Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99323
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6607148
Ko je na sajtu?
Imamo 50 gosta na mreži

ИМАМО ШАНСЕ НА РУСКОМ ТРЖИШТУ


03.03.2013. / pee-Академедиасрбија

Јована Вукотић

Чак и као „статистичка грешка“ ми имамо шансе на руском тржишту

 

Гост „Пословних разговора“ је господин Радојица Сретеновић, саветник у московском представништву Привредне коморе Србије.

Реците нам уопштено који су главни задаци московског представништва Привредне коморе Србије?

Представништво Привредне коморе Србије је регистровано као комерцијално- технички биро при амбасади Србије, тако да има статус дипломатско- конзуларног представништва. Основни циљ је промоција српске привреде, афирмација српских привредних друштава у РФ, успостављање контаката, повезивање фирми и једноставно повећавање спољно- трговинског промета између Србије и Русије. Наша је идеја, да кроз послове које ради представништво Привредне коморе Србије повећамо извоз у РФ.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин и председник међурегионалне Московске асоцијације предузетника (МАП) Андреј Поденок потписали су 13.фебруара на Сајму „Продекспо“ у Москви Споразум о сарадњи, ради унапређења сарадње малих и средњих предузећа Србије и Руске Федерације. Шта ће то конкретно значити? Какву ће корист имати предузетници?

То је последица сарадње које има Привредна комора Србије, односно њено представништво у Москви са МАП- која је једна велика организација и покрива шире регионе у Русији. Последица једне такве сарадње, где смо заједнички организовали неколико презентација српских фирми, навела нас је да потпушемо један уговор о заједничкој сарадњи који ће омогућити већу афирмацију српских фирми на руском тржишту. Такође омогућиће и флексибилнији приступ руском тржишту, а следећа фаза то ће бити сарадња предузетника обе земље. Планирано је да у окторбру ове године, у Београду буде одржан један форум малих и средњих предузећа уз учешће МАП-а и српске Привредне коморе.

„Пословни разговори“ прате наступе српских привредника на сајмовима у Москви. Углавном је највећи проблем сертификација производа и недеовољни капацитети, јер ово је огромно тржиште које је малим фирмама тешко континуирано да снабдевају. Како Ви видите решење овог проблема?

У пракси, фирме које су се обратиле ПКС, представништву у Москви, или мени лично, или мојим сарадницима, увек су добијале увек адекватне одговоре који се односе на сертификацију производа. То није више тако велики проблем, мислим на саму сертификацију, као што је некад било. Међутим, људи, вероватно, недовољно информисани покушавају сами да раде, па, могуће је наилазе на локалне партнере из РФ, који често пробају и нешто да профитирају. Зато се у овом сегменту јављају проблеми, а не би смело да их буде. Зато, увек предлажем нашим људима да се обрате ПКС, представништву у Москви, јер ми ћемо их упутити како на најбржи и најбезбеднији начин да изврше сертификацију својих производа и тиме стекну почетни услов за извоз на руско тржиште.Што се тиче недовољних капацитета, ту исто постоји једна мала фама код нас. Не би требало да се заносимо идејом да једна мала фирма може да снабдева својим производом целу Русију. Она може да снабдева један систем, ланац- у обиму у којем та фирма може и жели.

Много се говори о томе да ће уласком Русије у Светску трговинску организацију престати да важе сви бесцарински уговори и олакшице за српске фирме које наступају на руском тржишту. Реците нам из прве руке да ли ће се и како то питање решавати?

Неоправдано се говори о томе да престати да важе ти уговори о бесцаринској трговини. Они неће престати да важе, практично све до, ступања Србије у ЕУ. Друга последица ступања Русије је та што је РФ у обавези да смањује одређене царинске стопе за робе из других земаља. То значи да ако је царина била рецимо 15%, она ће до 2015.године бити 12%.

Споразум Србије и Русије представља један билатерални споразум између две земље, што чланство у СТО не негира. То значи да земље између себе и даље имају право да склапају одређене споразуме, да праве преференцијале за одређене врсте производа. Тако ће бесцаринска трговина између Србије и Русије остати, али ће увозне царине за одређене робе из других земаља, конкретно, из нпр ЕУ, бити ниже, па се на тај начин и конкурентност производа из Србије смањује.

Недавно је на сајму Продекспо, ПКС имала запажен наступ. Ви сте том приликом били и домаћин српском министру пољопривреде. Са друге стране, у Москви је и нови српски амбасадор, господин Славенко Терзић. Дакле, стручне савете пружате не само привредницима, већ и високим државним структурама...

Да, ми редовно информишемо наше привреднике на разне начине. Ми имамо једну доста активну секцију за РФ при Привредној комори Србије, у Београду, која броји преко 250 фирми. Ту смо секцију чак недавно поделили у 6 мањих подсекција, како бисмо оперативније и брже радили.

Да, био сам да тако кажем, домаћин министру Кнежевићу на сајму Продекспо и упознао сам га са новим правцима и тенденцијама савремене Русије. Такође, разговарали смо да би Србија требало да се окрене руском тржишту, али са значајним помаком што се тиче квалитета. Не да то буде као некад, када су људи мислили да се Русима може све продати све. То је, нажалост, било некакво правило, а оно данас увелико више не важи.

Наша је мисија, ми покушавамо и објашњавамо и све српске фирме усмеравамо на сарадњу са нашим представништвом у Москви и уопште са Привредном комором Србије.

Што се тиче саме амбасаде, одмах сам упознао нашег новог амбасадора, господина Терзића, са мојим реалним погледима на руско тржиште и то ћу учинити и са свим новим сарадницима који буду долазили. За сад је ту екипа која је, практично са некаквим врло малим променама остала од раније. Но, што се тиче те економске сарадње, ми ћемо увек бити на вези и радити на афирмацији српских производа и фирми, без обзира да ли се ради о прехрани, која можда доминира.

Која су, по Вашем мишљењу још неостварена поља сарадње? Шта би још Србија могла да понуди овом великом тржишту?

Имамо ту, на пример, индустријске производе које би требало полако афирмисати и укључивати. Могу вам рећи да Русија месечно, увезе машинске и електро опреме у вредности од 12 милијарди долара, из читавог света. На годишњем нивоу то је око 145 милијарди. Моја су размишљања да би Србија полако требало да тражи своје место. Нама је довољно да идемо на ниво статистичке грешке, од свега пола процента, и то је већ посао за можда 10 хиљада људи у Србији.

Наравно, не можемо ми бити као велике немачке компаније, али има лепих примера. Ту је фабрика монтаже и опреме „Гоша“, они већ имају сталну сарадњу са Русима. У том правцу можемо радити на повећавању извоза, али не само кроз „Гошу“, већ и кроз друге металске комплексе, као што је била Машинска индустрија Ниш, Фабрика вагона Краљево, фирма у којој сам ја радио- „Слобода“, „14.октобар“ из Крушевца и редом велики број фирми.

Има много фирми које би могле, не одмах, већ кроз неко време могле да направе добру сарадњу. Прво, имамо добру политичку климу, а потом да направимо и добру економку основу и прилике, договоре. Са Русијом, готово увек мора да се ради путем међудржавне сарадње, што се тиче свих већих послова.

/ Глac Русијe /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP