Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57355
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332012
Ko je na sajtu?
Imamo 48 gosta i 1 člana na mreži

НАЈНОВИЈИ АНТИСРПСКИ ФИЛМ


22.07.2010.

Управо се појавио филм под називом "Der Sturm“ (Олуја) о хашком тужиоцу и наравно невиној босанској муслиманки, жртви – чега другог него српских злочина током рата у Босни. Ево наручене и отаљане критике из Њујорк Тамјса, аутора Стивена Холдена:
Злочин, казна и болна сећања из Босне:

"Олуја" Ханса-Кристијана Шмита је сув, сажет трилер који истражује политичку позадину кривичног гоњења бившег команданта војске босанских Срба за ратне злочине. Почетак његовог приказивања у Америци је изгледа мотивисан текућим суђењем у Хагу бившем лидеру босанских Срба, Радовану Караџићу. У филму Караџића представља измишљени лик Горан Ђурић (тумачи га Дражен Кин), који је оптужен за спровођење „етничког чишћења“ над босанским муслиманима.

Али оно што је изгледало као завршен случај, изненада се распада самоубиством главног сведока Тужилаштва, Алена Хајдаревића (Крешимир Микић), слабашног муслимана унезвереног погледа, који се обесио када је откривено да је лагао на суду сведочећи о догађајима којима није присуствовао. Његова смрт је тежак ударац за Хану Мајнард (Керрy Фоx), неустрашивог тужиоца којој је управо додељен случај од стране њеног циничног и бескомпромисног шефа, Кита Хејвуда (Степхен Диллане).

То је већ чудно само по себи, јер муслиман не извршава самоубиство сем уколико није опасан експлозивом тако да са собом у смрт поведе и гомилу других.

Одлучна да не буде жртвено јагње за туђе неуспехе и да случај остане и даље отворен, Хана добија недељу дана да отпутује у Босну и пронађе нове доказе против Ђурића. На Хајдаревићевој сахрани у Сарајеву, она упознаје његову сестру Миру Арент (Анамарија Маринца, румунска глумица из "4 месеца, 3 недеље и 2 дана") ,која се на кратко вратила из Берлина где живи са супругом и малим сином. Хана из Мире извлачи информације о хотелу који је био штаб војске босанских Срба у којем су почињени злочини. Мира опрезно признаје да је тамо била затворена са другим женама и више пута силована. Хана убеђује Миру да крене са њом у Хаг и сведочи против Ђурића, иако због временског ограничења не може да гарантује да ће Мирино сведочење бити прихваћено.

"Олуја" почиње уводом који нас враћа три године раније, у 2005-у и приказује Ђурићево хапшење док је био на одмору са супругом и две ћерке. У филму се не поставља питање његове кривице, она се подразумева. У судници је Ђурић застрашујућа појава; он хладним, заповедничким погледом прати поступак.

Зар ово не објашњава све? Као и у животу, тако је и на филму: Срби су унапред криви. И нико око тога не прави питање. Ни у влади. Ни у медијима. Ни на филму. Као што сам увек истицала, субјекти који обично контролишу једни друге – влада, медији, војска, филмска индустрија, организације за људска права и остали – су увек, баш увек на истој страни када се ради о Балкану, форсирајући и непрестано понављајући једну исту верзију догађаја.

Обратите пажњу на то како филмски аутори немају никакав проблем са тим да ли је реално да Србима буде унапред приписана кривица, па то мирне савести приказују на филму. Па тако ни филмски критичар Њујорк Тајмса нема никакав проблем са претпоставком кривице Срба коју је редитељ представио у овом филму.

Назад на рецензију:

За политички трилер, "Олуја" је изузетно сведена. Нису приказани флешбекови из рата на Балкану нити злочини почињени у хотелу који Хана посећује тражећи информације. Док је Хана тамо боравила, српски националисти су јој претили и тајно је фотографисали, а један од њих јој је разбио прозор на аутомобилу. Миру је, пре њеног одласка у Холандију, један српски насилник прибио уз зид и упозорио је да не сарађује са "оним свињама у Хагу". Госпођа Маринца тумачи Миру као забринуту, али храбру жену уздрману од стране спољних сила док се спрема да из себе ослободи поплаву трауматичних сећања.

О, те претеће српске силеџије и српски националисти! Зар не спавам боље ноћу и зар се не осећам сигурно знајући да су сви ти српски националисти и разбојници иза решетака у Хагу?! Сигурно немам разлога да се бринем због њихових „жртава“ - свих тих босанских муслимана који се шетају свуда наоколо. Имам ли разлога за бригу?

Можда ће једног дана да се појави филм који показује шта се дешава са сведоцима хашког тужилаштва на суђењима балканским муслиманима. Камен кроз прозор аутомобила? Гурање уза зид? Камо среће да је само то!

... Пошто је Мира суочена са могућношћу да јој се не дозволи да сведочи о свом тешком искушењу, њој излеће питање о Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију, питање које лежи у сржи филма: - Какав је ово суд? Чему дођавола служи? Фрустрирајући одговор који Хана мора да прихвати гласи: Делимична правда је боља него никаква.

Какво је то питање? Чему служи суд?

Служи да промовише исламску превласт засновану на афирмацији муслиманског схватања „хришћанске подлости и угњетавања“. А фрустрирајући одговор који морамо да прихватимо је: Понекад правосудни систем подбацује у настојању да муслиманском свету донесе комплетну победу. И то им је врло тешко да прогутају.

Хајде само да размислимо о томе колико су Срби битни за шоу бизнис. Само се запитајте: Шта би шоу бизнис без Срба?

Као додатак Law and order бајкама о српским силовањима и анти-српском филмском опусу, као што су нацистичка пропаганда Ричарда Гира из 2007. године „Хунтинг парту“ и фалсификат од филма „Behind enemy lines" (лажан као и такозвана права прича приказана у нашим медијима на којој је заснован), испод су још неке сличне телевизијске и филмске теме из недавне прошлости које сам желела да споменем.

Још бајки из 2007-е о српским силовањима послао је читалац из Бостона Ед:

Британска серија „Prime Suspect“ од по две двочасовне епизоде и последња, шеста сезона - The Last Witness (Последњи сведок) у којој се Хелен Миррен појављује у улози вишег инспектора Тенисон. Она гони хрватског Србина који је убио и силовао 14-годишњу босанску муслиманку у Лондону.

Он је одбегли "ратни злочинац" који је побегао у Велику Британију након ратних сукоба под лажним идентитетом "доброг" Србина (да би избегао оптужбу за ратне злочине), а кога инспекторка није могла да ухапси јер је био заштићен од стране МИ6 пошто им је помагао у откривању својих бивших сабораца који су се такође крили.Тако је постао издајник својих сународника који су убијали, силовали и мучили жене и децу босанских муслимана.

Тенисон га на крају ухвати и против њега састави чврсту оптужницу јер је он по доласку у Велику Британију починио силовање и убиство муслиманске девојке која је била британски држављанин. Био је ожењен и имао жену и девојчицу (врло кавкаског изгледа - плавуша, плавих очију..) који су све знали о његовој прошлости али није их било брига.

Укратко, још један од примера о којима пишеш ... чињеница да САД и њихови савезници као и увек у Србима налазе дежурне кривце, а не спомињу ништа о муслиманској улози у изазивању или барем вечитом одржавању овог вековима старог сукоба култура и у масовном покољу који је произвео.

Емисија је први пут емитована у априлу 2004. али је потрајало док није стигла до Бостона и док преко ПБС-а (америчког јавног телевизијског радиодифузног сервиса) није емитована у САД. ПБС је свако мало извлачи ради поновног приказивања.

Наравно, као што знамо, све у емисији је потпуно супротно стварности: Балкански људи који силују по Енглеској и Швајцарској су Албанци, а не Срби. А криминалци, ратни злочинци и терористи које штити МИ6 су Албанци, босански муслимани и Хрвати. А деца која су равнодушна – чак и поносна на злочине својих родитеља, баба и деда су хрватска и албанска. Хрватски тинејџери поносно носе усташко наслеђе и дан данас, чак и овде у Америци. А босански муслимани, са друге стране, су до те мере интернационализовали свој статус жртве коју им је доделио Запад, да нису ни свесни да су починили било какве злочине, па тако ни њихова деца нису свесна да постоји нешто због чега би се стидели или били поносни.

Ед ми је ускоро послао још један пример:

Жао ми је што морам да споменем али преко ПБС-а у Бостону је емитован још један филм из циклуса "Mystery Theatre" који се поново бави убиством албанских муслимана - мушкараца, жена и деце - од стране српских полицајаца током ратова 90-их , али је прича пренета у данашњи Лондон. Једну албанску жену имигранта у Лондону уходи бивши српски полицајац, такође имигрант, што доводи до његовог хапшења од стране "Inspector Lynley"-а у двочасовној епизоди серије истог имена.

У конкретној епизоди инспекторова жена је случајно погођена и убијена од стране муслиманске жене, која је метак заправо наменила бившем српском полицајцу који је у Лондону био запослен као шофер локалног мафијаша.

Пошто су сви ови филмови које сам споменуо направљени под окриљем ББЦ-а, лако је закључити какво је јавно мишљење Британаца које се пропагира кроз ове приче које све имају за тему „окривите Србе за убиство муслимана ".

Само један шоу је ближи стварности када је у питању Балкан. Тај шоу је Kelsey Grammer’s „Medium“ где главну улогу игра Patricia Arquette. У једној од епизода прве две сезоне, један криминалац је убијен у болници где се опорављао након пуцњаве. Када је Arquette (која тумачи стварну личност, медијума Allison Dubois која је радила као консултант на овој серији) питала болничко особље за њега, речено јој је: "српска мафија или босанска, сами изаберите.“ То није много. Али је приметно одступање од једне исте верзије о увек истим лошим момцима коју нам сви остали и даље сервирају.

И недавни пробој филма "Такен" заслужује похвале, јер иде корак даље у приказивању реалности. У њему је ћерка главног јунака кога глуми Liam Neeson отета од стране Албанаца, одведена у сексуално робље и продата арапском шеику.

Коментари на текст :

The Latest Anti-Serb Movie; Any Surprise that the Director is German?

by Julia Gorin

Љубазношћу госпође Џулије Горин преносимо њен чланак на тему антисрпских филмова (са посебним освртом на немачки филм „Der Sturm“ ака „Сторм“ 2009), који је објавила на свом блогу Republican Riot.

juliagorin.com

Ко је Џулија и зашто баш њен текст на CHETNIXPLOITATION блогу?

Џулија Горин је америчка колумнисткиња, политичка коментаторка, сатиричарка и једна од најпознатијих stand-up комичарки у САД. Сарадник је бројних штампаних и електронских медија као што су The Wall Street Journal, The Christian Science Monitor, Jewish World Review, The Huffington Post и аутор хумористичких чланака који су објављивани у „Njujork Tajmsu", „Njujork Postu", „Vašington Postu", „Penthausu", а њени афоризми нашли су се у збирци „1.500 најбољих вицева свих времена" (Complete Idiot’s Guide to Jokes), у издању чувене издавачке куће „The Penguin Group". Објавила је и неколико сатиричних књига у којима су оштрици њене критике посебно изложени амерички либерали, а најпознатија је посвећена будалаштинама брачног пара Клинтон - Clintonisms: The Amusing, Confusing, and Even Suspect Musing, of Billary. Од 2008. године је чланица америчке непрофитне волонтерске групе Амерички савет за Косово, која се на америчкој јавној сцени бори против независности Косова.

Због својих упечатљивих политичких текстова, Џулија је често била учесник дебата у радио-емисијама и телевизијским емисијима широм САД (наступи на АБЦ, ЦБС, НБЦ, Фоx ТВ..), а има и свој хумористички шоу „Republican riot" који уживо изводи у Њујорку, Лас Вегасу и Лос Анђелесу.

На овим просторима је, међутим, много познатија по својој храброј и истрајној борби коју води у америчким медијима против њихове једностране и лажне слике о ратовима на простору бивше Југославије и антисрпске пропаганде, а преко својих текстова и јавних наступа по успешном супротстављању тамошњим моћним лобијима и снажној машинерији информативних центара за испирање мозга који за сва зла на свету криве Србе.

С обзиром на то да је глас Џулије Горин, глас угледне јавне личности америчког политичког и културног живота, а која је припадник јеврејског народа, разумљиво је што има јак одјек на америчкој јавној сцени, а посебно у израелским медијима и што истина коју она на тај начин износи, многима смета. Зато није ни чудо што је у САД изложена не само опструкцији у професији којом се бави, већ и забранама и цензури у медијима када жели да пише или говори о овим темама, а врло често чак и директним претњама по живот од стране оних који се у Уводном слову нашег блога могу пронаћи под одредницом „жртве“.

Због свог текста „The ‘Successful War’ we Lost in Kosovo“, објављеног у American Legion Magazinu, најпознатијем часопису америчких ратних ветерана, у којем је убедљиво и аргументовано раскринкала наводну хуманитарну мисију САД на Космету и приказала њен прави карактер – окупациони и злочиначки, имала је проблем и са официрима задуженим за односе са јавношћу Америчке војске у Бондстилу. У том случају ипак је најгоре прошао један војник из Бондстила који је потврдио све што је Горинова изнела у том тексту и упутио јој писмо подршке, због чега га је команда прогласила лудим и послала на присилно лечење.

Њен чланак „When will the world confront the undead of Croatia", објављен 2007. године у листу The Baltimore Sun, у којем државу Хрватску и њене званичне представнике приказује као доследне настављаче политике НДХ према српском становништву, изазвао је осим бројних претњи и увреда усташке емиграције, и јавни протест аташеа хрватске амбасаде у САД.

baltimoresun.com

Ништа мање пажње није изазвао ни текст у којем предлаже да се Hostel 3 сними на концерту Томпсона.

juliagorin.com

„Жртве“ из Уводног слова CHEX-а Џулији су посветиле чак и посебан блог где су јој фотомонтажом обукли четничку мајицу, тако да вероватно није немогуће да нека од њихових кинематографија ускоро исповрати и филм о њој који ћемо, ако се појави, наравно са посебном пажњом представити на нашем блогу.

Пошто је, дакле, и сама често у позицији у којој се налазе дежурни негативци из филмова chetnixploitation жанра, а одлично је упозната са политичким аспектима ратних сукоба на простору бивше Југославије и са правом улогом САД на Балкану, госпођа Горин је апсолутно квалификована да пише на тему којом се бави наш блог. Џулија је најавила још текстова на тему CHEX жанра на свом блогу у будућности, па се надамо да ово неће бити једини њен чланак који ћете овде моћи да прочитате.

Посебно се захваљујем госпођици Џејн Доу која је омогућила контакт са Џулијом и користим прилику да препоручим њен блог Džejn’s Two Cents као један од ретких домаћих блогова женских аутора вредних пажње.

/dzejndou.com/

 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP