, zbog nečega, strepi pred aktuelnim potpredsednikom (opozicione) Demokratske stranke. Kako je to moguće? Pa moguće je, jer iza Rakića, čini se, i dan danas stoji Hojzgen i autoritet moćne nemačke države.

Na ovom mestu nameće nam se još jedno “logično” pitanje: kako je moguće da premijer jedne države (po Ustavu Srbije to je čovek u čijim se rukama nalaze sve ključne poluge vlasti) bude uplašen i ponizan pred potpredsednikom jedne opozicione partije? Kako je moguće da predsednik srpske vlade bude sateran u mišju rupu iz koje može samo da cvili i žalobno ponavlja kako “nije kriv” i kako su mu to sve neki drugi “napakovali”.

Naravno, teško je reći da je neko nešto “napakovao” Ivici Dačiću. Ako je nešto i “napakovano”, tada je to aktuelni srpski premijer “napakovao” sam sebi. Njegova tvrdnja da nije počinio “krivično delo” nikoga ne obavezuje; niti se takvoj tvrdnji može a priori verovati. Takođe, nikako se ne može isključiti ni mogućnost da nekakav istinski “klan Darka Šarića” nikada nije postojao, već da je to samo deo jedne “igre”, kojom se jača ili slabi nečiji politički uticaj.

Na takvu pomisao tera nas i nedavna izjava Miodraga Rakića – koji pokušava da naduva značaj “Šarićeve kriminalne grupe” iznad svake realnosti – u kojoj iznosi “činjenicu” da je “Šarićev klan” snažniji i od nekadašnjeg (ozloglašenog) “zemunskog klana”:

“Domaće i strane tajne službe došle su do saznanja o komunikacijama koje su pripadnici klana Darka Šarića ostvarili sa visokim državnim funkcionerima. Nekoliko funkcionera u više navrata ostvarilo je te komunikacije i sve su dokumentovane. Svi su dokazi fiksirani. Mi u tom trenutku nismo istraživali te komunikacije da ne bismo klanu pokazali koliko znamo” – dodaje Rakić.

Vidimo da Miodrag Rakić ne krije da strane službe učestvuju u praćenju aktivnosti srpskih visokih državnih funkcionera. Nažalost, u srpskoj javnosti ovakvo priznanje, po mnogima, “najmoćnijeg” čoveka u Srbiji, nije izazvalo nikakvu posebnu reakciju. Srbija je valjda toliko navikla da joj strane službe kroje sudbinu, da takva tema uopšte ne zaslužuje da se o njoj šire i ozbiljnije raspravlja.

Čiji je cilj da Srbija posle jednog slabog (beskrvnog) premijera (Mirko Cvetković) dobije i drugog koji neće moći (niti smeti) da se previše petlja u svoj posao? Takav razvoj događaja sigurno nikako ne odgovara državi Srbiji, koja se nalazi u dubokim socijalnim i političko-ekonomskim problemima. Najgore u svemu je to, što se, reklo bi se, barem za sada, u najnovijoj aferi “Premijer” ne namerava ići do kraja. Kora od “banane” postavljena je pod Dačićeve đonove i to je onima, koji su takvu “klizavicu” stvorili, trenutno dovoljno – premijer će morati da pazi gde staje!



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP