Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 110508
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6748206
Ko je na sajtu?
Imamo 49 gosta na mreži

СРБИЈА ЋЕ ИМАТИ ВЕЋИ ЕКОНОМCКИ PACТ ОД ХРВАТСКЕ И КAО ЧЛАНИЦЕ ЕУ


26.02.2013. / pee-Академедиасрбија

Мирослав Здравковић

Србија је 2012. годину, према подацима ММФ-а, завршила са 0,02 одсто мањим БДП-ом, према куповној снази домаће валуте од Хрватске.

У 2000. години БДП Србије био је мањи за 12,85 одсто, у 2008. години био је мањи за 8,04 одсто, да би за четири године разлика између величина економија била истопљена бржим потонућем хрватске економије од српскe.

У 2013. години се процењује да ће Србија имати већи БДП за 1,1 одсто, разлика ће бити највећа у 2015. години, одсто у корист Србије, док након те године ММФ очекује бржи опоравак Србије, јер ће Србија успорити са економским растом услед великог повећања обавеза за сервисирање јавног дуга.

Шта се може закључити из ових података?

Две ствари. Прво, опсесивно ишчекивање датума за почетак преговора са Европском унијом неће донети никакве економске користи грађанима Србије. Србија ће имати већу економију од нове чланице ЕУ - Хрватске упркос њеном учлањењу, зато што економске тенденције и трендови имају јако мало везе (уколико било каква веза и постоји), са великим политичким датумима. Друго, финансирање веће потрошње од могућe , данас значи веће обавезе за финансирање јавног дуга, и мању потрошњу сутра.

Пошто Србија има више становника од Србије, по становнику ће просечан стандард њених грађана у овој години бити нижи за 41,2 одсто, мерено куповном снагом домаће валуте, а не текућим валутним курсевима.

Мерено текућим курсевима валута, Србија ће имати за 36,6 одсто мањи БДП од Хрватске у 2013. години, али са смањивањем разлике на 13,4 одсто у 2017. години.

Робна размена

У давној 1987. години садашње статистичко подручје обрачуна Србије имало је извоз у вредности од 3,7 милијарди долара, а Хрватска 2,6 те смо имали 40 одсто већу вредност извоза, што се задржало до 1990. године. Увођење свакојаких санкција Србији, од којих неке још увек нису ни укинуте, утицало је на наш губитак конкурентности, пад производње и немогућност спољне реализације.

У 1995. години српски извоз чинио је 31,6 одсто хрватског и након трогодишњег опоравка ( у 1997. се повећао на 62 одсто), поново је враћен на 31,8 одсто вредности у 1999. години. Од 2000. године је кренуо бржи опоравак српскoг робног извоза од хрватске динамике ( али не тако брзо као у 1996. и 1997. години) и у 2008. години смо достигли 77,7 одсто вредности хрватског извоза. Услед мањег пада вредности у 2009. години смо достигли 79,7 одсто вредности хрватског извоза.

Пад међународне трговине је успорио процес достизања вредности извоза Србије. У 2010. години настављен је бржи опоравак у Србији те је достигнуто 83 одсто вредности извоза Србије, а у 2011 години 88,1 одсто. Сличне релативне односе имао је и увоз Србије у односу на Хрватску.

У 2012. години робни извоз Србије повећан је за 4,7 одсто, а Хрватске за 0,3 одсто, те је Србија смањила заостатак апсолутне вредности са 11,9 одсто у 2011. на 8 одсто у 2012. години. Извоз Хрватске је вредео 9.6 а Србије 8,8 милиjapди евра. Увоз Србије у 2012. повећан је за 3,7 одсто, док је увоз Хрватске смањен за 0,7 одсто, те је у 2012. Србија имала мањи робни увоз од Хрватске за 8,5 одсто, док је у 2011. имала мањи за 12,5 одсто.

Основна разлика у извозној структури Хрватске и Србије био је већи удео „Сектора машине и транспортни уређаји „ у укупној вредности извоза код Хрватске, у односу на исти показатељ за Србију до 2012. године. У 2012. години извоз овог сектора код Хрватске је смањен за 277 милиона евра, а код Србије је повећан за 576 милиона евра, те је Србија скочила са 49,4 одсто на 77,1 одсто вредности у извозу машина и транспортних уређаја. Великa je вероватноћa да ће у 2013. години Србијa премашити вредност и у овом сектору и у укупном робном извозу .

Посматрано по секторима, Србија више извози хране и животиња (1.642 према 959 милиона евра), пића и дувана (223 према 182 милиона ), животињска и биљна уља и масти (152 према 20 милиона ), производе сврстане према материјалу (2.050 према 1.372) и разне готове производе (1.214 према 1.205 милиона евра). У односу на релативне односе у 2011. години, Србија је имала мањи извоз разних готових производа, а у 2012. је имала већи - jep je повећала релативну разлику вредности код пића и дувана, и код масти и уља, а смањила код хране и животиња и код производа сврстаних по материјалу.

Србија је имала мању вредност извоза од Хрватске сирових материја (459 према 757 милиона евра), минералних горива и мазива (311 према 1.316), хемијских производа (719 према 1.050), и машина и транспортних уређаја (1.982 према 2.569 милиона евра).

У 2013. години можемо очекивати да ће Србија премашити робну вредност извоза Хрватске, или да ће јој се додатно приближити.

Број запослених

У прошлој години је, према последњим расположивим подацима, број запослених смањен у Србији за 0,9 одсто, док је у Хрватској смањен за 2,2 одсто. У Србији је смањен број запослених за 15.750 лица, а у Хрватској (новембар у односу на новембар 2011.) за 30.126 лица. То значи да је у просеку (рачунајући и нерадне дане) дневно број запослених лица смањиван у Србији за 43, а у Хрватској за 83 лица.

У Србији је сваког дана у предузетничком сектору без посла остајало по 56 лица, док је у правним лицима повећаван број за 13 дневно. Свакога дана је повећаван број запослених за 13 лица у стручним, научним, иновационим и техничким делатностима, по пет лица је дневно налазило нови посао у информацијама и комуникацијама и у административним и помоћним делатностима. Број запослених је смањиван за по девет лица дневно у прерађивачкој индустрији, по пет лица је било мање у образовању и здравству, по четири у саобраћају и складиштењу.

У Хрватској је свакога дана смањиван број запослених лица за 51 у правним лицима и за 32 у предузетничком сектору. Највише је смањиван број у прерађивачкој индустрији, 30 дневно, затим у грађевинарству 20, трговини 7, а било је и по пет чиновника свакога дана мање. Број запослених највише је повећан у образовању и у хотелима и ресторанима, по четири дневно.

Финансијски показатељи

Услед наше несрећне историје са међународном изолацијом и хиперинфлацијом, Хрватску нећемо претећи у већини показатеља који се тичу финансијског сектора. Хрватска је била у предности 5 - 7 година у развоју финансијског сектора, али тај "развој" ће је много више и дуже кочити у економском опоравку од Србије.

Просечна нето плата у Хрватској је 735 евра, а фонд исплаћених зарада око 850 милиона евра месечно. У Србији је просечна зарада око 360 евра уз фонд исплаћених зарада од око 560 милиона евра. Док је у Хрватској просечна зарада двоструко већа, фонд зарада није, услед већег броја запослених у Србији. У Србији је развијенији и предузетнички сектор, што додатно смањује апсолутне разлике, посебно око фонда зарада.

Укупна штедња становништва, укључујући и депозите на текућим рачунима, у Србији је 8,7 милијарди евра, а у Хрватској 20,4 милијарди, што је 2,3 пута више, а када се штедња подели на број становника грађани Хрватске штеде четири пута више ( 4.700 евра према 1,2 хиљаде у Србији). Невоља по Хрвате наступа када се упореде дужничке стране: дуг становника Србије износи 1,7 а у Хрватској 5,7 милијарди евра, што је три пута више, а по становнику пет пута више..

У тим дуговима стамбени кредити у Србији износе 2,7, а у Хрватској 7,9 милијарди евра. Када укупан дуг грађана ставимо у однос са месечним фондом нето зарада, долазимо до податка да би грађанима Србије требало тачно десет месечних зарада да се раздуже, док би грађанима Хрватске требало двадесет месечних зарада. Извоз услуга је недостижно већи у Хрватској, те су релативни показатељи спољне задужености веома слични (однос дуга према извозу робе и услуга). Спољни дуг у 2012 Србије је 25,7 милијарди евра , a Хрватске 45 милијарди евра и обе земље би требале да целокупни двогодишњи девизни прилив издвоје за отплату спољног дуга.

Јавни дуг Србије достигао је вредност од 17,5 милијарди евра, док је он у Хрватској 30,6 милијарди евра. Основна разлика између две земље је брзи раст дуга у Србији, док је он у Хрватској релативно спор, близак стању стагнације вредности. Поглед у Хрватску је заправо поглед и у нашу будућност: jep када држава дође у ситуацију да не може у потпуности да рефинансира доспевајуће обавезе, биће приморана на нови низ непопуларних мера - повећање пореза, смањивање свих видова потрошње, што ће деловати у правцу пада привредне активности .

И подаци о јавном дугу и БДП-у указују на суштину тешке економске ситуације у обе земље. А та ситуација нема никакве везе са политиком, нити са позицијом и статусом земаља у односу на Европску унију.

/ Аутор је уредник портала Макроекономија /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP