Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99171
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606020
Ko je na sajtu?
Imamo 24 gosta na mreži

PUKOVNIK ILI POKOJNIK


20.02.2013. / ree-Akademediasrbija

Piše: Milan Dinić

Šta stoji u pozadini napada na srpskog premijera i kakva je sudbina SPS i njenog prvog čoveka...

U središtu najnovijeg političkog skandala koji trese Srbiju našao se predsednik Vlade, Ivica Dačić, koga iz pet godina dobro čuvenog bunkera, sa navodno 130 snimljenih diskova, preko medija, „gađa“, alfa i omega kabineta bivšeg predsednika Tadića, inače Dačićev zemljak, Miodrag Miki Rakić (koji je, navodno, ostao prilikom podele u DS uz Borisa, ali se svrstao uz đilasa i to u fotelji potpredsednika). Dačić je podoptužbama da se 2008. i 2009. sastajao sa ljudima iz klana Darka Šarića i sa njima, navodno, delio informacije o tokovima pojedinih istraga i druge bezbednosno „osetljive“ podatke.

Najnovija politička drama u Srbiji ima nekoliko glavnih aktera:

1. Ivicu Dačića, srpskog premijera, šefa SPS-a i, navodno, „prijatelja“ Šarićevih ljudi (navodno, prema informacijama iz objavljenih transkripata snimljenih razgovora);

2. Dragana đilasa, gradonačelnika Beograda, šefa DS-a u restruktuiranju i medijskog maga;

3. Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade koji je jači od (oba) predsednika, šefa SNS, treuntno najjače partije u zemlji;

4. Miodraga Mikija Rakića, Tadićevog čoveka za bezbednosna pitanja, koji je, od kada je đilas čvrsto preuzeo DS i eliminisao neposlušne, počeo da se pojavljuje u javnosti i koji je pokrenuo najnoviju aferu izjavom da domaće i strane službe imaju saznanja o komunikacijama pripadnika klana Darka Šarića i visokih državnih funkcionera;

5. Milorada Veljovića, direktora srpske policije kome je istekao mandat još u junu 2011, a čija funkcija (odnosno borba za nju) je, navodno, pozadina političkog udara na Dačića;

6. Rodoljuba Radulovića zvanog Miša Amerika i Miša Banana, ponekad u našim medijima navodnog na funkciji šefa Darka Šarića, ponekad u funkciji njegovog saradnika (zavisi od toga šta se pojedinim medijima plasira za objavu).

Sporedni akteri u ovoj priči su:

1. Velike sile, pre svega EU, dobrim delom SAD i pomalo Rusija kojima, izgleda, za sada odgovara kako se u međunarodnim vodama i prema kosovkom pitanju ponaša aktuelna srpska vlast;

2. Mediji (pre svega dnevni tabloidi „Informer“, „Alo“, „Blic“ i „Kurir“) preko kojih se šalju sve vađne državne poruke i vodi politika;

3. izbori, kao, čini se - najjači činilac srpske politike.

Kao i sve pripremane političke afere u Srbiji, i ova najnovija gradila se polako, reklo bi se - temeljno, i onda je eskalirala do toga da ugrožava stabilnost vlade.

U središtu svega je Ivica Dačić koji je, pored toga što je na udaru zbog navodnih veza sa kriminalnim strukturama, takođe i na oštrici kritika svojih ljudi unutar stranke.

Dačićeva vanredna konferencija za novinare u sedištu SPS-a, u subotu 2. februara, gde je dao svoje viđenje medijskih napada na njega, ipak nije delovala tako uverljivo i čvrsto kao njegove ranije izjave i izlaganja.

Odbivši sve navode iz medijskih optužbi, Dačić ipak nije objasnio kojim povodom se sastao sa Rodoljubom Raduovićem, niti šta su pričali. Kako su u SPS-u očito zamislili efekat konferencije, ona je trebalo da bude snažna poruka jedinstva i zajedništva sa SNS i odlučno odbacivanje „medijske podmetačine“ iz DS.

Tako je Dačić na momente neodoljivo podsećao na Mirka Cvetkovića koji je par meseci pred kraj vlade isto tako ubeđivao javnost kako je vlada stabilna i kako se sve radi profesionalno, da bi sada pojedini članovi te vlade bili u pritvoru, dobar deo se proziva u javnosti za korupciju, a i sam bivši premijer je bio primoran od novog partijskog šefa da vrati poslanički mandat.

Dačić nije Cvetković.

On nema šefa.

On je šef!

Mada, uvek deluje upitno kada se manjinski koalicioni partner iz petnih žila „ubija da objasni“ kako je „vlada stabilna“ a većinski partner ćuti ili se ne ističe naročito glasno u podršci manjiskom partneru, kao što se SNS ne ističe preterano.

Da Dačiću nije lako ni u njegovoj stranci pokazuju informacije iz samog SPS-a.

Kako „Svedok“ saznaje od krugova u SPS-u, nije tajna da najviđeniji funkcioneri te stranke, od kako je fomirana nova vlada i kako je nanovo počela intenzivna borba protiv korupcije, mesecima unazad pitaju Dačića: Dokle će da se hapse i proganjaju samo naši ljudi? „Galenika“, „Azotara“, „Srbijagas“...,a, kako se može čuti u krugovima koji su upućeni, sprema se otvaranje i „Dunav osiguranja“... I, hapšenja!

Reč je o sve samim kadrovima SPS-a.

Pored toga, Ivica Dačić, koji se u vladi Mirka Cvetkovića proslavio kao najveći policajac koji hapsi kriminalce i spašava od poplava i nepogoda, više nema medijsku šansu ni tu da zasija, jer je sav sjaj i slavu oko hapšenja preuzeo Aleksandar Vučić koji u ovom trenutku ima verovatno najveću moć u zemlji, i formalno i neformalno.

Na kraju, umesto rada na poslovima na kojima se stiče popularnost (kao što je to radio u prethodnoj vladi) Dačić, kao manjinski partner i šef trenutne vlade, u svoje ruke je uzeo „vruć krompir“ rešavanja spora oko Kosova a koji nikako ne ide u dobrom pravcu po njega, barem kada je o viđenju javnosti reč.

Da li se Dačić preigrao kada je, sada izgleda tako daleke i zaboravljene izborne noći 7. maja 2012. samouvereno rekao „Možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer“?!

Osam meseci od parlamentarnih izbora i šest meseci od formiranja nove vlade, sve se okrenulo oko Dačića.

Dnevni tabolodi, koji su bili puni vesti koje su sa simpatijama opisivale pevačke nastupe srpskog premijera, sve više su počeli da se bave njegovim navodnim saradnicima i vezama iz sveta kriminala.

Onda je došao skandal zvani „intervju bez gaća“ iniciran od medijski nepoznate nazovi novinarke čiji je poziv u emisiju premijer prihvatio na osnovu SMS poruke. Ovde bi, čini se, bilo ispravno pitati - šta rade brojni medijski i drugi savetnici koji bi trebalo da se brinu za imidž premijera?!

Uostalom, kada je već reč o „intervjuu bez gaća“, zašto premijer odmah ljutito nije napustio studio kada je video da je voditeljka više gola nego obučena? Zar nije sam način na koji je nazovi novinarka bila obučena dovoljan primer neprimerenog odnosa prema instituciji koju Dačić predstavlja?

I, kao u pojedinim holivudskim filmovima i istorijskim romanima o ubistvima vladara, opuštanje žrtve je bitan preduslov egzekucije. Naslovnice sa Dačićevim osmehom i novinarkom koja je raširila noge, svega dva dana kasnije, zamenjene su slikama narogušenog Dačića i optužbama da se sastajao sa ljudima iz miljea najtraženijeg kriminalca u Srbiji, Darka Šarića.

Dačić je brzo shvatio koliko je sati pa se nije latio ni mikrofona, ni ležernog odogovora. Brzo je sazvao konferenciju za medije i on je zamahnuo nekim papirima i dokumentima.

Ali, čini se - kasno.

Već narednog dana, posle vanredne konferencije, probrani mediji bili su puni izveštaja o tome šta se sve nalazi na Rakićevim diskovima i u transkriptima razgovora.

Čini se da Ivica Dačić i SPS nisu očekivali ovako nešto. Ili ne do ove mere. Ipak, ako pogledamo naslove u medijima proteklih meseci, jedini SPS-ovci koji nisu umrljani su Slavica đukić Dejanović, ministar zdravlja i, do neke mere, Žarko Obradović, ministar prosvete.

Svi „viđeniji igrači“ SPS-a koji imaju neku veću težinu u javnosti, poput Milutina Mrkonjića (koji i dalje uživa veliku podršku među starijom populacijom i koga pamte kao graditelja), Dušana Bajatovića (koji drži SPS u Vojvodini) ili Branka Ružića (koji predstavlja mladu stuju i glas SPS-a u Skupštini Srbije), ovih meseci su prošli kroz medijski mulj.

A za to vreme Dragan đilas je staljinističkim metodama pročistio DS od većine ljudi koji su u medijima imali loš imidž. Istina, ni on se, i pored ogromnog uticaja u većini medija, nije proslavio. Otišapo je toliko daleko da je presavio tabak i tužio „Kurir“, tražeći „siću“ od 1,2 milijarde dinara.

Sad je u DS ostao jedino on sam, uz Pajtića i grupom uglednih anonimusa, ali protiv sebe, ne može.

Dakle, ako je SPS, kako se čini, celu priču i aferu oko navodnih kontakata Dačića sa Šarićevim ljudima dočekao nespremno, postavlja se pitanje - a ko je to dočekao spremno? Kome najviše odgovara da Dačić sada padne?

Prema najčešće pominjanoj varijati, u pozadini lansiranja najnovije afere leži Milorad Veljović, od juna 2011. do danas v.d. direktor srpske policije, odnosno njegova veza iz DS-a, Miodrag Rakić.

Nije tajna da između Dačića i Veljovića (koji je inače ispunio davno uslove za zasluženu penziju) postoji netrpeljivost, kao što nije nepoznanica da je između Aleksandra Vučića i Miodraga Rakića - nikad bolje.

Sa druge strane, dolaskom Borisa Tadića i njegovog šefa Kabineta Mikija Rakića, Veljović je viđen kao čovek te struje, na šta Dačić, naravno, nije mogao blagonaklono da gleda.

Upravo ranija veza Veljovića i Rakića, produbljena kroz intenzivnu saradnju u bezbednosnim pitanjima, dovela je SPS do zaključka iznetog u javnost pre nekoliko dana, da iza svega stoji DS.

I dok Miki Rakić sve češče izlazi u medije tek toliko da kaže ponešto u dva pitanja da bi na treće rekao nešto u stilu „pustimo organe da rade svoj posao“, njegov stranački protivnik i lični prijatelj, a Dačićev zamenik, Aleksandar Vučić, više iz inostranstva, i kao sa strane, prati šta se dešava, očito čekajući da vidi šta će i gde će premijer Srbije.

Nije tajna da Vučić nije zaboravio Dačiću „nož u leđa“ 2008. godine, kada su naprednjaci i socijalisti zajedno potpisali sporazum po kojem bi Vučić bio gradonačelnik, a par dana posle SPS je napravio čuveni „SPS-ovski kopernikanski obrt“ i okrenuo se DS-u.

Takođe u čaršiji nije tajna da se sve češće pominje moguća koalicija Vučić - đilas, koju Vučić neubedljivo demantuje, a đilas istovremeno samo izriče komplimente prvom potpredsedniku…

Istovremeno, već neko vreme kruži priča o izborima, đilas je takođe plasira, Dinkić vaga ali naginje ka SPS-u, jer više nema gde, a đilas ga je onomad javno prozvao uz lakonsku izjavu: „Mogu svi, samo on, Dinkić - ne“!

Povrh svega, PUPS ćuti, čak i na otvoren istup Bojana Pajtića koji je na proslavi 23-godišnjice DS-a ovu stranku apostrofirao kao „prirodnog partnera“.

Šta Dačić može da uradi?

Izbori u ovom trenutku nikako ne odgovaraju SPS-u jer su im kadrovi na udaru u borbi protiv korupcije, a ta borba je sve vreme od formiranja ove vlade jedina relativno pozitivna stvar u očima javnosti.

Drugo, ako Dačić i SPS ni sa pozicije vlasti nisu bili u stanju da zaštite svoje ljude, kako će to onda da učine u opoziciji?!

Pitanje je i koliko je koalicija SPS-PUPS-JS čvrsta, jaka i odlučna kako je glasio slogan na prošlim izborima? PUPS je i u toku fomiranja vlade povremeno kontaktirao sa SNS-om, a i DS ih vidi kao prihvatljivog partnera.

Da li je po sredi zapravo prećutni dogovor da se politički eliminiše SPS kao treća stranka u zemlji?

Da li javnost Srbije prolazi kroz to sada?

Ukoliko želi da opstane, Dačić bi morao da pod hitno pročisti redove: od čistačica do savetnika i funckinera. I u partiji i u vladi.

„Vruć krompir“ briselskih pregovora mogao bi da prebaci u ruke Tomislava Nikolića kome je ovih dana organizovan prvi susret sa Atifetom Jahjaga.

Borba protiv korumpiranih u svojim redovima i pokušaj da ponovo sebi vrati oreol „glavnog policajca“ i onoga ko hapsi u Srbiji nesumnjivo ga vodi u sukob sa Aleksandrom Vučićem.

Ipak, ukoliko ovako nastavi, Dačić rizikuje da postepeno sve više podpada pod Vučićevu senku iz koje će sve teže izaći.

Ovo sve je, svakako, poznato i Ivici Dačiću. Međutim, pitanje njegove (ne)spremnosti da se obračuna sa korumpiranim i kriminogenim strukturama u sopstvenim redovima zavisi i od toga koliko je zaista tačno ono što piše u pojedinim medijima, odnosno ima li on veza sa kriminalom, ili ne i koliko duboko sežu te veze.

Pitanje je da li ćemo sutradan govoriti o Dačiću kao premijeru koji se izborio sa korupcijom u sopstvenim redovima i na temelju toga dobio zamah u politici, ili kao o čoveku koga je oborila duboka veza sa kriminalom?!

Odgovor zna jedino Dačić.

Ko je Miki Rakić?

„Bezbednosni car“ Tadićevog kabineta, jači i od đilasa

Ime Milorada Mikija Rakića u žižu interesovanja šire javnosti dospelo je novembra 2011. kada je u istupu na RTS-u, Ljubiša Milanović, tada na funkciji savetnika ministra zdravlja za borbu protiv korupcije, optužio Kabinet predsednika Republike odnosno šefa Kabineta, Mikija Rakića, da je glavni krivac za korupciju u zemlji.

Ovo nije bio prvi put da se Miki Rakić pominje kao siva eminencija Kabineta Borisa Tadića i kao neko ko ima izuzetno veliki uticaj na dešavanja u zemlji.

Miodrag Miki Rakić rođen je 1975. u Žitorađi. Po struci je pravnik, a uspon u državnoj strukturi otpočeo je sa mesta savetnika Borisa Tadića u vreme kada je bio ministar za telekomunikacije. Brojne funkcije, čini se, govore o njegovom uticaju - šef Kabineta predsednika Republike, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Biroa za komunikaciju tajnih službi.

Prema pisanju Vikiliksa Rakić je i predvodio i tim koji je tragao za Ratkom Mladićem.

Neformalni uticaj Rakića, ako je verovati onome što se priča u upućenim krugovima, još je veći. Kao osoba za koju mnogi tvrde da je od najvišeg poverenja bivšeg predsednika, Rakić je, prema tvrdnjama upućenih, u vreme Tadića bio zadužen za komunikaciju sa najmoćnijim tajkunima u Srbiji.

O uticaju Rakića svedoče i podaci iz depeša američke ambasade u Beogradu, a koje je objavio „Vikiliks“. Prema podacima koji su tamo objavljeni, Rakić je viđen kao neko ko je 2008. imao veoma važnu ulogu u izmirenju SPS i DS, i to, kako se pretpostavlja, zahvaljujući činjenici da je rodom iz Žitorađe, odakle je i Ivica Dačić.

U depeši od 23. juna 2008. navodi se kako je Borko Stefanović, na funckiji političkog direktora MSP, Amerikancima označio Rakića kao „bezbednosnog cara“, uveravajući ih da izbor Ivice Dačića za mesto ministra policije neće imati negativan uticaj na saradnju sa Haškim tribunalom.

Prema izveštajima koje je objavio „Vikiliks“, Rakić je bio jedan od trojice ljudi koji su unapred znali detalje oko operacije lociranja Radovana Karadžića u Beogradu, te da je on najzaslužniji za to hapšenje.

Odaje mu se i priznanje za koordinaciju hapšenja Stojana Župljanina.

Nekadašnji šef Kabineta predsednika Srbije moćniji je i od, izgleda neprikosnovenog gradonačelnika Beograda Dragana đilasa. Kada je đilas avgusta 2009. na ručku sa francuskim ambasadorom izjavio da ne podržava ideju da Rusi rade na metrou u Beogradu jer to „nisu radili preko 30 godina“, Rakić je, čuvši tu informaciju, odmah skrenuo pažnju gradonačelniku da „spusti ton“ oko Rusa, piše u depešama američke ambasade.

Međutim, ako je verovati „Vikiliksu“, Rakić je sam umeo i da povisi ton Rusima poručivši im pred posetu Medvedeva Srbiji 2009. da, ako ne odgovore na mnoga pitanja o vezama Mladića sa ruskim diplomatama, onda će predsednik Tadić ta pitanja postaviti lično Medvedevu.

Takođe, nesporno je da sa Rakić povremeno viđa i sa Aleksandrom Vučićem i da su u dobrim odnosima.

Posledica (ne)prijavljivanja krivičnog dela

U medijskim istupima koji su proteklih dana postali sve češći, Miodrag Miki Rakić, bivši šef službi bezbednosti, u tvrdnjama koje je izneo se pokazalo da je on od bezbednosnih službi još 2008. imao informacije o tome koji se političari sastaju sa Šarićevim klanom i drugim kriminalnim strukturama.

Međutim, da li je Miodrag Rakić načinio krivično delo kada nije prijavio policiji da se državni funkcioneri susreću sa ljudima iz podzemlja?

Ko i po čijem nalogu ima pravo da četri ili pet godina drži informacije o nekome?

Ko odlučuje kada će te informacije biti obelodanjen javnosti?

Koji su to izvori koji pojedinim medijima daju više informacija nego što ima Tužilaštvo?

Na kraju krajeva, u kojoj zemlji je normalno da čovek koji je na merama zbog navodnih veza sa organizovanim kriminalom bude premijer?

Ukoliko je tačno da je Miki Rakić imao informacije da se Ivica Dačić ili neko od njegovih saradnika susretao sa ljudima iz Šarićevog klana, zašto su ga držali u vladi na tako osetljivom mestu ministra policije i zašto su sa njime hteli da prave vladu posle majskih izbora?

Na kraju, ako je tačno da u SPS-u ima ljudi koji su povezani sa kriminogenim strukturama, i ako Miki Rakić, sada jedan od čelnih ljudi DS-a, ima informacije o tome, zašto predsednik DS-a Dragan đilas i dalje sedi u Skupštini grada Beograda oslanjajući se na podršku upravo tog SPS-a?

/  Internet Svedok /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP